O Ruleku..2019-03-18T12:10:26+00:00

RuLek RBF

RuLek – SINONIM ZA KVALITET

Ruska biljna farmacija

Doo RuLek RBF je rusko srpska proizvodno trgovinska kompanija sa sedištem u Beogradu. Polja delatnosti kompanije su široko rasprostranjena na teritoriji Rusije, Belorusije, Srbije kao  i u zemljama regiona.

RuLek je  specijalizovan uvoznik proizvoda ruske biljne farmacije, kozmetike i kozmetike posebne namene,  za tržište Srbije i regiona.  RuLek sarađuje sa vodećim kompanijama iz Rusije čiji su preparati proizvedeni u nezagađenim prirodnim oazama Altaju i Sibira.

Kompanija „RuLek RBF“ (Ruski Lek) osnovana je sa ciljem promocije i popularizacije oblasti koja se bavi proučavanjem lekovitog bilja i upotrebe lekovitog bilja u terapeutske svrhe – fitoterapije. Program naših delatnosti odvija se pod opštim nazivom RUSKA BILJNA FARMACIJA, obzirom da sirovine i gotovi preparati potiču iz Sibira i Altaja, retko nezagađenih i ekološki sačuvanih oaza na planeti.

S obzirom da fitoterapija predstavlja pojedinačni i lični pristup svakom čoveku i stanju u kome se nalazi, obezbedili smo Vam mogućnost da porazgovarate i konsultujete se sa našim ljubaznim i stručnim saradnicima pozivom na broj telefona 063 3000 60.

Cilj nam je da zajedno pronađemo model prirodne podrške koji Vašem organizmu i načinu života najviše odgovaraju.

Podelite Vaše iskustvo o korišćenju biljnih preparata iz našeg asortimana popunjavajući anketu.

Prilikom poručivanja preparata iz našeg asortimana dobijate vaučer od -10% koji možete iskoristiti prilikom sledeće kupovine.

Za više informacija pozovite na 063 3000 60.

Endemske vrste altajskog bilja koje je po koncentraciji aktivnih materija nema analoga u svetu, čak kao monoherbalni proizvodi, ispoljavaju neverovatno pozitivno lekovito dejstvo. Borovaja Matka,Sabeljnik, Krasni koren, Zlatni koren, Oblepiha, Mumio Altajski Almaz, samo su delić jedinstvene flore Altaja koje je Rulek približio korisnicima u Srbiji.

Proizvodi koje uvozimo namenjeni su svima kojima zdravorazumski izbor nameće da na što prirodniji način, upotrebom lekovitog bilja otklone uzroke zdravstvenih tegoba, ograničavajući na neophodan nivo korišćenje sintetskih proizvoda, koje često otklanjaju samo simptome (posledicu), ali ne i uzrok. Poštujući principe i dostignuća savremene nauke zalažemo se za holistički princip rešavanja problema.

Po obimu kvalitetnog asortimana proizvoda RuLek RBF je lider u ovom segmentu poslovanja, gde uvozni program pokriva 70 % kapaciteta snabdevenosti specijalizovanih ruskih biljnih apoteka.

Koristeći resurse kojima raspolaže u Srbiji i Rusiji, RuLek je svoje poslovanje utemeljio na intenzivnoj saradnji i dinamičnoj komunikaciji sa poznatim ruskim lekarima koji u oblasti medicine i fitoterapije dominiraju znanjem, iskustvom i rezultatima. Saveti i konsultacije se odvijaju na svakodnevnom nivou, te ni jedno pitanje ne ostaje bez odgovora. To čini  komparativnu prednost RuLekovog poslovanja, i ujedno predstavlja odgovoran odnos i brigu, kako prema krajnjem korisniku, tako i prema menađžmentu apoteka i drugih farmaceutskih kuća.

Koristeći se činjenicom  da je fitoterapija, kao grana medicine, najrazvijenija i najzastupljenija u istočnim delovima sveta: Rusija, Kina, Japan, Koreja, Indija, i vođeni potrebom da lekoviti sastojci i aktivne materije iz biljaka ostanu u najvećoj meri sačuvani i delotvorni, opredelili smo se da težište naše srpsko-ruske saradnje bude na relaciji Srbija–Sibir-Altaj.

