Divlji kesten2019-04-01T08:25:40+00:00

DIVLJI KESTEN OBIČAN – Aésculus hippocástanum L.

Listopadno drvo iz porodice javora (Sapindaceae).

Bez obzira na to, da u opštem nazivu postoji reč „kesten“, divlji kesten nije povezan sa pitomim kestenom (Castanea), koji spada u porodicu Bukovke (Fagaceae). Divlji kesten običan pripada vrsti Divlji kesten (Aesculus) i podvrsti divljeg kestena Hippocastanaceae.

U narodu se oba drveta zovu kesten zbog sličnosti u spoljašnjem izgledu glatkih braon plodova. Pre sazrevanja oni su zatvoreni u koru (čauru), koja se razlikuje samo u tome, što je kod jestivog kestena ona mrke boje sa čestim igličastim bodljama, a kod divljeg kestena je zelena sa oštrim ispupčenjima. Kada plod sazri, čaura puca i plodovi ispadaju iz nje.

Druga varijanta porekla naziva (Konjski kesten) ukazuje na to, da tragovi, koji ostaju kada se otkine ili otpadne list podsećaju na konjsku potkovicu.

Još jedna verzija govori o tome, da su seme divljeg (konjskog) kestena doneli Turci u Centralnu Evropu kao hranu za konje i koristili su ga kao lek protiv konjskog kašlja. Za razliku od pitomog (jestivog) kestena, on je nazvan Konjski kesten (nem. Rosskastanie).

Domovina divljeg kestena je Balkansko poluostrvo. Kao dekorativna biljka divlji kesten je rasprostranjen u južnom i srednjem delu evropske Rusije, u Ukrajini, na Krimu, na Kavkazu, u Srednjoj Aziji.

Kao lekovito sredstvo u fitoterapiji se koristi kora divljeg kestena, plodovi i njihova kožura, seme, cvetovi.

Plodovi divljeg kestena običnog sadrže toksične saponine, koji mu daju gorak ukus. Oni su otrovni za čoveka, zato je upotreba plodova divljeg kestena za ishranu kategorično kontraindikovana.

Divlji kesten ima široku primenu u fitoterapiji.

Divlji kesten je zauzeo svoje mesto u zvaničnoj medicini i od njegovog ekstrakta prave se farmakološki preparati. Divlji kesten ima sledeća dejstva:

– štiti vene

– tonizira vene: poboljšava mikrocirkulaciju u venama, uklanja grčeve krvnih sudova, snižava arterijski pritisak

– antitrombocitno dejstvo: snižava viskoznost krvi

– protivupalno, antiseptičko, baktericidno dejstvo

– antisklerotičko: izbacuje holesterol niske gustine iz krvnih sudova, rastvara naslage holesterola

– antikancerogeno (antioksidantno): izbacuje štetne toksine, soli teških metala i radionuklida, koristi se posle hemioterapije

– hemostatičko: smanjuje kapilarnu propustljivost

– adstrigentno dejstvo: normalizuje želudačnu kiselinu, poboljšava varenje

– diuretičko, dekongestivno dejstvo.

Lekovita svojstva divljeg kestena primenjuju se kod različitih bolesti krvnih sudova. Ekstrakt divljeg kestena primenjuje se kod:

– oštećenja zidova vena

– pojave venskog zastoja

– varikoznog proširenja i upale vena

– hemoroida

– tromboze centralnih vena mrežnjače oka

– poremećaja arterijske venske cirkulacije

– sklerotičkih promena u krvnim sudovima nogu

– artikularnog reumatizma

– krvarenja u materici kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja

– oboljenja žučne kese,

Pri spoljašnjem korišćenju masti divlji kesten utiče na sprovođenje lekovitih materija unutar žarišta upale, leči stare i gnojne rane, velike opekotine, promrzline, duboke apscese. To uslovljava primenu divljeg kestena kod:

– varikoznih proširenih vena

– jakog i hroničnog tromboflebitisa

– trofičnog ulkusa kolena

– poremećaja arterijske periferne cirkulacije

– upale hemoroida bez krvarenja.

