fbpx
Agarikus2020-06-02T10:40:20+00:00

Naziv: Agarikus

Latinski naziv: Fomitopsis officinalis Will.

Sinonimi: Arišev trud (Fomitopsis officinalis Will.) – saprofitna glijva

Klasifikacija: Fomitopsis Karst., Polyporales, Agaricomycetes, Basidiomycota.

Latinski naziv za arišev trud ili agaricus je Fomitopsis officinalis Vill. Ali u farmaceutskoj praksi naziva se i Laricis gljiva, Agaricus albus ili Boletus laricis.

Pod nazivom Boletus laricis naveden je u Državnom registru lekova Ruske Federacije kao homeopatski lek. Arišev trud ili agaricus je takođe uključen u listu biološki aktivnih dodataka ishrani (dijetetski suplementi).

Gde raste Arišev trud ili agaricus?

Arišev trud ili agaricus raste u umerenoj zoni severne hemisfere na mestima gde rastu ariš i neke druge vrste četinara. U evropskom delu Rusije raste u severoistočnim regionima, u Sibiru i na Dalekom Istoku. Najveća količina ariševa truda ili agaricus nalazi se u Istočnom Sibiru.

Koji deo se koristi kao lekovito sredstvo?

Arišev trud ili agaricus je višegodišnja saprofitna gljiva koja živi na stablima četinara, uglavnom sibirskog ariša (Larix sibirica), ariša Gmelina (Larix gmelinii), kamčatskog ariša (Larix kamtschatica).

Arišev trud ili agaricus sastoji od micelijuma i plodnog tela. Micelijum prodire u drvo. Plodno telo gljive (karpofor) je u obliku kopita ili cilindra prečnika do 70 cm, dostiže težinu do 3 kg. Karpofore su guste, imaju tanku, ispucalu, brazdastu koru, grube ili kvrgave, bele, žute ili sive boje.

Plodno telo gljive arišev trud ili agarikus sadrži:

  • smolaste supstance, sa godinama njihov broj se povećava sa 30 na 70%;
  • masne kiseline: linolenska (oko 20%), agaricinska (oko 9,5%), palmitinska (8,8%),  arahidonska (8,7%), linolna (5,2%), behenska (6,3%) i oleinska (0.1%);
  • organske kiseline – limunska, jabučna, fumarna i ricinoleinska, sukcinska, oksalna;
  • polisaharidi (7%): polisaharid lanofil, 18% pektina, 14% hemiceluloze i 3% glukozamina;
  • d-glukozamin (2-deoksi-2-amino-d-glukoza), sitosterol, ergosterol, glukoza, manitol, masno ulje i pigment nalik antocijanida, kao i mineralne soli, uglavnom fosforne kiseline.

Micelijum se sastoji uglavnom od ugljenih hidrata i proteina.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima?

Farmakološki efekat ariševa truda ili agaricusa objašnjava se sadržajem velikog broja biološki aktivnih supstanci u njegovom plodnom telu, koje su manje toksične od proizvoda hemijske sinteze.

Glavna aktivna materijaariševom trudu ili agaricusu je agaricinska kiselina. Strani istraživači su utvrdili da ona inhibira ćelijsko disanje, što je posebno korisno u terapiji tumoraAgaricinska kiselina je odgovorna i za:

  • laksativno,
  • hipnotičko,
  • sedativno,
  • antidijaforetičko (protiv znojenja) dejstvo ariševa truda ili agarikusa.

Japanski naučnici izolovali od ariševa truda ili agaricusa polisaharid lanofil, koji utiče na jetru, stimuliše izlučivanje enzima koji razgrađuju masnoće u telu i obnavljaju poremećeni metabolizam. Sadržaj lanofila objašnjava efikasnost ariševa truda ili agaricus kao sredstva za mršavljenje.

Studija ekstrakata ariševa truda ili agaricus na Micrococcus tuberculosis izolovane od bolesnika sa različitim oblicima tuberkuloze, sojeva uslovno patogenih mikroorganizama Micrococcus luteus, Vibrio sp., Bacillus subtilis, Bacillus anthracis pokazala je jaka antimikrobna svojstva ariševa truda ili agaricus.