Uzimajući u obzir da se naš centar pažnje zapravo preusmerio isključivo u pravcu proizvoda tradicionalne ruske fitoterapije oplemenjene super modernom tehnologijom i novim naučnim saznanjima ruske medicine i biljne farmaceutike, na srpskom tržištu prisutno je više od stotinu preparata ruske biljne farmacije.

Konvencionalna (zapadna) farmaceutika i medicina, podržane i primenljve u zapadnoevropskoj civilizaciskoj strukturi, danas u većini slučajeva i dalje negira blagodet lekovitog bilja i svesno (ili nesvesno) podcenjuje uticaj biljaka i prirodnih preparata za očuvanje zdravlja ljudi. Favorizovanjem isključivo hemijski sintetisanih lekova, svakako je sigurno da prvenstveno nije reč o altruitističkoj brizi za očuvanje zdravlja čovečanstva, već je pre svega u pitanju interes kapitala ukršten između farmaceutskih koncerna i medicinskih organizacija u zapadnoj sferi sveta.

Treba imati u vidu da su se ljudi lečili lekovtim biljem toliko dugo, koliko postoji civilizacija. Ne poznajemo ni jednu kulturu ili narod u kojoj nije bilo upotrebe biljaka, algi, gljiva pa čak i mineralnih materija korišćenih u svrhu lečenja.

Alibi za ignorisanje svega što dolazi iz prirode, potpomognut je populističkom literaturom i brošurama koje na prekomeran i naučno neutemeljen način opisuju čudotvorne efekte api-fito proizvoda. Preporuke o načinu korišćenja kao i doze, davane bez ikakvih naučnih potvrda i kliničkih ispitivanja, doprinele su da se takav pristup više može okarakterisati kao nadrilekarstvo nego validno lečenje.

Često možemo čuti da se kvalitet i sastav proizvoda velikih evropskih proizvođača značajno razlikuje od države do države. Kvalitet i sastav variraju u značajnoj meri, a saopštenja koja se po tom pitanju izdaju zvuče neuverljivo. Naime razlog koji se navodi jeste taj da se za određena tržišta proizvodnja odvija u regionalnim fabrikama gde se sastav i kvalitet prilagiođavaju zemljama u kojim se vrši prodaja, što u konkretnom slučaju znači da postoje privilegovana i neprivilegovana tržišta u kojima se distribuiraju brendovi istog imena, ali potpuno različitog kvaliteta i sastava. Afera koja se nedavno otvorila oko velikog svetskog proizvođača čokolada koji pod jednim brendom, ali potpuno različitim kvalitativnim i kvantitativnim sastavom prodaje svoj proizvod na različitinm tržištima, svedoči o zloupotrebi potrošača na račun ostvarenog profita. Takva poslovna politika je svakako za svaku osudu, ali primera u praksi je mnogo.

Diskriminatorska politika velikih svetskih proizvođača da se odeređena tržišta favorizuju boljom snabdevenošću kvalitetnijim sirovinam i preparatima u odnosu na druga, u slučaju ruske biljne farmacije, jednostavno ne postoji. Centralizovana proizvodnja preparata ruske biljne farmacije prepreka je diskriminatornom ponašanju globalizovane svetske proizvodnje.

Centralizovana proizvodnja preparata ruske biljne farmacije koje predstavlja RuLek, svoje proizvodne kapacitete koriste kao jedinstvene centre iz kojih se snabdevaju sva tržišta na svetu. Pouzdanost sastava je zagarantovana i do potršača stiže u nepromenjenom odnosu i kvalitetu, bez obzira da li se radi o zapadnoevropskom, istočnoevropskom, južnoameričkom ili bilo kom drugom tržištu. Drugim rečima, možemo biti uvereni da su Rulek preparati u Srbiji identični onima koji se nalaze u Rusiji ili Nemačkoj, Bugarskoj, Francuskoj, Indiji, Italiji, Belorusiji, Japanu ili Argentini.

