Informacije nisu namenjene za samodijagnostiku i samolečenje. U slučaju bolova ili egzacerbacije (pogoršanja) obratite se lekaru. Dijagnostičke testove propisuje samo ordinirajući lekar.
Definicija Artroze
Artroza (lat. arthritis deformans, osteoartritis) je bolest zglobova degenerativno-distrofične prirode sa postepenim uništavanjem hrskavice i proliferacijom koštanog tkiva.
Zglob je spoj dve ili više kostiju. Strukturne komponente zgloba obuhvataju zglobne površine prekrivene hijalinskom hrskavicom, zglobnu šupljinu koja sadrži malu količinu sinovijalne tečnosti, zglobnu kapsulu i sinovijalnu opnu (membranu).
Najčešća je deformišuća artroza velikih zglobova – artroza kolenog zgloba (gonartroza), zgloba kuka (koksartroza), ramenog zgloba.
Kod malih zglobova, bolest pogađa interfalangealne zglobove šake (kod ljudi čiji je rad povezan sa izvođenjem malih monotonih pokreta), metakarpofalangealne zglobove palčeva šake, kao i zglobove kičme.
Uzroci artroze
Artroza se razvija kada mehaničko opterećenje na zglob prevazilazi njegovu sposobnost da ga izdrži. Kod artroze, zglobovi se „troše“ pod uticajem vremena, intenzivnog napora, nedovoljnog snabdevanja hranljivim materijama. Zglobna hrskavica se oštećuje, istanjuje se, a zahvaćene kosti se mogu blago pomerati, izazivajući iritaciju u zglobu. Hrskavica postepeno potpuno propada, javlja se trenje kost o kost što izaziva bol.
Razlikuju se primarna artroza, čiji uzrok nije potpuno jasan, i sekundarna koje se razvijaja kao posledica različitih bolesti i stanja.
Razvoj artroze nastaje kao rezultat kombinovanih efekata različitih faktora: genetskih osobina, nasledne predispozicije, starosti, prekomerne telesne težine, sedentarnog(sedećeg) načina života, nepovoljnih uslova rada, pratećih bolesti itd.
Sekundarna artroza može biti posledica inflamatornog procesa u zglobu, displazije (urođene nerazvijenosti zgloba), poremećenog snabdevanja krvlju. Značajan faktor u razvoju sekundarne osteoartroze je profesionalna trauma i mikrotrauma sa rupturom ligamenata i pojavom hipermobilnosti zgloba (koleno, zglob, lakat i rame, skočni zglob, mali zglobovi šaka).
Klasifikacija bolesti
Artroza se razlikuje u zavisnosti od toga koji su zglobovi zahvaćeni (gonartroza, koksartroza) i od uzročnog činioca. Široko se koriste klasifikacije prema težini poremećaja, koja se procenjuje na osnovu radiološkog nalaza.
U svetu se najčešće koristi klasifikacija prema Kellgren-Lawrence (KL) skali (Kellgren & Lawrence 1957), na osnovu čega se razlikuju 5 stadijuma artroze:
Stadijum 0 – nema znakova artroze
- stadijum – blago suženje zglobnog prostora
- stadijum – blago suženje zglobnog prostora i neznatna neravnina zglobne površine
- stadijum – izraženo suženje zglobnog prostora i značajna neravnina zglobne površine
- stadijum – izraženo suženje zglobnog prostora i deformitet/nekroza koštanog tkiva u delovima zgloba.
U Rusiji je popularnija klinička i radiološka klasifikacija prema N. S. Kosinske (1961):
Stadijum I – kretanje u zglobu je blago ograničeno, malo, nejasno, neravnomerno suženje zglobnog prostora, početni osteofiti (blago izoštravanje ivica zglobnih površina).
Stadijum II – ograničena pokretljivost u zglobu, grubo krckanje tokom kretanja, umerena atrofija mišića, izraženo suženje zglobnog prostora za 2-3 puta u poređenju sa normom, značajni osteofiti (patološki rast koštanog tkiva).
Stadijum III – deformacija zgloba, ograničenje njegove pokretljivosti, potpuno odsustvo zglobnog prostora, deformacija i zbijanje zglobnih površina epifiza, opsežni osteofiti, pojava slobodnih zglobnih tela (mus articularis), vlaknastih, hrskavičnih ili osteohondralnih formacija koje se slobodno kreću u zglobnoj šupljini), subhondralnih cista.
