Kedar2019-04-01T08:41:34+00:00

Sibirski kedar ili sibirski bor (Pinus sibirica) je zimzeleni četinar roda Bor (Pinus) porodice Borovi (Pinaceae).

Može da stigne 40 metara u visinu sa stablom širim od dva metra u prečniku. Živi u proseku 300 do 400 godina, pojedini primerci i dvostruko duže.

Sibirski kedar (Pinus Sibirica) se sa pravom može nazvati nacionalnim drvetom Rusije jer prirodno raste isključivo na teritoriji Urala, Sibira i Altajskog kraja. Na Altaju raste do 1900—2400 m nadmorske visine.

Rasprostranjen je u Kazahstanu, u severnim delovima Mongolije i Kine.

U medicinske svrhe se koristi cela biljka: semenke, ljuska, iglice, pupoljke i smola (živica).

U sastavu sibirskog kedra se nalazi veliki broj biološki aktivnih supstanci:

Iglice sadrže:

– vitamin C

– provitamin A

– tanine

– alkaloide

– eterično ulje (više od 2%)

– organske kiseline (jabučna, limunska, oksalna, kininska, šikiminska)

– flavonoide (kempferol, kvercetin, mircetin)

– elemente u tragovima (fosfor, gvožđe, mangan, bakar)

– fitoncide

Smola (živica) sadrži:

– terpentin (30%)

– rozin (70%)

Semenke sadrže:

– ulje 60-70%

– azotne materije 19%

– aminokiseline 70%

– skrob

– glukozu, fruktozu, saharozu

– biljna vlakna

– pentosane

– elemente u tragovima

– vitamine B1, B2, B3, PP, D, E, provitamin A

– jod

– nezasićene masne kiseline

– katehine

Ljuska sadrži:

– tanine

– terpene

– mikroelemente i elemente u tragovima

– lingin 52,8%

– celulozu 32,4%

– smole do 5%.

U narodnoj medicini lekovita svojstva sibirskog kedra su poznata vekovima.

Preprati na bazi sibirskog kedra imaju:

– protivupalno

– sedativno

– antiastamtičko

– diuretičko

– hemostatičko

– baktericidno

– antimikrobno

– ekspektorantno

– regenerativno

– imunostimulirujuće delovanje,

– okrepljuju nervni sistem

– poboljšavaju funkcionisanje kardiovaskularnog sistema

– deluju kao antiskorbutik.

Naučno je dokazano da je kedrova smola (živica):

– poseduje antiseptičko i baktericidno delovanje

– stabilizuje nervni sistem

– stimuliše cirkulaciju krvi

– inhibira bakterijski rast Corynebacterium diphteriae, Bacillus subtilis, Staphylococcus

– koristi se za lečenje rana, čireva, opekotina i posekotina

– koristi se za unutrašnju upotrebu za lečenje čira na želucu

– koristi se za lečenje i prevenciju parodontoze, gingivitisa.

Od kedrove smole se dobija sintetički kamfor.

Iglice:

– pomažu u čišćenju krvnih sudova

– povećavaju elastičnost krvnih sudova

– poboljšavaju sastav krvi

– deluju kao tonik i antiskorbutik

– deluje kao ekspektorans

– deluju protiv raka.

Koristi se u obliku dekokta, ispiranja, inhalacije, obloga i losiona.

Tinktura kedrovih iglica utrljava se u zglobove kod reume, gihta, artritisa.

Kupka se koriste kao tonik kod umora i napetosti.

Ulje sibirskog kedra:

– snižava nivo holesterola

– doprinosi normalizaciji lipidnog spektra u krvi

– snižava krvni pritisak

– smanjuje višak telesne mase

– pospešuje izlučivanju želudačne kiseline

– smanjuje kiselost želudačne kiseline.

Semenke (orašasti plodovI sibirskog kedra):

– bogati magnezijumom, koji je neophodan za normalizaciju metabolizma holesterola

– sprečavaju stvaranje kamena

– smanjuju nadražljivost nervnog sistema

– aminokiseline obezbeđuju strukturalnu, plastičnu i regulatornu funkciju proteina

– učestvuju u prevenciji metaboličkih poremećaja.

Eterično ulje sibirskog kedra:

– ima pomlađujući efekat

– poboljšava cirkulaciju krvi, čime se povećava kvalitet saturacije kisika u tkivu

– eliminiše loš zadah

– čisti sluznicu

– deluje kao ekspektorans i antitusik

– deluje regenerativno.

Drvo, iglice, smola sadrže fitoncide, koje stimulišu zaštitne funkcije organizma i deluju antimikrobno.