RuLek je  specijalizovan uvoznik i distributer za tržište Srbije i regiona proizvoda ruske biljne farmacije, kozmetike i kozmetike posebne namene. RuLek sarađuje sa vodećim kompanijama iz Rusije, odnosno proizvode koje uvozi, proizvedeni su u nezagađenim prirodnim oazama  na Altaju i Sibiru.

RuLekov asortiman ruskih biljnih proizvoda možemo razvrstati po grupama koje čine u poslovnom smislu veoma interesantnu ponudu za apoteke, biljne apoteke, prodavnice zdrave i organske hrane, a od nedavno kozmetičke kuće koje su u RuLeku sve više prisutne.

Osnovnu podelu proizvoda i preparata možemo izvršiti na:

1) biološko aktivne dodatke (BAD), odnosno suplemente

2) poliflorne i monoflorne čajne mešavine altajske regije

3) preparati na bazi pčelinjih proizvoda

4) hladno ceđena biljna ulja autohtonih biljnih vrsta karakterističnih za Sibir i Altaj

5) kozmetika posebne namene –„lekovita kozmetika“

6) dekorativna i zaštitna kozmetika bez prisustva štetnih supstanci.

Sve ukupno u ovom trenutku asortiman RuLeka čini preko 100 proizvoda koji su prepoznatljivi na tržištu prvenstveno zahvaljujući visokom stepenu efikasnosti. Popularnost preparata RuLek ruske biljne farmacije kontinuirano je u porastu.

Koristeći prednosti i mogućnosti da se iz Rusije uvezu najefikasnij proizvodi, nameće se činjenica da:

– su preparati proizvedeni upotrebom najmodernije tehnologije, uz primenu međunarodnih i ruskih standarda o bezbednosti i kvalitetu proizvodnje;

– većina proizvoda poseduju neophodnu sertifikaciju koju podrazumeva međunarodna trgovina: GOST, HACCP, GMP, ISO, HALALL.

Pored navedenih međunarodnih sertifikata,  svi RuLekovi preparati poseduju potrebne dokumente i zakonom propisanu sertifikaciju koja je karakteristična za određenu kategoriju preparata.

Biološko aktivni preparati RuLek ruske biljne farmacije, pre nego što se pojave u srpskim apotekama, prolaze ispitivanje i kontrolu Katedre za bromatologiju farmaceutskog fakulteta u Beogradu, koja daje svoje mišljenje i preporuke, nakon čega ih Ministarstvo zdravlja Republike Srbije prihvata i registruje u svoju bazu. Praktičnu primenu preparata iz RuLekovog asortimana proizvoda prati i nadgleda Srpska zdravstvena organizacija. Ovako složen lanac kontrole kvaliteta svedoči da su preparati koje RuLek predstavlja na polju biljne farmacije bezbedni i efikasni te da je kvalitet i sastav garantovan i kontinuiran

Nakon niza godina prisustva na tržištu Srbije nabrojaćemo neke od njih koji su postali sinonim za proverenu efikasnost i delotvornost.

Ruski fito čaj Celebnaja Čaga..po kvalitetu predstavlja reprezentativni uzorak altajske proizvodnje lekovitih čajeva.

Pored fiito čaja Celebnaja Čaga u istoj kategoriji fito čajeva postoje još  desetine različitih vrsta briketiranih lekovitih čajnih mešavina koji se u obliku lakorastopivih briketa vrlo jednostavno doziraju i koriste kao pomoć kod određenih zdravstvenih tegoba.Nabrojaćemo samo neke.

Osteonorm sprečava taloženje soli na površin zglobova.

Imunorm služi za podizanje imunog odgovora.

Borovaja matka odgovorna je za zdravlje reproduktivnih organa žena.

Glukonorm reguliše nivo glukoze u krvi.

Aterobalans stabilizira krvni pritisak.

Feminorm reguliše tegobe uzrokovane menopauzom.

Fitoslim regulisanje telesne težine na bezbedan način.

Degripin protiv virusnih i bakterijskih infekcija respiratornih puteva.