Simptomi artroze
U većini slučajeva, artroza izaziva bol i ograničenje kretanja u zglobu. Ozbiljnost simptoma zavisi od stadijuma bolesti.
U stadijumu I, kod artroze donjih ekstremiteta, bol se javlja tokom ili nakon hodanja i nestaje u mirovanju.
Kod gonartroze, bol se javlja pri spuštanju i penjanju uz stepenice, nakon dugog boravka u stojećem položaju.
Kod artroze ramenog zgloba, pacijenti prvo primećuju blago krckanje u zglobu, bol se javlja samo pri pomeranju ekstremiteta u ekstremni položaj. Pokreti zglobova u ovoj fazi, po pravilu, nisu ograničeni.
Artroza II. stadijuma je praćena umerenim bolom, hromošću (kod artroze zglobova donjih ekstremiteta), može se razviti hipotrofija mišića. Kod artroze ramenog zgloba bol se javlja kada je ruka podignuta iznad nivoa ramena, posle dužeg fizičkog napora na ramenom pojasu, bolovi se javljaju u mirovanju, pokreti su umereno ograničeni, razvija se hipotrofija mišića.
U stadijumu III rizik od preloma se značajno povećava, jer koštano tkivo gubi svojstva. Bol je jak i može biti trajan (čak I u mirovanju), prisutna je hromost, zglob je nestabilan, mišići se atrofiraju, aktivni i pasivni pokreti u zglobu su značajno ograničeni.
Artroza kičme je praćena osećajem težine u leđima prilikom izvođenja aktivnih radnji ili dugog boravka u nepomičnom položaju. Zatim se pridružuju tupi bolovi, koje se pojačavaju pri kretanju, škripanje, ukočenost pokreta.
Dijagnoza artroze
Da bi postavio dijagnozu, lekar pažljivo ispituje i pregleda pacijenta, meri njegovu visinu i težinu. Procenjuje funkciju zgloba na osnovu hoda i stepena dnevne aktivnosti (mogućnost penjanja uz stepenice i korišćenje javnog prevoza, slobodno kretanje i sl.).
Glavni metod instrumentalne dijagnostike je radiografija zglobova: kuka, ramena/lakta, ručnog zgloba, kolenog zgloba, skočnog zgloba, zglobova šake itd.
Artroskopija kolena se koristi kao najinformativnija metoda za direktnu vizualizaciju hrskavice na svim zglobnim površinama, kao i drugim intraartikularnim strukturama. Artroskopija je korisna kod rane gonartroze, u odsustvu značajnih radioloških znakova bolesti I u situacijama kada je nemoguće uraditi magnetnu rezonancu, a podaci ultrazvuka nedovoljni za tačnu dijagnozu.
Kojim lekarima se obratiti
Konzervativni tretman artroze može da sprovede reumatolog, ortopedski traumatolog. Operaciju izvodi hirurg.
Lečenje artroze
Konzervativno lečenje artroze se koristi kod stadijuma I ili II. Ako patološki proces napreduje, preporučuje se operacija.
Pošto tačni faktori koji dovode do nastanka artroze nisu u potpunosti shvaćeni, ne postoji metoda lečenja koja bi imala za cilj eliminisanje osnovnog uzroka bolesti.
Cilj konzervativne terapije je stabilizacija patoloških procesa u hrskavičnom i koštanom tkivu, smanjenje bolova, smanjenje ukočenosti ekstremiteta.
Adekvatna fizička aktivnost je važan deo terapije. Preporučuje se modifikovati sportske i fizičke aktivnosti, rasteretiti zahvaćeni zglob, izbegavati uticaj dinamičkih i statičkih faktora. U slučaju koksartroze i gonartoze, preporučuje se ograničavanje trčanja, dugog hodanja, skakanja, podizanja teških stvari.
Često pacijenti, koji osećaju bol tokom kretanja, veruju da im je bilo koji oblik fizičke vežbe kontraindikovan i ograničavaju kretanje. Međutim, individualno prilagođena korektivna gimnastika usmerena na razvoj mišića može efikasno smanjiti bol, dugoročno poboljšati funkciju zglobova, poboljšati protok krvi i aktivirati ishranu tkiva.
Kod gojaznosti, preporučuje se smanjenje telesne težine za poboljšanje funkcionalnosti zgloba i ublažavanje bolova, što je posebno efikasno u kombinaciji sa korektivnim vežbama. Masaža, hidromasaža i druge metode fizioterapije su takođe korisne.
