Čaga2019-04-01T08:21:34+00:00

ČAGA (gljiva sa breze, brezina čaga) –– lekovita gljiva (lat. Inonotus obliquus (Pers.) Pil.) iz porodice rupičavki (polipore) Polyporaceae ili  Hymenochaetaceae; vrsta Basidomycetes; tip Gljive (lat. Fungi)

Drugi nazivi – Inonotus oblikuus, crna gljiva sa breze, sibirska čaga, carska čaga

Čaga se sreće svuda, po celoj teritoriji umerene zone severne hemisfere, gde raste drvo breze, ali u većem broju najčešće na severu, i ne dolazi do granica područja, na kojem rastu breze, posebno južnih. Čaga je rasprostranjena skoro po celoj teritoriji Rusije, prvenstveno u Sibiru, na Altaju, na Dalekom Istoku.

Najpogodniji domaćin gljive je breza, odavde je drugi naziv – crna brezina gljiva. Na drugim vrstama drveća čaga je primećena samo u oblastima rasta breze u mešovitim šumama, gde se drveće različite vrste nalazi u neposrednoj blizini jedno od drugog. Čaga, koja raste na jovi i jarebiki nije pogodna kao lekovito sredstvo.

Kao pravilo, gljiva se razvija na starim brezama; na suvom drvetu ona propada i zamenjuju je druge nelekovite gljive. Raste samo na živom drvetu, pošto se hrani onim hranljivim materijama, koje idu u stablo od korena.

Čaga se priprema tokom cele godine, ali najpogodnije je njeno sakupljanje od jeseni do proleća, kada na drveću nema listova i gljiva se dobro vidi. U tom periodu sirovine su najviše biološki aktivne. Izrasline se seku sekirom ili režu testerom, zatim se sa njih odseca labavi deo svetle boje.

Sirovine se koriste samo nakon treće godine rasta čage.

Površina izraslina je crna, obična sjajna, kao da je lakirana, tvrda, sa mnogobrojnim dubokim pukotinama. Unutrašnji deo čage predstavlja gusto preplitanje micelijuma drvenaste konzistencije sa jasno izraženim slojevima, koji se razlikuju po boji i tvrdoći.

Gornji sloj, posebno njegov spoljašnji deo, crni, veoma je tvrd. Sledeći za njim je tamno braon, sa tvrdim tkivom. U medicinske svrhe koristi se najgušći unutrašnji deo tela ploda.

Sloj, koji neposredno naleže na drvo, svetlo braon, prožet je sitnim žućkastim žilicama, i mekši je, tako da se tkivo gljive ovde meša sa već oštećenim tkivom drveta. Labavi svetli unutrašnji deo gljive nije pogodan za korišćenje.

Izrasline se čiste od ostataka drveta i kore, seku se na komade, suše u sušarama na temperaturi, koja ne prelazi 50º С. Sirovine je potrebno čuvati na suvom mestu, sa dobrom cirkulacijom vazduha, pošto čaga može lako da se navlaži i ubuđa.

Brezina gljiva – čaga i njena lekovita svojstva poznata su odavno; načini njene primene u svojstvu lekovitnog sredstva bili su opisani u radovima poznatog srednjevekovnog lekara Abu Ali ibn Sina (Avicene).

U ruskom letopisu XI veka govori se o tome, kako su pomoću čaja od brezine gljive izlečili od raka usne velikog kneza Vladimira Monomaha. U XVI veku čagu su kao lekovito sredstvo koristili stanovnici Sibira, kao panaceju za lečenje mnogih teških bolesti. Brezinom gljivom lečili su bolesti želuca i creva, jetre i bubrega, rak pluća, bolesti muških i ženskih polnih organa, čireve, masirali su čajem od trava sa čagom bolne zglobove.

U priručnicima i ruskim travnicima XVIII veka sreću se preporuke za lečenje čagom bolesti sistema za varenje i malignih tumora. Uporedo sa ovim receptima, narodni iscelitelji savetovali su da se pije čaj, pripremljen od brezine gljive.

Na Dalekom Istoku i u nekim drugim regionima Rusije tinktura i čaj od čage pije se umesto običnog crnog ili zelenog čaja. Doktori su primetili, da u onim regionima, gde se pije čaj i tinktura od čage ljudi manje oboljevaju od raka.

