Islandski lišaj2019-04-01T08:32:33+00:00

Islandski lišaj (Cetrária islándica) je vrsta lišaja iz porodice Parmeliaceae.

Blede je kestenjaste boje, iako ima i sivobelih primeraka, a naraste do oko 10 cm visine. Zbog svoje neobične strukture (nije raščlanjen na koren stabljiku i listove) ubraja se u grmaste lišajeve, u posebnu grupu biljnih organizama.

Najrasprostranjenije raste u tundrama severne Evrope i Azije na visokim planinskim pašnjacima, na kamenitim mestima, po svetlim smrekovim šumama.

U Rusiji raste u planinskim delovima Altaja, Dalekom Istoku, u Sibiru, na planini Sajan, na krajnjem Severu.

Droga islandskog lišaja sastoji od osušene steljke (talusa).

Islandski lišaj sadrži:

– vitamine A, B12, C

– usinsku kiselinu, koja ima izuzetna antibiotska svojstva i sprečava širenje bakterija

– elemente u tragovima (gvožđe, jod, kalaj, cink, bakar, silicij, titan, mangan, silicij, kadmijum)

– polisaharide (supstance gorkog ukusa)

– lipide

– pektine

– organske materije

– glukozu i galaktozu

– skrobne supstance

– pigmentne supstance.

Islandski lišaj poseduje sledeća svojstva:

– antibakterijsko

– protivupalno

– umirujuće

– antioksidantno

– imunostimulirajuće

– hemostatičko

– toničko

– ekspektorantno

– onkoprotektivno.

Lekovite osobine islandskog lišaja obezbeđuju jedinstvene organske kiseline, uključujući fumarnu, cetrarnu i usninsku. Od posebnog interesa je usninska kiselina, koja je prirodni antibiotik koji uništava veliki broj patogenih mikroorganizama. Važno je napomenuti da Kohov bacil (uzročnik tuberkuloze), koji se odlikuje visokom mutagenošću, nije rezistentan u odnosu na usninsku kiselinu. Zbog toga se soli usninske kiseline koriste u razvoju lekova za lečenje tuberkuloze.

Aktivni sastojci islandskog lišaja su efikasni u borbi protiv stafilokoknih i streptokoknih infekcija, i koriste se za lečenje kožnih bolesti (čireve, gnojne rane, itd.).

Preparati islandskog lišaja primjenjuju se kod svih vrsta prehlada, a najčešće se koriste kod oboljenja pluća kao i kod slabih pluća jer ih čisti i jača:

– opuštaju bronhije

– podstiču sazrevanje i izbacivanje sekreta

– deluju protivupalno i antibakterijski

– smiruju kašalj i promuklosti kod upala gornjih disajnih puteva
– kao pomoć pri dodatnom naporu glasnica

– smiruju upale usne šupljine i ždrela
– u stanjima otežanog disanja kroz nos

– za zaštitu isušene sluznice gornjih disajnih puteva

– kod bronhijalnog katara

– kod kašlja sa prekomernim sekretom.

Kombinacija sluzi i gorkih materija islandskog lišaja je efikasna u lečenju bolesti gastrointestinalnog trakta:

– za jačanje i čišćenje sluznice želuca, creva, slezine, jetre, gušterače

– uspostavlja ravnotežu želudačne kiseline bilo da je ima previše ili premalo

– koristi se u lečenju gastritisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, dijareje, otežanog varenja, mučnine i povraćanja,

i sistema za izlučivanje:

– blagotvorno deluje na sluznicu bubrega i mokraćne bešike.

Zahvaljujući gorkoj supstanci cetrarinu islandski lišaj ima imunostimulirajuće dejstvo:

– pospešuje stvaranje crvenih i belih krvnih zrnaca

– pomaže u lečenju malokrvnosti

– izvanredno krepi i jača organizam

– jača organizam nakon bolesti pa se preporučuje u slučaju iscrpljenosti svake vrste, za vreme ili nakon teških bolesti, gubitka krvi usled operacije ili povrede, posle preležanih boginja i teških infekcija.

Islandski lišaj je sposoban da akumulira jod iz okolnog vazduha, tako da preparati na njegovoj bazi pomažu normalizaciji aktivnosti štitne žlezde.

Infuz: 2 kašićice droge preliti sa 1 šoljom kipuće vode, ostaviti da odstoji 30 minuta. Uzimati po 1-2 kašike 5-6 puta dnevno pre obroka.

Dekokt: 2 kašike preliti sa 1 l hladne vode, dovesti do ključanja i kuvati 40 min – 1,5 sata na slaboj vatri. Procediti. Dekokt može da se čuva u frižideru 2 dana. Dekokt sadrži sluz.

Tinktura: 40 g suve sirovine preliti sa 250 ml 60% alkohola. Ostaviti da odstoji 7 dana. Uzimati po 10-15 kapi.

Islandski lišaj, kao i drugi lišajevi, predstavlja simbiozu između algi i gljiva.

Islandski lišaj vrlo je važan u ekologiji jer ne podnosi zagađeni vazduh, tako na mestima gde on raste znamo da je vazduh čist.

Zanimljivo je da je u talusu islandskog lišaja pronađen vitamin B12, za koji se zna da ga proizvode samo životinjski organizmi, odnosno bakterije koje žive u crevima.

Kao što smo već spomenuli, islandski lišaj koristi se u tradicionalnoj medicini još od 17. veka. Osim što je cenjena zbog svoje farmakološke aktivnosti, ova lekovita biljka u severnim krajevima naše planete je bila prepoznata kao hrana za ljude i životinje. Suvi lišaj se mleo u brašno i od toga se pravio hleb i pogačice. Služio je kao povrće (prilog uz jela od mesa).

Ekspert: Sokolova Nina Vladimirovna  | Doktor-fitoterapeut
Edukacija: Diploma «Terapija» Univerziteta N. I. Pirogov (2005 г. и 2006 г.). Stručno usavršavanje na Odseku za fitoterapiju na Moskovskom univerzitetu prijateljstva naroda (2008 г.).