Dijabetes tip 1

Dijabetes melitus tip 1, insulin zavisni ili juvenilni dijabetes je najčešće prouzrokovan procesima autoimuniteta koji su obično povezani sa virusnom infekcijom, a u osnovi je i postojanje genetske predispozicije. Posledice tog delovanja su poremećaji u sekreciji insulina.

Hormon insulin je protein koji proizvode beta ćelije pankreasa u Langerhansovim ostrvcima.Izlučuje se direktno u krv. Glavna funkcija insulina je regulacija metabolizma ugljenih hidrata, isporuka glukoze (ugljenih hidrata), aminokiselina i masti u ćelije i održavanje bezbednog i stabilnog nivoa glukoze.

Razvoj dijabetes melitusa tip 1 zasniva se na uništenju beta ćelija pankreasa usled autoimune reakcije i nasledne predispozicije, što dovodi do apsolutnog nedostatka insulina. Apsolutni nedostatak insulina je uzrokovan potpunim odsustvom proizvodnje insulina beta ćelijama pankreasa kao rezultatom njihovih degenerativnih promena pod uticajem štetnih faktora ili kao rezultat poremećene sinteze (proizvodnje) insulina.

Istovremeno je utvrđeno da je razvoj dijabetes melitusa tip 1 povezan sa genetskom predispozicijom.

Faktori koji izazivaju razvoj dijabetesa tip 1:

• Izostanak dojenja. Kravlje mleko sadrži kompleksni protein kazein, koji je po strukturi sličan beta ćelijama. Imuni sistem napada ga kao strani protein, ali zbog strukturne sličnosti pate i beta ćelije pankreasa.
• Virusne zarazne bolesti, kao što su rubeola, varičela, zauške, virusni hepatitis itd., takođe mogu pokrenuti razvoj dijabetesa tip 1.
• Uništavanje tkiva pankreasa lekovima, alkoholom, hemikalijama, intoksikacijom.
• Tumori pankreasa.

Simptomi dijabetesa tipa 1

Simptomi dijabetesa tip 1:

• neutoljiva žeđ
• povećano mokrenje
• gubitak telesne težine usled gubitka vode, masnog i mišićnog tkiva uprkos povećanom apetitu
• opšta slabost
• glavobolja
• suva koža
• poremećaj sna
• konvulzivni sindrom
• poremećaj vida
• razdražljivost.
• svrab u intimnom području, što je povezano sa visokim nivoom glukoze u krvi.

Kada bolest počne da se aktivno manifestuje, značajan deo beta ćelija pankreasa više ne funkcioniše, u organizmu su se već desili nepovratni procesi, on je iscrpio svoje kompenzacione rezerve. Bolest postaje hronična, a osobi je potrebna doživotna terapija insulinom.

Uz napredovanje bolesti u izdahnutom vazduhu oseća se miris acetona, disanje postaje duboko i često (Kusmaulovo disanje).

Patogeneza dijabetesa tip 1

Dijabetes tipa 1 počinje da se manifestuje usled uništenja beta ćelija pankreasa autoimunim procesom. Pankreas prestaje da proizvodi insulin i dolazi do njegovog apsolutnog nedostatka. Kao rezultat toga, proces pretvaranja ugljenih hidrata u jednostavne šećere se ubrzava i nema mogućnosti da se oni transportuju do ćelija tkiva zavisnih od insulina (masti i mišića), usled čega se razvija hiperglikemija.

Povišen nivo glukoze u krvi i njen nedostatak u ćelijama dovodi do nedostatka energije i nagomilavanja ketona (proizvoda razgradnje masti). Njihovo prisustvo menja pH vrednost krvi u kiselu (pH < 7,0) i razvija ketoacidozu, tešku komplikaciju dijabetes melitusa sa mogućim fatalnim ishodom. Po pravilu, ovaj proces se javlja naglo i odvija se prilično brzo kod dece i adolescenata, kao i kod osoba mlađih od 40 godina. Od prvih manifestacija do razvoja ketoacidoze, pa do ketoacidotične kome, može proći samo nekoliko dana.