Pankrea pomoć pankreasu.

Venodoks za čvrste i elastične krvne sudove.

Tiroidmaks i Tiroidmin za korigovanje lučenja hormona tiroidne žlezde.

Dimstop smanjuje sekreciju obolelih disajnih puteva.

Alergostop je prirodni način u rešavanju problema uzrokovanih alergijskim realcijama.

Pored kompozicija briketiranih fitočajeva koji u svom sastavu sadrže veliki broj različitih biljnih vrsta sinergetskog dejstva, kreme sa pčelinjim otrovom – Apitoksinom predstavljaju vrlo efikasnu gupu preparata za probleme koštanozglobnog sistema, krvnih sudova i promena na koži.

Apitoks forte, Venodoks forte i Apiderm forte u svom sastavu pored pčelinjeg otrova sadrže: ulje oblepihe (pasijeg trna), pčelinji vosak, ulje kamfora, kokosovo ulje, ekstrakt rena, ekstrakt lipe, ekstrakt sabeljnika, ekstrakt gaveza, kestena, mumio, rusa, propolis, pčelinji otrov (apitoksin).

Pčelinji otrov – apitoksin je izvanredan katalizator hemijskih procesa u organizmu (utiče povoljno na brzinu hemijskih procesa). Čak i minimalne količine imaju veoma pozitivan efekat na zdravlje ljudi.

Sposobnost pčelinjeg otrova da smanjuje bol je bila poznata i zapažena među ljudima od davnina. Prilikom istraživanja svojstava pčelinjeg otrova utvrđeno je izraženo analgetičko delovanje apitoksina (poseduje mnogostruko snažnije dejstvo od novokaina). Apitoksin stimuliše lučenje prirodnog kortizola te se njegovom primenom, u pojedinim slučajevima, izbegava upotreba sintetčkih kortizonskih preparata, koji usled duže i nekontrolisane primene mogu izazvati ozbiljne zdravstvene poremećaje.

Otrov pčela ima svojstvo jačanja prirodne energije organizma, smanjuje negativne uticaje stresa, nadoknađuje energiju, obezbeđuje miran san, psihički mir, i dobro raspoloženje, čime se postiže poboljšanje kvaliteta zdravlja.

Kuriozitet predstavljaju polikomponentni suplementi poput Granday Čage (čaga, reiši, kordiceps), zatim Neurostabil (biljni sedativ koji ne remeti psihomotoričke funkcije), Neurostrong, Gastrokalm, Altajski Almaz (prečišćen altajski mumio u prirodnom smolastom obliku) i još mnogi drugi o kojima možete saznati detaljnije u direktnom kontaktu sa RuLekom.

Biološki aktivni dodaci hrani – suplementi su dijetetski proizvodi, predstavljaju formulaciju  biološko aktivnih supstanci koje se koriste kao dodatni izvor bioaktivnih supstanci, sa zadatkom da se optimizira funkcija metabolizma sa ciljem normalizacije i poboljšanja funkcionalnog stanja organa i sistema organizma, smanjujući rizik od bolesti.

U fiziološkom smislu efekti se postižu korišćenjem supstanci ili kompleksa supstanci sa naglašenom dejstvom na ljude.Treba naglasiti da dijetetski suplementi nisu lekovi i, prema odvojenim mišljenjima, zauzimaju srednju poziciju između njih i prehrambenih proizvoda.

Sredstva biljnog i životinjskog porekla kao dijetetski suplementi se koriste u „čistom“ obliku (prahovi, infuzije, dekokte, tinkture) ili u obliku ekstrakta iz prirodnih sirovina. Sirovine su biljke, životinje, alge, gljivice ili lišajevi. Suplementi imaju sličnost sa lekovima, sadrže lekovite i aktivne sastojke, ali ne u meri koju to imaju lekovi, u kojima su „koncentrovane“ sintetizovane lekovite supstance. Oni imaju opšta zdravstvena poboljšanja, njihov glavni cilj je stimulisanje rada pojedinih organa i sistema. Prodaju se bez recepta u apotekama, prehrambenim ili specijalnim prodavnicama. Iako većina ovih proizvoda ima dugu istoriju upotrebe u oblasti biljnih lekova i različitih oblika tradicionalne medicine, nemogućnost da se izvrši sistematizacija na osnovu kvaliteta sirovine i načina upotrebe, upotrebu suplemenata treba praktikovati ili kao preventivu ili kao dopunu lečenja.

