Ariš (Larix europaea)

Latinski naziv za biljku Ariš

Larix europaea

Sinonimi za biljku Ariš

Aric, ariševina, gorski mecesan, macesan.

Opis biljke Ariš

Ariš je jedino cmogorično drvo koje svake godine gubi listove (iglice). Ariš raste visoko od 20 do 40 metara, sa tankim, pognutim granama i šiljastom krošnjom. Kora ariša je ispucana, crvenosmeđe boje. Fine i mekane iglice rastu izdvojeno na dugim i tankim izdancima u grupicama od dvadeset do šezdeset u broju (sa jeseni opadaju).  Ariš je jednodomna biljka. Mirisni ženski cvetovi se razvijaju u male šišarke. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris (sličan limunu).

Stanište biljke Ariš

Ariš najbolje uspeva u planinama, a često nastanjuje velike šumske prostore. Brzo raste što pogoduje njegovoj sadnji i uzgajanju.

Lekoviti deo biljke Ariš

Lekoviti deo biljke ariš su: zelene šišarke (sakupljaju se u proleće i početkom leta), iglice (sakupljaju se u toku cele godine),  smola i kora (u jesen).

Lekovito delovanje biljke Ariš

Iglice i mlade šišarke ariša se koriste za pripremanje uvarka, za kupku pri lečenju nervno rastrojenih bolesnika (izražene nervoze), rekonvalescenata i jako slabih osoba.

Iglice i kora ariša se koriste za pripremanje obloga za lečenje upalnih procesa kod rana, prignječenosti (uboda, modrica) i čireva.

Čaj pripremljen od kore ariša pospešuje mokrenje, leči vodenu bolest u početnim fazama, žuticu, reumu u zglobovima, osipe.

Smola ariša pripremljena sa vinom i medom čisti začepljenu jetru, razgrađuje i lagano čisti pesak i kamenje iz žuči, bubrega i mokraćnog mehura, a koristi se i za ispiranje usne duplje kod raznih upalnih procesa.