Preporučuje se da se ovo staro lekovito sredstvo posebno primenjuje u onim slučajevima, kada je kontraindicirana operativna intervencija, hemoterapija i radioterapija. Tako je, na primer, 1858. godine doktor E. Froben opisao slučaj izlečenja teško bolesnog čoveka od raka parotidne žlezde čajem od čage. 1862. godine A. Fruht opisao je slučaj izlečenja tumora usne, koji je zahvatio i podviličnu žlezdu, čajem od čage. Doktor je prepisao bolesniku gustu tinkturu od čage za unutrašnju primenu, a takođe kompresiju sa korišćenjem tog istog sredstva. Lečenje, koje je trajalo nekoliko meseci, završilo se potpunim nestankom tumora.

Ubrzo nakon toga za čudesna svojstva gljive zaintresovali su se lekari zvanične medicine. 1864. godine brezinu gljivu ispitao je Georgije Ljudvigovič Dragendorf, profesor farmacije na Derptskom univerzitetu, i nije našao nikakve posebne supstance, koje bi, po njegovom mišljenju, mogle da leče onkološke bolesti.

U vezi sa velikim uspesima u oblasti organske sinteze, počev od XIX veka, lekari tradicionalne i narodne medicine počeli su da koriste u svojoj doktorskoj praksi različite hemijske preparate, i tek u drugoj polovini XX veka, hiljadugodišnje iskustvo narodne medicine u lečenju raka poslužilo je kao stimulans za izučavanje farmakološki aktivnih jedinjenja iz pečuraka.

Ispitivanja, koja je obavio Prvi Lenjingradski medicinski institut I. Pavlova 70-ih godina XX veka, dokazala su da čaga utiče na povećanje oksidoredukcionih procesa u tkivima, jača i povećava tonus centralnog nervnog sistema, uklanja različita pogoršanja i normalizuje funkciju formiranja enzima i kiseline u želucu i dvanaestopalačnom crevu, obnavlja funkcije holinergičkih nerava.

Ispitivanja i izučavanja svojstava brezine gljive nastavili su profesori P. A. Akimov, I. K. Bulatov; kao rezultat tih ispitivanja ekstrakt brezine gljive uveden je u medicinsku praksu.

Lečenje čagom je dugotrajno (3-5 meseci). Pauza se obično ne pravi, gljiva nije toksična i ne izaziva zavisnost. Ukoliko je potrebno, lečenje se ponavlja.

Čaga sadrži jedinstven po sastavu kompleks polifenola i karbonata, koji obuhvata:

– huminske pigmente tipa melanina, koji su dobili naziv čagina kiselina. Antioksidantna svojstva čage postoje upravo zbog visoke koncentracije melanina, koji štite organizam od oštećenja DNK. Melanini su univerzalni zaštitnici od uticaja kancerogenih i mutagenih faktora.

– flavonide (uključujući kvercetin)

– derivate pirokatehina

– steroidne supstance (ergosterol) i tetraciklične triterpene — lanosterol i inotodiol. Inotodiol pokazuje antiblastičku aktivnost.

– pterine. Pterini čage uslovljavaju njeno citostatičko dejstvo. Oni pojačavaju citostatičku aktivnost preparata protiv raka, sprečavaju rast tumora, izazivaju njegovo postepeno povlačenje i usporavaju razvoj metastaza.

– lingin

– polisaharide

– fitolektine

– organske kiseline (oksalna, acetatna, mravlja, vinilinska, siringinska, n-oksibenzojeva)

– kompleks mikro- i makroelemenata. Proučavaju se svojstva mangana, sadržanog u pepelu. Moguće je da on ima značaj u lekovitom dejstvu čage kao aktivatora enzima.

Naučnici, koji su istraživali komleks melaninskih pigmenata iz čage zaključili su da melanini iz prirodne i kultivisane čage imaju različit hemijski sastav, što dozvoljava da se smatraju različitim vrstama. Melanin iz prirodne čage 14 puta je aktivniji od melanina, dobijenog u procesu kultivacije. Razlike u hemijskoj strukturi dva uzorka melanina utiču na njihove biološke aktivnosti. Na taj način za primenu u svojstvu lekovite sirovine potrebno je uzeti divlju čagu.

Preparati čage imaju:

– antioksidantno

– adaptogeno

– radiozaštitno

– antitoksično

– imunomodulatorno

– hipoglikemijsko

– spazmolitičko

– diuretičko

– baktericidno dejstvo.