Možda je najpravilnije tumačenje izneo dr. Sergej Valerijevič Korepanov je objasnijo: „Prvo, fitoterapija koja podrazumeva upotrebu biološki aktivnih dodataka, nije uključena u zvanične standarde lečenja/ Drugo, pošto se razvila industrija sintetskih lekova, o upotrebi biljaka u cilju lečenja nije bilo predavanja 150 godina, Umesto razvoja farmakoterapije i fitoterapije u isto vreme, biljni tretmani su generalno odbačeni, što i jeste posledica neadekvatne sistematizacije. Ali ako lekovi leče,  ovi drugi (suplementi) regulišu procese u telu. To su različiti mehanizmi i oni se međusobno dopunjuju“.

Međutim Korepanov naglašava da su lekari danas po pravilu protiv biljnih lekova zbog  vlastitog neiskustva. „Ovo je posebno važno za mlade ljude koji su upravo napustili univerzitetske klupe. Slićno važi i za starije kolege kojima je teško da menjaju naučenu doktrinu u terapiranju pacijenata. Često oni percipiraju biljni lek kao nedodirljiv i neefikasan metod. Ali to nije ništa više od štetnog stereotipa“, navodi dr. Korepanov.

Fiziološki efekti dijetetskih suplemenata se postižu upotrebom supstanci koje imaju izraženu biološku aktivnost kod ljudi. Ova jedinjenja deluju kao:

katalizatori za biohemijske reakcije;

kofaktori i inhibitori enzimskih reakcija;

apsorbenti / sekvestratori reaktivnih ili toksičnih supstanci;

selektivni inhibitori štetnih crevnih bakterija itd.

Fitoterapija je drevna medicinska nauka I metoda lečenja koja se zasniva na upotrebi lekovitog bilja. Reč fititerapija potiče od grčkih reči phyton – biljka I therapeia – lečiti, tretirati, i znači lečenje biljem.

Fitoterapija se zasniva na tradicionalnoj upotrebi lekovitog bilja u nekom narodu – travarstvu, ili na klinički dokazanih lekovitih svojstavah biljaka.

Naučna disciplina, koja proučava pravilnu upotrebu lekovitog bilja, aktivne komponente, sastav, delovanje, primenu, kontraindikacije, neželjna dejstva i druge aspekte, naziva se farmakognozija. Slični pojmovi se herbalizam, biljarstvo, travarstvo, i svi ovi pojmovi međusobno se preklapaju.

Lekovito bilje se često koristi kao polazna sirovina za dobijanje sintetičkih lekova.

Fitoterapija je metoda lečenja, ublažavanja i sprečavanja bolesti i tegoba upotrebom celih lekovitih biljaka i njihovih delova (cvetova, listova, korena i td.) u vidu eteričnih ulja, ekstrakata i drugih izolata ili kao gotovih proizvoda: čajeva, tinktura, masti, kapsula.

U osnovi lečenja biljnim preparatima nalazi se 7 osnovnih principa. Među njima su sistematičnost lečenja, faznost, individualan pristup, sezonska I vremenska efikasnost, kontinuitet, postupnost (od jednostavnog ka složenom), kao i kvalitet fitosirovine.

Sistematičnost

Bolest jednog organa uvek utiče na druge organe. Korišćenjem biljnih mešavina, a ne jedne biljke, moguće je uticati ne samo na bolest jednog organa, već i blago korigovati probleme kod drugih organa.