Hiperglikemija izaziva hiperosmolarnost (nestanak tečnosti u tkivima), koja je praćena osmotskom diurezom (tj. velika količina urina se izlučuje sa visokom koncentracijom osmotski aktivnih supstanci, kao što su joni natrijuma i kalijuma) i teškom dehidracijom.

Povećana lipoliza (razgradnja masti) u masnom tkivu dovodi do povećanja koncentracije slobodnih masnih kiselina. Sa nedostatkom insulina, liposintetička sposobnost jetre je smanjena i slobodne masne kiseline uključuju se u ketogenezu (formiranje ketonskih tela).

Akumulacija ketonskih tela dovodi do razvoja dijabetičke ketoze i dalje ketoacidoze. Sa povećanjem dehidracije i acidoze (povećanje kiselosti, tj. pH krvi manji od 7,0), razvija se koma. U slučaju neblagovremenog uvođenja insulinske terapije i rehidracije (nadoknada izgubljene tečnosti), dolazi do fatalnog ishoda.

Klasifikacija dijadetesa tip 1

Primarni dijabetes melitus može da bude genetski uslovljen, esencijalni (kongenitalni) sa ili bez gojaznosti.

– Sekundarni dijabetes melitus (simptomatski) javlja se u pozadini druge kliničke patologije, koja nije povezana sa dijabetes melitusom.

Faze razvoja dijabetesa tip 1

• Genetska predispozicija za dijabetes. 95% pacijenata ima genetsku predispoziciju.
• Hipotetički okidač. Oštećenje beta ćelija raznim dijabetogenim faktorima i pokretanje imunoloških procesa (nepravilnog imunološkog odgovora).
• Aktivni autoimuni insulitis (nastaje kada je titar antitela visok, smanjuje se broj beta ćelija, smanjuje se lučenje insulina).
• Smanjeno lučenje insulina stimulisano glukozom. Pod stresom, pacijent može imati prolazno oštećenu toleranciju glukoze (IGT) i oštećenu glikemiju natašte (IGN).
• Potpuna smrt beta ćelija i potpuni prestanak proizvodnje insulina.

Komplikacije dijabetesa tipa 1

Neblagovremeno lečenje i nepoštovanje dijetetske terapije (ograničavanje unosa jednostavnih ugljenih hidrata i masti, gotovih namirnica, voćnih sokova i pića sa visokim sadržajem šećera, itd.) dovodi do niza komplikacija.

Hronična hiperglikemija kod dijabetes melitusa dovodi do oštećenja i disfunkcije različitih organa i sistema, izazivajući kasne komplikacije kao što su mikrovaskularne i makrovaskularnekomplikacije. Makrovaskularne komplikacije uključuju oštećenje velikih i srednjih sudova (morfološki osnov je ateroskleroza), mikrovaskularne komplikacije uključuju dijabetičku retinopatiju, dijabetičku nefropatiju, dijabetičku angiopatiju, dijabetičku polineuropatiju.

Komplikacije dijabetes melitusa bilo koje vrste mogu se podeliti na akutne i hronične.

Akutne komplikacije uključuju dijabetičku ketoacidozu, hiperglikemijsku komu, hipoglikemijsku komu, hiperosmolarnu komu.Ove komplikacije zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