Naučnici su dokazali da ekstrakti ariševa truda ili agaricus imaju holeretično, izraženo hipoglikemijsko i antiulkusno delovanje.

Kako se koristi arišev trud ili agaricus?

U tradicionalnoj medicini, se prave dekokte od ariševa truda ili agaricus, alkoholne tincture i prašak.

Arišev trud ili agaricus poseduje sledića svojstva:

  • pomaže u normalizaciji metabolizma,
  • smanjuje težinu tela kod dijabetesa ili gojaznosti,
  • stimuliše izlučivanje žuči,
  • normalizuje krvni pritisak,
  • preporučuje se u kompleksnoj terapiji onkoloških oboljenja, efektivno utiče na sprovođenje hemoterapije.

Odvarak (dekokt) od ariševa truda ili agaricusa se uzima kao sedative kod:

  • neuroze,
  • glavobolje,
  • reumatizma i gihta.

Svojstva ariševa truda ili agaricus da razgrađuje i uklanja masti koriste se kod različitih oboljenja jetre, uključujući cirozu, virusni hepatitis B i C.

Infuzi od ariševa truda ili agaricus su efikasni u lečenju:

  • tuberkuloze,
  • astme,
  • hroničnog bronhitisa,
  • upale pluća,
  • drugih respiratornih bolesti, praćenih znojenjem i groznicom različitih etiologija.

Prašak od ariševa truda ili agaricusa služi kao hemostatsko i antimikrobno sredstvo.

Odvarak od ariševa truda ili agaricusa se koristiti za vreme i nakon dehelmintizacije.

Odvarak: 1 kašiku usitnjenog plodovog tela ariševa truda ili agaricusa preliti sa 350 ml vode, kuvati u vodenom kupatilu 20-25 minuta, pustiti da odstoji najmanje 4 sata i ohladiti. Odvarak se uzima po 1 supenu kašiku 3-4 puta dnevno.

Infuz: 1 kašičicu usitnjenog plodovog tela ariševa truda ili agaricusa preliti 1 čašom vrele vode, sipati u termos. Obično je potrebno 2-3 sata da se napravi infuz, ali po potrebi može se ostaviti preko noći. Infuz se uzima po 1 supenu kašiku 3-4 puta dnevno pre jela.

Zanimljive činjenice?

Terapijski efekat ariševa truda ili agaricusa poznat je još od antičkih vremena. Spominje se u spisima Avicene, Plinija i Dioskorida.

Veliki lekar Avicena pre oko 1000 godina ukazao je na delotvornost upotrebe ariševa truda ili agaricusa u medicinske svrhe kod astme i čireva, za ublažavajnje živaca, kod hemoptize i kod žutice izazvanoj zastojem u jetri.

Lekar u Neronovoj vojsci, Pedanije Diskorid je sredinom 1. veka u svom delu „De Materia Medica“ opisao gljivu „Agaricon“ odnosno Fomitopsis officinalis koja se v vreme koristila kao lek protiv tuberkuloze.

Grci i Rimljani cenili su arišev trud ili agaricus i platili su za svaku uncu suve gljive istom kolicinom srebra.

Arišev trud ili agaricus se sakupljao u severnim regionima Evrope i izvozio se preko crnomorskih kolonija.

Prema legendi, kozački ataman Jermak koji je predvodio rusko osvajanje Sibira, izlečio se od tuberkuloze pomoću tincture od ariševa truda ili agaricusa.

Arišev trud ili agaricus je od davnina predmet ruskog izvoza. Danas Rusija još uvek izvozi do 20 tona ariševa truda ili agaricusa godišnje, a jedan od glavnih kupaca je Japan.


Odricanje odgovornosti: Tekst je informativnog karaktera i ne može služiti  dijagnostici i lečenju.
Ekspert: Sokolova Nina Vladimirovna  | Doktor-fitoterapeut
Edukacija: Diploma «Terapija» Univerziteta N. I. Pirogov (2005 г. и 2006 г.). Stručno usavršavanje na Odseku za fitoterapiju na Moskovskom univerzitetu prijateljstva naroda (2008 г.).