Faznost

Upotreba lekovitog bilja kao terapija je najefikasnija u početnoj fazi bolesti. U ovoj fazi fitopreparati mogu zaustaviti ili značajno usporoti razvoj bolesti. U odmaklim fazama bolesti biljni preparati mogu poslužiti kao dodatak osnovnom tretmanu, smanjiti toksične efekte sintetičkih lekova na organizam, korigovati poremećene funkcije organizma i ublažiti simptome. U završnoj fazi bolesti (faza oporavka), biljne preparate koriste se kao postepena zamena sintetičkih lekova, a tokom peioda rehabilitacije biljni preparati mogu zauzeti vodeći položaj.

Individualni pristup

Kada se propisuje kompleksna biljna terapija, uzima se u obzir opšte stanje pacijenta, uzrast, način života, način ishrane, režim rada i tok bolesti.

SEzonska i vremenska efikasnost

Efikasnost leokovitog bilja može varirati u zavisnosti od doba dana i sezonske primene.

Kontinuitet

Čeljie se obnavljaju u periodu od 30 do 90 dana, i ovo je razlog zašto prosečno trajanje terapije biljnim preparatima varira od jednog do nekoliko meseci.

Postupnost (od jednostavnog ka složenom)

Ovaj princip se zasniva na činjenici da je u početnim stadijumima bolesti svrsishodno preporučiti namirnice koje poseduju lekoviti efekat (luk, beli luk, med, đumbir, repa, šargarepa i td.). Ako je patološki proces izraženiji, propisuje se lekovito bilje, a po potrebi se daju sintetičke, snažne lekove.

Kvalitet fitosirovine

Svi navedeni principi mogu biti efikasne samo ako pacijent uzima preparate, napravljene od visokokvalitetne biljne sirovine.

Sprovođenje biljne terapije je u osnovi veoma dobro jer tretman biljem u najvećem broju slučajeva ne dovodi do pojave farmakološke zavisnosti, a obim neželjenih dejstava je na niskoj skali rizika. Ako terapiju sprovode specijalisti, onda možemo očekivati i da se postignu željeni rezultati. Biljke najčešće ne izazivaju gotovo nikakve kontraindikacije (izuzetak čine alergijske reakcije osoba koje predstaljaju individualnu osetljivost na pojedine sastojke biljnih vrsta). Generalno primenom fitoterapije, biljke na organizam ne deluju „agresivno“, već blago i postepeno čine da se organizam povrati u opseg fizioloških funkcija. Hemijski lekovi sadrže veliku i često ogromnu dozu aktivnih jedinjenja, koja se u biljkama nalazi u maloj količini i u skladu su sa drugim supstancama. Cilj je uspostaviti narušenu ravnotežu biohemijskih procesa u organizmu, koja je usled bolesti bila poremećena.

Tvrdokorne pristalice savremene medicine kao argument navode da je odgovor organizma na dejstvo lekovitog bilja vrlo nizak odnosno spor. To je samo donekle tačno. Nakon primene biljaka u terapiji, rezultat se ne postiže odmah. Potrebno je određeno vreme da supstance sadržane u biljkama ispolje efekat na organizam i da terapija da rezultat koji, po pravilu, daje potpuno izlečenje ili produženu remisiju.

Stara vremena

Najraniji dokaz upotrebe biljnih preparata otkriven je kao rezultat arheoloških iskopavanja Sumerije koja se nalazila na teritoriji današnjeg Iraka. Sumer predstavlja kolevku civilizacije i može se reći da fitoterapija egzistira od kada postoji civilizovano društvo. Lekari tog doba iz Sumerije, već su tada znali da mnoge biljke imaju lekovita svojstva, i poznata im je bila tehnologija spravljanja infuzija, odvara, praha od biljnog materijala. Tokom vekova lečenje biljkama proširilo se svuda po svetu, gde se usled mnogobrojnih faktora brže ili sporije razvijalo. Kulturološka, religiozna, klimatska i druga specifičnost određivala je smer kretanja narodne medicine.