• Dijabetička ketoacidoza nastaje usled nedostatka insulina. Ako se poremećaj metabolizma ugljenih hidrata ne eliminiše blagovremeno, razvija se dijabetička ketoacidotična koma. U slučaju ketoacidotične kome, nivo glukoze u krvi prelazi 15 mmol/l (norma za odrasle je 3,5-5,5 mmol/l), aceton se pojavljuje u urinu, pacijent oseća slabost, žeđ, pospanosti, gubitak apetita, mučninu (ponekad povraćanje), blagi bol u stomaku, često mokri. U izdahnutom vazduhu oseća se miris acetona.
• Hiperglikemijska koma se razvija postepeno, tokom dana. Pacijent oseća jaku suvoću u ustima, pije mnogo tečnosti, loše se oseća, gubi apetit, ima glavobolju, zatvor ili dijareju, mučninu, ponekad bol u stomaku, povremeno i povraćanje. Ako lečenje nije započeto, osoba prelazi u stanje prostracije (ravnodušnost, zaborav, pospanost), svest pacijenta postaje zamagljena.
• Hipoglikemijsku komu karakteriše naglo smanjenje nivoa glukoze u krvi. Razlozi mogu biti predoziranje insulinom kratkog dejstva, neblagovremeni unos hrane nakon injekcije insulina ili povećana fizička aktivnost.
• Hiperosmolarna koma se odvija bez ketoacidoze usled naglašenog povećanja nivoa glukoze u krvi, koji dostiže 33,0 mmol/l i više. Praćena je teškom dehidracijom, hipernatremijom (povećan natrijum u plazmi), hiperhloremijom (povećan nivo hlorida u krvnom serumu), azotemijom (povećan nivo azotnih metaboličkih proizvoda u krvi) uz odsustvo ketonskih tela u krvi i urinu.

Hronične komplikacije dele se na:

• makrovaskularne komplikacije (oštećenje velikih i srednjih krvnih sudova, morfološki uslovljeno aterosklerozom) i
• mikrovaskularne komplikacije (oštećenje malih krvnih sudova).

S tim u vezi, svim pacijentima sa dijabetesom preporučuje se godišnji skrining u cilju ranog otkrivanja komplikacija.

Makrovaskularne komplikacije

Ateroskleroza udružena sa dijabetesom može dovesti do poremećaja cirkulacije u nogama (dijabetesno stopalo), razvoja moždanog i srčanog udara. Makrovaskularni komplikacije najčešće pogađaju srce i donji ekstremiteti.

Mikrovaskularne komplikacije

Uključuju dijabetesnu retinopatiju (oštećenje oka), dijabetesnu nefropatiju (oštećenje bubrega), dijabetesnu neuropatiju (oštećenje nerava).

Kod dijabetesne retinopatije, sudovi mrežnjače su pogođeni zbog hronične hiperglikemije. Ova komplikacija prisustvuje kod 90% pacijenata sa dijabetes melitusom i može dovesti do invaliditeta pacijenata.

Dijabetesna nefropatija kombinuje čitav kompleks lezija arterija, arteriola, glomerula i tubula bubrega, koje se razvijaju kao rezultat poremećaja metabolizma ugljenih hidrata i lipida u tkivima bubrega.Najraniji znak razvoja dijabetesne nefropatije je mikroalbuminurija – izlučivanje albumina u urinu u malim količinama.

Dijabetesna neuropatija je poremećaj nervnog sistema koji se javlja kod dijabetesa kao posledica oštećenja malih krvnih sudova. Utiče na sva nervna vlakna: senzorna, motorna i autonomna. Dovodi do smanjenja radne sposobnosti i često je uzrok razvoja teškog invaliditeta i smrti pacijenata.

Dijagnostika dijabetesa tip 1

Dijagnostika dijabetesa uključuje određivanje:

• Nivoa glukoze u venskoj plazmi na prazan stomak i 2 sata nakon jela.
• Nivoa glikoziranog hemoglobina za poslednja 3 meseca
• Autoantitela na antigene beta ćelija koja su imunološki markeri autoimunog insulitisa.
• U analizi urina, prisustvo ili odsustvo glukoze i ketonskih tela (aceton).
• Nivo C-peptida u krvi koji je marker rezidualnog lučenja insulina.