Infuzi, dekokti i tinkture koriste se za lečenje bronhijalne astme, respiratornih bolesti (bronhitisa, traheitisa, pneumonij), krvarenja.

Tinktura od ljuske se primenjuje za lečenje bolova u zglobovima, reumatizma i gihta, osteohondroze, artritisa, a takođe kao delotvorno sredstvo za resorpciju soli.

Kamor od smole sibirskog kedra se koristi u lečenju bolesti nervnog sistema.

Terpentin se koristi za spoljnu upotrebu kod reumatizma, gihta, neuralgije, prehlade.

Terpentinske kupke se preporučuju kod taloženja soli u zglobovima. Inhalacija sa dodatkom terpentina je efikasna kod bronhitisa.

Balzam od smole (živice) sibirskog kedra (terpentinski balzam).

Čista smola kedra se u kontaktu sa vazduhom stvrdnjava i postaje kao kamen. Stoga, pre upotrebe, prvo se dovodi u stanje koje je pogodno za upotrebu. Smola se rastvara u biljnom ulju u vodenom kupatilu na temperaturi od oko 50 stepeni Celzijusa. Pošto se ne dogodi pregrevanje sastojaka, dobijeni balsam ima lekovita svojstva živice, a takođe čuva korisne supstance biljnog ulja.

Svi terpentinski balzami mogu se podeliti u 3 grupe prema načinu primene. Odlučujući faktor je procenat smole.

Za unutrašnju upotrebu – do 10%.

Za nanošenje na sluzokožu – od 10% do 20%.

Za spoljnu upotrebu – od 20%.

Vitaminski napitak od iglica sibirskog kedra. Usitnjene iglice preliti hladnom prokuvanom vodom u odnosu 1:1 sa dodatkom limunske kiseline. Ostaviti da odstoji 2-3 dana.

Tinktura. 1 šolju neočišćenih semenki sibirskog kedra preliti sa 0,5 l votke. Ostaviti da odstoji na tamnom hladnom mestu 2 nedelje, zatim procediti i sipati u flašu od tamnog stakla. Tinktura se koristi za spoljnu, kao i unutrašnju upotrebu po 1 kašiku pred svaki obrok.

Dekokt od ljuske za lečenje bolesti zglobova: 1 šolju ljuske preliti sa 1 litrom kipuće vode, kuvati 3–4 minuta. Ostaviti da odstoji 3–4 sata, zatim procediti. Uzimati po ½ šolje pre obroka 3 dnevno.

Sibirski kedar zapravo pripada porodici borova, o čemu govori njegov naučni naziv Pinus sibirica. Semenke pravih kedrova nisu jestive, a semenke borova jesu.

Lekovita i hranljiva svojstva semenki sibirskog kedra prevazilaze svojstva drugih orašastih plodova: oraha, lešnjika, badema, kestena.

Semenke sibirskog kedra su osnovna hrana za mnoge šumske životinje, a za ljude su od kamenog doba sve do današnjeg dana dragocena namirnica i trgovački artikal. Zato u Sibiru ovo drvo zove “hlebno drvo”.

Naučna istraživanja su pokazala da 100 grama semenki sibirskog kedra zadovoljava svakodnevne ljudske potrebe za aminokiselinama i elementima u tragovima kao što su mangan, cink, bakar, kobalt.

U različitim tipovima šuma Zapadnog Sibira berba semenki iznosi od 10 do 640 kg semenki sa hektara.

Boravak u šumi od sibirskog kedra je lekovit. U toku 24 casa, hektar šume može da izdvoji 30 kg fitoncida koji imaju baktericidno dejstvo. Sovjetski naucnik B. P. Tokin dokazuje da je „u kedrovim šumama vazduh prakticno sterilan, od 200 – 300 celija bakterija po jednom kubnom metru”.

Sibirski kedar u početku veoma sporo raste: sa 10 godina visok je samo oko metar i po. U prirodi plod donosi tek sa 40, a u negovanim zasadima sa 20 godina, da bi potom rađao punih 250 i više godina.

Sibirski kedar je neverovatno otporan na extremne klimatske uslove, podnosi temperature do -60o C.

U tehnickom smislu drvo sibirskog kedra je vrhunskog kvaliteta, od njega se prave brvnare i drveni hramovi.

Ekspert: Sokolova Nina Vladimirovna  | Doktor-fitoterapeut
Edukacija: Diploma «Terapija» Univerziteta N. I. Pirogov (2005 г. и 2006 г.). Stručno usavršavanje na Odseku za fitoterapiju na Moskovskom univerzitetu prijateljstva naroda (2008 г.).