O medicinskim mogućnostima upotrebe biljaka ljudi su naučili, najverovatnije, u „praskozorje čovečanstva“. Prikupljeno znanje prenošeno je iz generacije u generaciju. U početku iskustva su se prenosila samo usmeno, a pojavom pisma ostali su arheološki tragovoi o lekovitim pripravcima. Najstariji od njih je Sumerski medicinski zapis na glinenim tablicama, koji sadrži 15 recepata. Ploča se odnosi na treći milenijum pre nove ere. Postoje pisani radovi o lečenju biljkama u drevnoj Kini, Egiptu, Tibetu, Indiji. Rodonačelnik medicine u drevnoj Grčkoj bio je Hipokrat, koji je aktivno koristio biljne lekove u svojoj medicinskoj praksi. Opis biljnih lekova u herbalističkom „Ben-tsao“ dao je 3216. godine pre nove ere kineski imperator Šen-nun. Opšte je poznato saznanje o drevnoj indijskoj medicini,  Aiurvedi – u prvom veku pre naše ere.

Ova nauka nastavlja da uživa veliku popularnost i zaslužuje poštovanje u Indiji. U trećem veku u Indiji već su se pojavile prve plantaže lekovitih biljaka. Nameće se logičan zaključak o čovekovoj potrebi da u prirodi pronalazi lek za isceljjenje bolesti.

Fitoterapija, najrazvijenija u Rusiji i na istoku

Migracije stanovništva koje su se u istoriji uvek dešavale, učinile su da su se iskustva o lečenju  prenosila u različite krajeve širom zemaljske kugle. Istok Rusije je svakako geografski najbliži izvoru nastanka fitoterapije, a Sloveni su korišćenjem lekovitog bilja svog podneblja doprineli razvoju narodne ili travarske medicine. Ruski izvori navode brojne pisane tragove. Poznato je da je u riznici prvog ruskog cara Ivana Groznog bilo nekoliko knjiga o biljnom tretmanu. Jedan od njih je Travnik iz 1534. godine, što je zapravo prevod izdanja štampanog u Lubeckom 1492. Reč je o referentnoj knjizi o tretmanu lekovitim biljem. Takođe Ivan Grozni je osnovao državnu instituciju tzv“ Apotekarsku kolibu“ gde se zvanično organizovalo prikupljanje lekovitog bilja.  U analama postoje informacije da je knez Dmitrij Jurević, unuk Dmitrija Donskog, izlečen od krvarenja sokom trave. I već u to vreme u Rusiji je postojala besplatna medicina. Tako je mitropolit iz Kijeva, Efraim, u jedanaestom veku naredio izgradnju „kupatila i kabineta lekara“ radi besplatnog lečenja pacijenata.

Inkvizicija u Evropi je veliki korak unazad za fitoterapiju

Izvesno je da se i u Evropi fitoterapija razvijala shodno potrebama stanovništva, kao i bilo gde na svetu. Međutim u srednjem veku (1232. god) pojavom inkvizicije, rimokatolička crkva se nemilosrdno obračunala sa svim progresivnim neistomišljenicima tog vremena. Represija i likvidacije u ime „suzbijanja jeresi“ desetinama godina imale su zastrašujuć obim. Svaki oblik lečenja kao i primena bilo koje druge nauke koja je isključivala izvitopernu ideologiju inkvizitora, bilo je osuđeno na zabranu, i svako je mogao biti proglašen za veštičarenje, što je podrazumevalo pogubljenje na najsvirepiji način. Strah od represije uticao je na razvoj travarske medicine u Evropi tog vremena, što je nepovoljno uticalo na njen dalji razvoj.

Novije doba

Poznate su reči osnivača ruske fitoterapije profesora N. M. Maksimovič-Ambodika (1714-1812), autora prvog ruskog udžbenika o botanici: „Što više lečenja bolesti koje preti čovečanstvu bude tretirano prirodom, može se očekivati više uspeha u medicinskoj nauci“.

Koliko pozitivna ili negativna tradicija u prošlosti, ostavlja neizbrisiv trag u sadašnjosti može se zaključiti da i u XXI. veku, bezmalo posle hiljadu godina, fitoterapija je u Rusiji i generalno na istoku značajno razvijenija nego što je to slučaj u Evropi.

