Agarikus2019-04-01T08:03:01+00:00

Arišev trud (Fomitopsis officinalis Will.) – saprofitna glijva, klasifikacija: Fomitopsis Karst., Polyporales, Agaricomycetes, Basidiomycota.

Latinski naziv za arišev trud ili agaricus je Fomitopsis officinalis Vill. Ali u farmaceutskoj praksi naziva se i Laricis gljiva, Agaricus albus ili Boletus laricis.

Pod nazivom Boletus laricis naveden je u Državnom registru lekova Ruske Federacije kao homeopatski lek. Arišev trud je takođe uključen u listu biološki aktivnih dodataka ishrani (dijetetski suplementi).

Arišev trud raste u umerenoj zoni severne hemisfere na mestima gde rastu ariš i neke druge vrste četinara. U evropskom delu Rusije raste u severoistočnim regionima, u Sibiru I na Dalekom Istoku. Najveća količina ariševa truda nalazi se u Istočnom Sibiru.

Arišev trud je višegodišnja saprofitna gljiva koja živi na stablima četinara, uglavnom sibirskog ariša (Larix sibirica), ariša Gmelina (Larix gmelinii), kamčatskog ariša (Larix kamtschatica).

Arišev trud sastoji od micelijuma i plodnog tela. Micelijum prodire u drvo. Plodno telo gljive (karpofor) je u obliku kopita ili cilindra prečnika do 70 cm, dostiže težinu do 3 kg. Karpofore su guste, imaju tanku, ispucalu, brazdastu koru, grube ili kvrgave, bele, žute ili sive boje.

Plodno telo gljive arišev trud sadrži:

– smolaste supstance, sa godinama njihov broj se povećava sa 30 na 70%,

– masne kiseline: linolenska (oko 20%), agaricinska (oko 9,5%), palmitinska (8,8%),  arahidonska (8,7%), linolna (5,2%), behenska (6,3%) i oleinska (0.1%)

– organske kiseline – limunska, jabučna, fumarna i ricinoleinska, sukcinska, oksalna

–  polisaharidi (7%): polisaharid lanofil, 18% pektina, 14% hemiceluloze i 3% glukozamina

– d-glukozamin (2-deoksi-2-amino-d-glukoza), sitosterol, ergosterol, glukoza, manitol, masno ulje i pigment nalik antocijanida, kao i mineralne soli, uglavnom fosforne kiseline.

Micelijum se sastoji uglavnom od ugljenih hidrata i proteina.

Farmakološki efekat ariševa truda objašnjava se sadržajem velikog broja biološki aktivnih supstanci u njegovom plodnom telu, koje su manje toksične od proizvoda hemijske sinteze.

Glavna aktivna materija u ariševom trudu je agaricinska kiselina. Strani istraživači su utvrdili da ona inhibira ćelijsko disanje, što je posebno korisno u terapiji tumora. Agaricinska kiselina je odgovorna i za

– laksativno,

– hipnotičko,

– sedativno I

– antidijaforetičko (protiv znojenja) dejstvo ariševa truda.

Japanski naučnici izolovali od ariševa truda polisaharid lanofil, koji utiče na jetru, stimuliše izlučivanje enzima koji razgrađuju masnoće u telu i obnavljaju poremećeni metabolizam. Sadržaj lanofila objašnjava efikasnost ariševa truda kao sredstva za mršavljenje.

Studija ekstrakata ariševa truda na Micrococcus tuberculosis izolovane od bolesnika sa različitim oblicima tuberkuloze, sojeva uslovno patogenih mikroorganizama Micrococcus luteus, Vibrio sp., Bacillus subtilis, Bacillus anthracis pokazala je jaka antimikrobna svojstva ariševa truda.

Naučnici su dokazali da ekstrakti ariševa truda imaju holeretično, izraženo hipoglikemijsko i anti-ulkusno delovanje.

U tradicionalnoj medicini, se prave dekokte od ariševa truda, alkoholne tincture i prašak.

Arišev trud:

– pomaže u normalizaciji metabolizma,

– smanjuje težinu tela kod dijabetesa ili gojaznosti,

– stimuliše izlučivanje žuči,

– normalizuje krvni pritisak,

– preporučuje se u kompleksnoj terapiji onkoloških oboljenja, efektivno utiče na sprovođenje hemoterapije.

Odvarak (dekokt) od ariševa truda se uzima kao sedative kod:

– neuroze,

– glavobolje,

– reumatizma i gihta.

Svojstva ariševa truda da razgrađuje i uklanja masti koriste se kod različitih oboljenja jetre, uključujući cirozu, virusni hepatitis B i C.

Infuzi od ariševa truda su efikasni u lečenju:

– tuberkuloze,

– astme,

– hroničnog bronhitisa,

– upale pluća,

– drugih respiratornih bolesti, praćenih znojenjem i groznicom različitih etiologija.

Prašak od ariševa truda služi kao hemostatsko i antimikrobno sredstvo.

Odvarak od ariševa truda se koristiti za vreme i nakon dehelmintizacije.

Odvarak: 1 kašiku usitnjenog plodovog tela ariševa truda preliti sa 350 ml vode, kuvati u vodenom kupatilu 20-25 minuta, pustiti da odstoji najmanje 4 sata i ohladiti. Odvarak se uzima po 1 supenu kašiku 3-4 puta dnevno.

Infuz: 1 kašičicu usitnjenog plodovog tela ariševa truda preliti 1 čašom vrele vode, sipati u termos. Obično je potrebno 2-3 sata da se napravi infuz, ali po potrebi može se ostaviti preko noći. Infuz se uzima po 1 supenu kašiku 3-4 puta dnevno pre jela.

Terapijski efekat ariševa truda poznat je još od antičkih vremena. Spominje se u spisima Avicene, Plinija i Dioskorida.

Veliki lekar Avicena pre oko 1000 godina ukazao je na delotvornost upotrebe ariševa truda u medicinske svrhe kod astme i čireva, za ublažavajnje živaca, kod hemoptize i kod žutice izazvanoj zastojem u jetri.

Lekar u Neronovoj vojsci, Pedanije Diskorid je sredinom 1. veka u svom delu „De Materia Medica“ opisao gljivu „Agaricon“ odnosno Fomitopsis officinalis koja se v vreme koristila kao lek protiv tuberkuloze.

Grci i Rimljani cenili su arišev trud I platili su za svaku uncu suve gljive istom kolicinom srebra.

Arišev trud se sakupljao u severnim regionima Evrope i izvozio se preko crnomorskih kolonija.

Prema legendi, kozački ataman Jermak koji je predvodio rusko osvajanje Sibira, izlečio se od tuberkuloze pomoću tincture od ariševa truda.

Arišev trud je od davnina predmet ruskog izvoza. Danas Rusija još uvek izvozi do 20 tona ariševa truda godišnje, a jedan od glavnih kupaca je Japan.

Ekspert: Sokolova Nina Vladimirovna  | Doktor-fitoterapeut
Edukacija: Diploma «Terapija» Univerziteta N. I. Pirogov (2005 г. и 2006 г.). Stručno usavršavanje na Odseku za fitoterapiju na Moskovskom univerzitetu prijateljstva naroda (2008 г.).