Za simptomatsko lečenje artroze koriste se nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Njihov analgetički efekat je približno isti, glavna razlika je u individualnoj reakciji pacijenta na određeni lek, kontraindikacijama i faktorima rizika za komplikacije. Moguće je koristiti sistemske oblike lekova (tablete) u kombinaciji sa lokalnim oblicima (masti, gelovi).
Kod artroze kolenog zgloba, primenjuje se intraartikularna injekcija derivata hijaluronske kiseline. U mnogim slučajevima postoji pozitivan klinički efekat različitog stepena izraženosti, čije je prosečno trajanje 4-6 meseci ili više.
Brojna svetska strukovna udruženja takođe dopuštaju upotrebu glukozaminskih preparata, iako ovo pitanje ostaje kontroverzno.
U slučaju neefikasnosti konzervativnog lečenja početnih stadijuma artroze i u III. stadijumu bolesti, indikovano je hirurško lečenje – artroplastika zgloba (zamena zgloba implantatom).
Komplikacije Artroze
Artroza je progresivna bolest koja može dovesti do gubitka radne sposobnosti i invaliditeta.
Prevencija artroze
Ne postoji specifična prevencija artroze. Za očuvanje zglobova u dobrom fiziološkom stanju preporučuje se redovna fizička aktivnost i kontrola telesne težine.
Prirodno terapija
Prirodno lečenje uključuje mere koje se mogu preduzeti za prevenciju ili smanjenje bola bez upotrebe hemijskih lekova, a to su:
- održavanje telesne težine. Višak kilograma daje veći pritisak na zglobove.
- fizička aktivnost – važno je pronaći aktivnost koja bi se u potpunosti prilagodila mogućnostima. Cilj je ojačati mišiće da bi se smanjio pritisak na zglobove.
- Dodaci iskrani proverenog potpuno prirodnog porekla. Zato što ih naš orhanizam bolje koristi i prepoznaje prirodne supstance od hemijskih lekova.
Ruska fitoterapeutska škola daje prednost preparatima na bazi pčelinjih proizvoda u prvom redu apitoksin tj. pčelinji otrov, propolis, pčelinji vosak, gavez, čist altajski mumio (kombinacija vitamina, minerala, aminokiselina, mikro i makro elemenata…), ognecvet, vrba, čičak, čaga. Dobro izbalansirani preparti koji se primenjuju kod artroze trebaju da sadrže sastojke koji stimulišu (stvaranje kolagena i elastina u organizmu glukozamin i hondroitin sulfat) obnavljanja hrskavice, poboljšavaju mikrocirkulaciju i doprinose bolje prehrane zglobova.
Uvod u program korekcije zdravlja (10 dana)
Toksfajter Luks prvih 10 dana – 3 kapsule 3 puta dnevno. Odvojiti uzimanje Toksfajter Luks kompleksa najimanje 60 minuta pre svih ostalih proizvoda.
Ili fitokompleks Svjatodar koj se uzima uporedo sa osnovnim programom korekcije zdravlja
Agarikus 2 kapsula 2 puta dnevno
Hepaform 3 tablete 3 puta dnevno
Oblepiha 3 kapsule 2 puta dnevno
Unos čiste negazirane vode 30 ml. Na svaki kg. Telesne težine. Celu preporučenu količinu tečnosti popiti pre 18h. Uveće.
Osnovni program korekcije zdravlja – Artoza
Primena fitoterapeutskog programa u trajanju od 6 do 9 meseci. Cilj programa je pre svega zaustaviti potološki proces i pomoći organizmu da se obnovi hrskavica.
Apitoks forte ukoliko se ne radi o zglobovima kuka (zglobu dubokog zaleganja) kao kompresa preko noći.
Osteonorm čaj 1 put dnevno u jutru
Mumio Altajski Almaz po 1 kapsulu 2 put dnevno – 20 dana svakog meseca, posle pauze od 10 dana ponoviti.
ArtroFleks po 2-3 kapsule 2 puta dnevno.
Cilj prirodne terapije je smanjenje bola, poboljšanje cirkulacije i mikrocirkulacije, smirivanje upale, očuvanje zglobne pokretljivosti, zaustavljanje erozivnih promena zgloba zarad održanja radne sposobnosti i poboljšanja kvaliteta života.
Izvori:
Leave A Comment