Ruska biljna farmacija se kao zdravorazumsko rešenje nesmetano razvijala u različitim društvenim sistemima koji nisu ograničavali upotrebu lekovitog bilja. Naprotiv, šezdesetih godina prošlog veka na visokom državnom nivou SSSR-a donet je zakon koji je nalagao osnivanje naučno istraživačkih centara za proučavanje lekovitog bilja u Sibiru i Altaju, te su takvi instituti nicali širom ruskog istoka. Istraživački rezultati do kojih su došli sovjetski naučnici otvorili su nova poglavlja u ruskoj biljnoj farmaciji koja uvek nudi kvalitetna rešenja u cilju stabilizacije zdravlja ljudi. Na temeljima tih instituta danas su nikle savremene farmaceutske laboratorije koje se bave preradom lekovitog bilja koristeći sirovine sa prostora nezagađene prirodne oaze kakve su Altaj i Sibir.

FITOTERAPIJA U XXI. VEKU

Uprkos otkrićima u hemiji, medicini  i svakodnevnom stvaranju novih lekova, biljni tretman nije izgubio značaj u XXI. veku. Moramo priznati da, uprkos konstantnom i, reklo bi se, nametljivom oglašavanju lekova na televizijskim kanalima, ljudi su realno sve više razočarani u mogućnosti koje pruža sintetska farmakologija (isključujući rešavanje subakutnih stanja), jer „tablete“ nemaju čudotvorna dejstva kakva im se pripisuju, izazivajući često, prekomernom upotrebom ozbiljne zdravstvene poremećaje.

Viši nivo obrazovanja, porast opše zdravstvene kulture, mogućnost da pojedinac odabere najbolji put ka očuvanju svog zdravlja, predstavlja razlog zašto ruska biljna farmacija postiže sve veća popularnost kao dugotrajno rešenje u pokušaju eliminacije uzroka nastajanja patoloških stanja u organizmu.

Medicus curat, natura sanat – Lekar leči, priroda isceljuje

Savremen pristup fitoterapiji najbolje ilustruju reči doktora Sergeja Valerijeviča Korepanova iz Barnaula. Lekar ginekolog i onkolog po obrazovnju, koji tvrdi da je u zvaničnoj medicini fitoterapija neopravdano u nemilosti. Za to navodi dva razloga: “Prvo, fitoterapija nije uključena u standarde lečenja pacijenata u klinikama. Drugo,nije bilo adekvatnih naučnih predavanja na tu temu skoro 150 godina, pošto se razvila industrija sintetskih lekova. Umesto razvoja farmakoterapije i fitoterapije u isto vreme, biljni tretmani su generalno odbačeni. Ali ako prvi leči, drugi reguliše procese u telu. To su različiti mehanizmi i oni se međusobno dopunjuju“.

“Lekari danas su po pravilu protiv biljnih lekova zbog vlastitog neiskustva. Ovo je posebno važi kako za mlade ljude koji su upravo napustili univerzitetske klupe, tako i za starije kolege kojima je teško da menjaju naučenu doktrinu u terapiranju pacijenata. Često oni percipiraju biljni lek kao nedodirljiv i neefikasan metod. Ali to nije ništa više od štetnog stereotipa”, navodi dr Korepanov.

Razlog nedovoljne primene fitoterapije treba tražiti u činjenici da su mnoge biljke slabo proučavane od strane zvanične medicine i farmacije te da se veći broj danas koristi samo u narodnoj medicini. Nauka poznaje oko 500 hiljada biljnih vrsta, od kojih je samo 290 proučavano i opisano, tako da naučnici i dalje imaju puno posla za detaljno proučavanje preostalog biljnog sveta. Prema istraživačima, drevni narodi koristili su za terapeutske svrhe više od 21 hiljada biljnih vrsta.

Bez obzira na prednosti koje nam pruža biljna farmacija, takođe moramo shvatiti da osobe koja ne poseduje neophodno znanje o svojstvima bilja, mogu naneti štetu sebi i drugima kojima bi želeli pomoći. Paracelsus upozorava: „Sve je otrov, samo doze leče.“

PREVENTIVA LEČI!

good-looking-guyHvala na poverenju!

RuLek RBF  •   RUSKA BILJNA FARMACIJA

Snaga sibirskog bilja