Preparati čage imaju širok spektar farmakoloških aktivnosti i koriste se kao aktivni biogeni stimulatori. Preparati čage dozvoljeni su za lečenje obolelih od raka u svojstvu simptomatskog sredstva. Iako čaga nije sredstvo, koje oslobađa bolesnika od malignog tumora, zajedno s tim ona ima protivupalni i analgetički efekat. Kod bolesnika, koji koriste čagu normalizuju se funkcionalni simptomi bolesti, nestaju bolni sindromi.

Čaga utiče na poboljšanje kvaliteta života ljudi, koji pate od onkoloških bolesti, uz dugotrajnu regularnu primenu primećuje se produžetak života, usporavanje rasta tumora i smanjenje sklonosti ka metastaziranju.

Čaga

– normališe rad sistema za varenje

– poboljšava mikrofloru creva

– ubrzava proces zarastanja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu

– utiče na poboljšanje rada srca, krvnih sudova, a takođe disajnih organa

– stabilizuje arterijski pritisak i brzinu pulsa

– stimuliše proces obrazovanja krvi

– obnavlja centralni nervni sistem i neurohumoralni sistem

– podstiče proces razmene materija u organizmu, uključujući i u moždanom tkivu

– poboljšava rad imunog sistema, pomaže organizmu da se bori sa infektivnim bolestima, gljivičnim i virusnim oboljenjima

– ima protivupalno dejstvo pri spoljašnjoj i unutrašnjoj primeni

– efikasna je u lečenju kožnih bolesti, a takođe upalnih procesa u usnoj duplji zahvaljujući protivupalnom, zarastajućem i antiseptičkom delovanju

– pojačava rad preparata protiv tumora, pomaže da se brže razlažu maligne ćelije

– pojačava odbranu svih unutrašnjih organa i zaštitu organizma u borbi protiv ćelija raka i tumora

– snižava nivo glukoze u krvi

– uklanja intoksikaciju organizma

– aktivira proces proizvodnje enzima

– povećava nivo leukocita u krvi.

Čaga je efikasna kod lečenja hroničnih bolesti sistema za varenje (gastritis, polipoza, čir na želucu).

Višegodišnje iskustvo u narodnoj medicini, a sada već i naučno potvrđene činjenice specijalnih kliničkih ispitivanja pokazuju, da su preparati na osnovu čage efikasni za snižavanje nivoa glukoze u krvi i lečenje dijabetesa.

Kod spoljašnje primene čaga ima protivupalno, zarastajuće i antiseptičko dejstvo, štiti kožu od štetnih uticaja spoljašnje sredine, uključujući i od gljivičnih i virusnih infekcija, smanjuje otoke i utiče na obnavljanje zdravog stanja kože.

Altajski republički fitocentar „Alfit“, osnovan je 1991. godine od strane kandidata medicinskih nauka S. V. Korepanova i predstavlja jedinstvenu u Rusiji zdravstvenu ustanovu, u kojoj se vrši rehabilitacija onkoloških bolesnika i lečenje bolesnika IV kliničke grupe, t.j. sa naprednim oblicima raka. Lekari fitocentra sa dugogodišnjim radnim stažom u onkologiji koriste iskustvo travara, koje je prikupljano vekovima, da bi olakšali patnje i produžili život jedne od najtežih kategorija bolesnika. Organizacija ima državnu licencu za korišćenje metode fitoterapije u okološkoj praksi. Originalnu recepturu biljnih komponenti, koje se koriste u fitocentru „Alfit“, razradio je S. V. Korepanov, njihov asortiman se stalno obnavlja. Izdavanje biljnih komponenti vrši zavod „Galen“. Delotvornost i kvalitet fitopreparata potvrdila su mnogobrojna i raznovrsna klinička ispitivanja i komentari zadovoljnih pacijenata.

U godinama rada fitocentra „Alfit“ pomoć je dobilo više od 35 000 bolesnika sa različitom dijagnozom. Od njih 75% su bili onkološki bolesnici, pri čemu je skoro polovina od njih – 45% – pripadala bolesnicima IV kliničke grupe. Zbog rasprostranjenosti procesa njima je odbijeno specijalno lečenje (operativno, zračno, hemoterapija) u onkološkim dispanzerima. Po statistici, trajanje živora takvih bolesnika ne prelazi 3 meseca. Isti ti pacijenti, koji su se obratili fitocentru „Alfit“ i dobili komplekse od lekovitih biljaka, proživeli su, uz posmatranje, 12-18 i čak 20 meseci. Većini od njih (83 %) nije bilo potrebno korišćenje narkotičkih lekova protiv bolova.

