Naziv: Arnika (lat. Arnica montana)

Arnika (lat. Arnica montana) je višegodišnja zimzelena biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Narodna imena: brđanka, veprovac, vučji zub, moravka.

Podzemni deo je debeo i valjkast. Stabljika je slabo razgranata, visoka do 50 cm sa cvetnim glavicama zlatno-žute boje na vrhu stabljike.

Cveta od juna do avgusta. Listovi su smešteni pri dnu i dugoljasto-jajastog su oblika. Čitava biljka je pokrivena kratkim dlakama. Planinska aromatična biljka, ima specifično smolasti miris.

Gde raste arnika?

Arnika raste na području skoro cele Evrope od južnog dela Pirinejskog poluostrva do južnog dela Skandinavije. Raste do nadmorskih visina od skoro 3.000 metara na suvim livadima, planinskim obroncima i brdima, na obodima četinarskih šuma.

Koji deo arnike se koristi kao lekovito sredstvo?

U proizvodnji lekova koriste se cvet — lat. Flores Arnicae i koren.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima arnika?

Cvet arnike sadrži:

gorku bojenu supstancu arnicin do 4%, koja je glavni aktivni sastojak. Arnicin je smeša 3 supstance: arpidiola (arnidendiol), faradiola (izoarnidiol) i zasićenog ugljovodonika
cinarin
esencijalno ulje 0,04 – 0,07%
ulje koje sadrži 56% nesaponifikovanih supstanci, saponifibilni deo ulja sadrži 50% zasićenih kiselina
ugljovodonici
smolaste materije
crvena bojena supstancalutein
organske kiseline u obliku soli kalcijuma i kalijuma, kao i u slobodnom stanju: fumarna, jabučna i mlečna
vitamin C oko 21 mg/%
tanine 5%
inulin
proteine
fruktoza 2,5%
ostale redukujuće šećere 0,5%
saharoza 1%
balastne materije
holin
alkaloide.

Koren arnike sadrži:

nezasićene ugljovodonike
fitosterole
organske kiseline: izobuterinska, mravlja, angelinska (anđelična) kiselina
esencijalno ulje (sveža sirovina sadrži do 1,5% i sušena0,4 – 0,6%).

Arnika ima:

hemostatsko
antiinflamatorno
zaceljujuće
holeretičko (poboljšava lučenje žuči)
analgetičko dejstvo.

Biljka ima razna farmakološka svojstva, jer cvet i koren sadrže supstance različitog hemijskog sastava.

Preparati od korena arnike blagotvorno deluju kao koronarni vazodilatatori kod angine pektoris i srčane insuficijencije, poboljšavaju ishranu srčanog mišića. Kao rezultat dejstva arnicina, povećava se amplituda srčanih kontrakcija, proširuju se koronarni sudovi, poboljšava se trofizam miokarda. Hemostatski efekat je zabeležen kod diapedetičnog krvarenja.

Arnika takođe ima antisklerotična svojstva, smanjuje nivo holesterola u krvi, što je povezano sa prisustvom cinarina u biljci.

Za oralnu primenu kao deo kompleksne terapije, arnika se koristi kod kardiovaskularnih bolesti:

ishemijska bolest srca
miokarditis
arterijska hipertenzija
kardioskleroza
ateroskleroza
srčani angiospazam
angina pektoris.

Preparati od cvetova arnike u malim dozama imaju tonički efekat na centralni nervni sistem, u velikim dozama mogu imati sedativni, antikonvulzivni efekat- Smanjuju refleksnu ekscitabilnost mozga i proširuju cerebralne sudove.

Zbog toga se arnika koristi za lečenje bolesti centralnog nervnog sistema:

epilepsija
traumatska povreda mozga
migrena
nakon cerebralne hemoragije kako bi se ubrzalo obnavljanje funkcionalnog stanja nervnog sistema.

U akušerskoj i ginekološkoj praksi tinktura cvetova arnike preporučuje se kao hemostatsko sredstvo kod:

krvarenja iz materice različite etiologije (u postpartalnom periodu i kod inflamatornih bolesti genitalnog trakta)
mioma materice sa hemoragičnim sindromom
slabe kontraktilnost materice u postpartalnom periodu
obilne menstruacije i krvarenja povezana sa ginekološkim bolestima.

Holeretički efekat arnike, povezan sa prisustvom smola i biljnih ulja, koristi se za lečenje gastrointestinalnih bolesti:

holecistitis
holangitis
peptični čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Faradiol koji sadrži arnika deluje lokalno nadražujuće, pospešuje resorpciju krvi kod lokalnog krvarenja i koristi se za spoljnu upotrebukod:

modrica, hematoma
edema povezanih sa prelomima kostiju
pustulozne bolesti kože
površinskog flebitisa
trofičnih čireva
lakših opekotina
bolova u mišićima i zglobovima reumatske geneze
upala na mestima ujeda insekata
furunkula i apscesa.

Zaceljujuća i antiinflamatorna svojstva delimično se mogu objasniti kombinacijom elementa u tragovima mangana i karotena.

Arnika se koristi u narodnoj dermatologiji za unutrašnju upotrebu kod lečenja:

psorijaze
nodoznog eritema i drugih zaraznih i alergijskih bolesti;
za spoljnu upotrebu kod:
vitiliga
trauma sa hemoragijom
proširenih krvnih sudova
crvenila kože
masne i porozne kože
alopecije i ćelavosti
protiv peruti i pojačanog lučenja sebuma
za podsticanje rasta kose.

Odvar cvetova arnike koristi se za ispiranje kod obolenja usne duplje:

gingivitis
parodontoza
stomatitis.

Kako se koristi arnika?

Tinktura cvetova arnike koristi se za unutrašnju upotrebu kao hemostatičko sredstvo i kod različitih patoloških stanja kardiovaskularnog sistema, centralnog nervnog sistema i gastrointestinalnog trakta.

Tinktura cveta

50 g cvetova preliti sa 0,5 l 70% alkohola, ostaviti 2 nedelje u tamnom mestu na sobnoj temperaturi. Uzimati 30-40 kapi pre obroka sa malo vode ili mleka.

Tinktura cvetova arnike koristi se i u obliku losiona, razređenih pre upotrebe vodom u odnosu 1: 5 ili 1: 10, kako bi se izbegli iritantni efekti.

Odvar

1 kašičicu cvetova arnike preliti sa 1/2 šolje ključale vode i ostaviti 2 sata u zatvorenoj posudi, procediti. Uzimati po 1 kašiku 3 puta dnevno pre obroka.
Kuvati 2 kašičice suvog korena arnike u zatvorenoj posudi sa 2 čaše vode, ostaviti da odstoji 1 sat, procediti. Uzimati po 1 kašiku 2 puta dnevno pre obroka.
3 kašičice suvih cvetova arnike preliti sa 2 šolje ključale vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Koristiti za ispiranje grla i obloge.

Zanimljive činjenice Arnika- Arnikos u prevodu sa grčkog znači jagnjeća koža verovatno zbog mekanih, dlakavih listova ,a ime vrste Montana ukazuje na planinsko stanište.

Cvetovi arnike se koriste kao aroma u proizvodnji alkoholnih pića.