Divlji kesten je dobro ispitan. Lekovita svojstva divljeg kestena objašnjena su njegovim bogatim hemijskim sastavom. U plodovima divljeg kestena nalazi se:

– glikozid (saponin) escin – snižava viskoznost krvi, ima antimikrobno i hipotoničko dejstvo

– kumarin – jedinjenje, koje sprečava obrazovanje trombova u krvnim sudovima

– eskulitin i njegov glikozid eskulin – stimuliše proizvodnju supstance, koja sprečava obrazovanje trombova, smanjuje propustljivost kapilara, stimuliše antitrombotičku aktivnost krvnog seruma, povećava proizvodnju antitrombina, pojačava punjenje vena, kod redovnog uzimanja utiče na značajno smanjenje obrazovanja trombova i aterosklerotičkih naslaga na zidovima krvnih sudova

– flavonski glikozidi: kvercitrin, izokvercitrin, kvercetin – inaktivira aktivnu formu kiseonika, snižavajući njen destruktivni efekat na ćelijske membrane, na račun čega se poboljšava snabdevanje zida krvnog suda, zahvaćenog ishemijom

– kempferol –ima protivupalno i diuretičko dejstvo, tonizira, ojačava kapilare, izbacuje iz organizma soli natrijuma, tanine, skrob, masno ulje, sterole.

U listovima divljeg kestena sadržan je:

– kvercitrin, izokvercitrin, kvercetin

– rutin i spirezoidom,

– astralgin

– karotenoidi: lutein, violaksantin

U cvetovima divljeg kestena sadržani su flavonidi – derivati kempferola i kvercetina

Samostalno pripremanje preparata od divljeg kestena u kućnim uslovima preporučuje se uz veliku opreznost. Najbolje je primenjivati gotove medicinske oblike, koji su prošli sanitarnu kontrolu i odobreni su za primenu.

Kesten je jedini orašasti plod sa vitaminom С.

Kesten je jedini niskokalorični orašasti plod: u 30 grama pečenog ili sušenog kestena ima 1 gram masti i 70 kilokalorija.

Divlji kesten spada u biljke, koje se koriste za stočnu hranu – u skladu sa verovanjima, divlji kesten su doneli u Centralnu Evropu Turci kao hranu za konje. Unutrašnjost ovog orašastog ploda je bela, nežna. U mestima, gde on slobodno raste skupljaju ga kao stočnu hranu. Ukus plodova je gorko-astringentni, zato ih stoka u početku nerado jede, ali zatim se navikne. Češće se plodovi samelju u brašno i daju se životinjama sa korenitim povrćem ili drugom stočnom hranom. Bez obzira na opori ukus, plodovi divljeg kestena su dovoljno hranljivi.

Od davnina su knjigovesci koristili osušene plodove divljeg kestena, samlevene sa brašnom i pomešane sa kvascem za pripremu specijalnog knjigovezačkog lepka. Knjige, uvezane uz pomoć takvog lepka, čuvale se duže od drugih.

Od kore divljeg kestena dobija se žuta boja. Cvetovi sadrže žutu boju – antioksidans kvercetin.

Po materijalima članka Sokolove Nine Vladimirovne, lekara-fitoterapeuta. Obrazovanje: Diploma iz specijalnosti „Лечебное дело“ („Opšta medicina“) i „Terapija“ dobijena je na univerzitetz N. I. Pirogova (2005.  g. i 2006. g.) Povećanje kvalifikacija na katedri fitoterapije na Moskovskom Univerzitetu Prijateljstva Naroda (2008. g.); naučnog članka „Каштан конский, каштан съедобный “ (Divlji kesten, pitomi kesten), Karomatov I. D., Mahmudova A. F.; knjige „Энциклопедия лекарственных растений“ (Enciklopedija lekovitih biljaka), Lavrenova G. V., Lavrenov V. K.;