Lečenje dijabetesa tip 1

Kod zdrave osobe, insulin se proizvodi svakog sata u količini od 0,5-1 jedinica. Kao odgovor na povećanje glukoze u krvi posle obroka, lučenje insulina se povećava nekoliko puta. Ovaj proces se naziva sekrecija insulina u ishrani.Normalno, za 1 šećernu jedinicu kod zdrave osobe oslobađa se 1-2 jedinice insulina. Šećerna jedinica je jedinica za procenu količine ugljenih hidrata u hrani. 1 šećerna jedinica je jednaka 10-12 g ugljenih hidrata ili 20-25 g hleba.

Osoba sa dijabetesom tip 1 treba da ubrizgava insulin u režimu višestrukih injekcija. Ova vrsta doziranja insulina imitira prirodan rad pankreasa.

Najvažnije za pacijenta je samostalno izračunavati i menjati dozu insulinske terapije po potrebi.Jedini kriterijum koji pokazuje da li je doza insulina adekvatna, je nivo glukoze u krvi.Kontrolu glukoze u krvi tokom lečenja insulinom pacijent treba da sprovodi svakodnevno, nekoliko puta dnevno.

S obzirom na brzinu, intenzitet i trajanje delovanja insuline se dele na 4 grupe:

• insulini brzog delovanja
• insulini srednje dugog delovanja
• insulin srednje dugog delovanja sa brzim nastankom dejstva
• insulin dugog delovanja.

Prognoza

Prognoza je povoljna ako je lečenje započeto blagovremeno, pacijent poštuje sva pravila samokontrole i pravila prevencije.

Smatra se da je patologija nasledna. Ali genetski se ne prenosi sama bolest, već sklonost ka razvoju dijabetesa tip 1. Ova predispozicija se može otkriti testom krvi na antitela na GAD (glutamat dekarboksilazu). Ovo je specifičan protein, antitela na koji se mogu detektovati pet godina pre pojave dijabetesatip 1.

Prevencija

• Dojenje do 1,5 godine. Zajedno sa majčinim mlekom dete dobija supstance koje jačaju imuni sistem.
• Prevencija virusnih bolesti. Autoimuni procesi, posebno dijabetes tip 1, često se razvijaju nakon bolesti (grip, tonzilitis, zauške, rubeola, varićela).
• Stres. Dijabetes melitus se može razviti kao rezultat psiho-emocionalnih trauma.
• Pravilna ishrana. Zdrava ishrana je efikasan način za prevenciju dijabetesa. Osnova ishrane treba da budu proteinske namirnice i složeni ugljeni hidrati. Ishranu treba obogatiti povrćem i voćem. Preporučljivo je minimizirati slatkiše, proizvode od brašna, ograničiti konzerviranu, slanu, kiselu, masnu hranu, proizvode koji sadrže veštačke aditive, boje, arome.
•  Umerena fizička aktivnost, sport, čeličenje.

Roditelji treba da paze na znakove koji ukazuju na povećanje ili smanjenje nivoa glukoze u krvi dece (dete pije mnogo tečnosti dnevno, mnogo jede, ali uprkos tome gubi na težini, brzo se umara, posle vežbanja ima lepljivu kožu).

Ako je dijagnoza dijabetes melitusa već utvrđena, pacijentu je potrebno:

• Redovno meriti nivo glukoze u krvi i davati injekcije insulina na vreme.
• U slučaju hipoglikemije uvek sa sobom treba imati glukozu ili šećer, lizalicu ili sok.
• Redovna kontrola kod lekara koji procenuje uspešnost kompenzacije bolesti.
• Redovna kontrola kod lekara specijaliste radi blagovremenog otkrivanja pojave komplikacija i preduzimanja mera za njihovu prevenciju i lečenje.
• Vođenje „dnevnika dijabetesa“, unos izmerene glikemije, injekcija insulina, doza i šećernih jedinica.

https://probolezny.ru/saharnyy-diabet-1-tipa/