Hmelj2019-04-01T08:31:40+00:00

Latinski naziv: humulus lupulus

Sinonimi: blust, kudiljice, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.

Opis biljke: šišarkice hmelja su jajaste, lagane, rastresite cvasti, nešto pljosnate, dugacke 3-4, široke oko 2 cm. (toplog i gorkog ukusa, prijatnog aromatičnog mirisa – lepe se za prste). Oko krivudave osovine, (dugacke do 2 m.) raspoređeni su plodni listići (unaokolo u cik cak formi). U njihovoj osnovi okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listići (brakteje) su vrlo tanki, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10 mm. dugački i oko 7 mm. široki, mrežasto išarani sitnim nervima (lako se mogu odvojiti nod biljke).

Hmelj potiče iz istočne Evrope. Upotrebljava se samo gajen hmelj. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša. Gaji se u velikim količinamaza potrebe pivara. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu. Dobro osušen hmelj ima lepu zelenu boju.

Za jelo se beru nezreli plodovi veličine prsta.

Lekovito delovanje: hmelj je amarum aromatik i sedativ, šišarkice su tonik i stomahik (svojim gorkim materijama- protiv nemanja apetita, teškog varenja), sedativ (svojim etarskim uljem) i anafrodizijak (lupulinom). Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa. Hmelj se primenjuje kod skrofuloze, za umirivanje živaca. Veruje se da jastuci punjeni hmeljom pomažu kod nesanice. Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje: gađenje, povraćanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i dr.

Uskoro…

Expert:

Edukacija: