Bosiljak (Ocimum basilicum)

Latinski naziv za biljku Bosiljak

Ocimum basilicum, asea aranion, athelas

Sinonimi za biljku Bosiljak

Bosiok, bosilje, fasliđan, masliđan.

Opis biljke Bosiljak

Bosiljak je jednogodišnja, zeljasta biljka (sa snažnim karakterističnim i veoma prijatnim mirisom i aromom). Izraste od 30 do 40 cm. sa razgranatom stabljikom. Mali, beli, dvousnati cvetovi razvijaju se u velikom broju na gornjem delu stabljike (višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni). Listovi su bosiljka jajolikog oblika na dugim peteljkama i na krajevima šiljasti.

Stanište biljke Bosiljak

Pradomovina bosiljka ja Indija. Već, pre oko 5.500 godina poznavali su ga Egipćani. Prema starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na ovim prostorima bosiljak se udomaćio i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope bosiljak ponegde se može naći i van vrtova.

Lekoviti deo biljke Bosiljak

Za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom. Utrvđene lekovite i delotvorne supstance su: eterična ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih sastojaka koji se i dalje ispituju.

Lekovito delovanje biljke Bosiljak

U narodnoj medicini ima vrlo široku primenu u lečenju. Bosiljak je veoma dobro sredstvo za umirenje živaca, i protiv nesanice. Pomaže kod grčeva i upala u želudcu i crevima, poboljšava apetit.

Semenke bosiljka se dosta koriste za izbacivanje mokraće i lečenje bolesti mokraćnih organa (bubrega, mokraćnog mehura…).

Pomaže kod astme, kašlja i početnih stanja tuberkuloze. Najčešće se koristi u obliku čajeva.

Bosiljak je poznata i veoma cenjena začinska biljka.