Fitoterapija je najvažniji dodatni metod u lečenju i rehabilitaciji onkoloških bolesnika, zato lekari fitocentra uzimaju neposredno učešće u naučno-istraživačkom radu Altajskog republički onkološkog dispanzera, kojim rukovodi doktor medicinskih nauka, profesor A. F. Lazarev (od 2002. godine – filijala Ruskog onkološkog naučnog centra Akademika N. N. Blohina RAMN).

Široka primena čage podstakla je naučnike-onkologe iz Naučno-istraživačkog instituta N. N. Blohina da započnu izučavanje i rad sa preparatima od čage, koji se uspešno koriste u svakodnevnoj praksi lekara u celom svetu. Klinička posmatranja obavljena su na bolesnicima od rada IV stadijuma, nad kojima se ne sme obavljati radikalo hirurško lečenje i zračna terapija zbog proširenja tumora na susedne organe i metastaza. Sa primenom čage bolesnicima se popravljalo opšte stanje, postajali su raspoloženi, povećavao im se apetit, normalizovao se rad sistema za varenje, smanjivala se iscrpljenost, otklanjao se poremećaj kožne termoregulacije i proizvodnje znoja, povećavala se hormonalna aktivnost estrogena. Kod dugotrajne primene čage kod 50% bolesnika menjali su se na bolje pokazatelji periferne krvi (povećavala se vrednost hemoglobina, eritrocita, snižavala se sedimentacija eritrocita i broj leukocita kod leukocitoze). Takođe, protivanemijska svojstva čage uočena su kod bolesnika, koji nisu uspevali da poprave pokazatelje krvi opšteprihvaćenim preparatima ili transfuzijom. Osim toga, popravljala se funkcija kardio-vaskularnog sistema, dolazila je u normu aktivnost enzima (katalize, proteaze), nestajali su simptomi bola (potreba za narkoticima smanjena je 2-3 puta), ponovo se uspostavljalo interesovanje za okruženje, vraćala se radna sposobnost. Neki bolesnici počinjali su da rade. Uočeno je usporavanje rasta tumora i manja skolonost ka metastazama. Uz odsustvo pojave izražene iscrpljenosti organizma trajanje života onkoloških bolesnika, koji uzimaju preparate na bazi čage, povećano je od nekoliko meseci do nekoliko godina u poređenju sa onima, koji ih nisu uzimali.

Prednost preparata na bazi čage nad drugim hemioterapeutskim preparatima je u odsustvu toksičnosti i dobroj podnosivosti.

Specijalisti napominju, da istovremena primena preparata protiv tumora i čage pojačava dejstvo prvih preparata.

Biljni preparati, koji imaju širok spektar dejstava, koja se u značajnoj meri određuju velikim brojem biološki aktivnih supstanci sa visokom biodostupnošću, moraju zauzeti svoje punopravno mesto u šemi kompleksnog lečenja onkoloških bolesnika. Nesumnjivo interesovanje na tom planu izaziva kompleksni rehabilitacioni fitokomplet „Imunorm“, u čiji sastav ulazi čaga, kao i preparat „Lekovita Čaga“.

Postoje eksperimentalni podaci o mogućnosti povećanja efikasnosti specifičnih metoda lečenja malignih tumora s pomoću biljaka, koje ulaze u sastav „Imunorm“-a. Prirodno poreklo preparata, njegova bezbednost, fiziologija, mogućnost dugotrajnog korišćenja i dostupnost omogućavaju da se on preporučuje sa ciljem smanjenja štetnog dejstva terapije citostaticima na zdrava tkiva organizma i povećanja efikasnosti lečenja.

Specijalisti preporučuju da se koriste preparati čage od proverenih proizvođača, napravljenih od sirovina visoke biološke aktivnosti.

Tinktura, ekstrakt (alkoholni ekstrakt). Tinktura od čage pravi se na sledeći način: 1/2 šolje suve, ranije samlevene čage (oko 100 gr) preliti 1 litrom kvalitetne vodke i ostaviti na odstoji u toku dve nedelje na tamnom, prohladnom mestu.

Tinkturu treba uzimati, ukoliko nije drugačije prepisano, po jednu dezertnu kašičicu 3 puta na dan, pre jela. Primena traje do dve nedelje.

Čaj od čage snižava arterijski i venski pritisak, smanjuje brzinu pulsa, reguliše rad kardio-vaskularnog sistema i disajnog sistema, stimuliše cirkulaciju krvi (povećava nivo leukocita).

Čaj od čage u odnosu 1 : 5 ima hipoglikemijsko dejstvo; maksimalno snižavanje nivoa glukoze u krvnom serumu primetno je nakon 2-3 sata, a nivo šećera u krvi smanjuje se skoro na 30%. Treba napomenuti da slično dejstvo ima samo čaj od unutrašnjeg dela gljive, dok čaj od spoljašnjeg dela ne poseduje to svojstvo. Sirovina za pripremu čaja može se iskoristiti samo jednom!

Priprema čaja: 1 deo suve samlevene sirovine preliti sa 5 delova vode, pažljivo promešati i zagrejati do temperature 50°С, ne dovoditi do ključanja. Skinuti sa vatre i ostaviti da odstoji dva dana, posle čega odsuti vodu (preporučuje se da se talog dogbro iscedi preko cediljke).

Ako je dobijeno sredstvo suviše gusto, treba ga razrediti toplom prokuvanom vodom (do početnog obima). Biljna infuzija se čuva na prohladnom mestu, ali ne više od tri dana. Kod terapije je preporučeno pripremati sveže sredstvo.

Način primene

Piti po 1 čašu sredstva 3 puta na dan, 30 minuta pre jela.

Pri korišćenju fitosredstva Alfit „Lekovita čaga“ i „Imunorm“

meša se jedna kafena kašičica „Lekovite čage“ sa jednim briketom „Imunorma“, preliva se vrućom vodom i ostavlja se da odstoji 5-10 minuta. Upotrebljava se isto kao čaj – 3 puta na dan. Fitosredstvo „Lekovita čaga“ u sebi sadrži kako gust ekstrakt čage, tako i samleveni fermetisani unutrašnji deo gljive čage, što omogućava da se uprosti proces pripreme čaja i da se značajno skrati vreme stajanja.

Kao pomoćno sredstvo čaga se koristi u otorinolaringološkoj praksi kod lečenja tumora na grlu u vidu inhalacije; pri tome se poboljšava opšte stanje bolesnika, normalizuje se proces gutanja, smanjuje se promuklost glasa, poboljšava se disanje, spanjuju se prateći upalni procesi.

U slučajevima kada se tumor nalazi relativno na površini ili na dostupnom mestu (kao kod raka materice ili rektuma), unutrašnju primenu treba kombinovati sa lokalnom primenom u vidu kompresija, klizmi, irigacija.

Za lečenje spoljašnjih ili površinskih oblika raka koriste se i drugi preparati na bazi čage. To je, kao prvo mast, koja se pravi na bazi tinkture, recepture i čiji je način pripreme naveden iznad. U svojstvu osnove masti najčešće se koristi svinjsko unutrašnje salo. Sveže salo se meša sa tinkturom čage u odnosu 1 : 1; na tihoj vatri, uz stalno mešanje, dok ne proključa. Zatim se smeša skida sa vatre, stavlja u posudu, pokriva poklopcem i pušta se da odstoji 24 sata, nakon čega se cedi. Mast se čuva u frižideru.

Kod lečenja čagom bolesniku se preporučuje mlečno-biljna dijeta, isključuje se konzumiranje suhomesnatih proizvoda, kobasica, konzervirane hrane.

U malim koncentracijama čaga se koristi kao zamena za čaj. On daje energiju, povećava apetit, obnavlja snagu, otklanja glavobolju.

U romanu A. Solženjicina „Odeljenje za rak“ čaga se pominje kao delotvorno sredstvo protiv raka.

Po materijalima izvora:
– М. J. Šaškina, P. N. Šaškin, А. V. Sergeev „Čaga u onkologiji“ GU RCRC N. N. Blohina RAMS i „Hemijska i medicinsko-biološka svojstva čage (pregled)“
–  „Zapisnik fitoterapeuta“ Altajskog oblasnog fitocentra „Alfit“, Barnaul
– „Lica biljaka. Biljni svet očima lekara“, S. V. Korepanov, Barnaul, 2010
– ANTIRETROVIRUSNA AKTIVNOST MELANINA IZ PRIRODNE I KULTIVISANE ČAGE  (INONOTUS OBLIQUUS).