Naziv: Chlorella – Hlorela alga

Chlorella je rod zelenih algi iz porodice Chlorellaceae,koja živi u slatkim vodama.

Hlorela (Chlorella) alga je jednoćelijska, okruglasta alga zelene boje, koja raste u slatkim vodama i jedna od retkih jestivih vrsta vodenih algi na svetu. Danas ovu biljku nazivaju i superhranom, jer sadrži prehrambeni dodatak izuzetno visoke nutritivne vrednosti.

Hlorela je postala popularna još 40-ih godina prošlog veka, kada je prepoznata kao nova hrana i kao spasonosno rešenje protiv gladi u trenutku kada je u celom svetu bila izražena nestašica hrane. Alge (od latinskog algae što znači morska trava) su velika grupa organizama u koju spadaju raznovrni oblici, od jednoćelijskih do višećelijskih. U alge spada više različitih podela nižih biljaka koje uglavnom u svojim ćelijama umaju hlorofil.

Vrste algi:

Alge su svrstane u nekoliko grupa, i to po boji:

• crvene,
• smeđe,
• zelene,
• plavo-zelene
• i žuto-zelene.

Odlike koje će alge imati zavise od mesta gde rastu, dela spektra sunčeve svetlosti koje transformišu, dubine na kojoj žive.

Gde raste hlorela alga?

Ovi organizmi najčešće žive u vodi ili u vlažnim staništima. Najveći broj algi živi u vodi,mada postoje odredjene vrste algi koje žive i van vode.
Uglavnom je to na vlažnom zemljištu,u kori drveća, na vlažnim stenama, gradjevinskim materijalima…
Mogu da žive samostalno i u zajednici sa drugim biljkama ili životinjama.

Oko nekih filogenetskih osobina algi postoje sporenja tako da je klasifikacija algi sporna i postoji više sistema klasifikacije. Po nekima postoji 8, 9, 10 pa čak i više razdela algi, a i brojne vrste su predmet sporenja između algologa i zoologa. Takođe je sporan položaj modrozelenih algi (bakterija) jer spadaju u prokariotske organizme tako da ih mnogi naučnici svrstavaju u bakterije, međutim algolozi ih svrstavaju u alge.

Koji deo hlorela alge se koristi kao lekovito sredstvo?

Hlorela alga se koristi kao celovita biljka. Imaju karakteristično i građeno vegetativno telo koje se naziva talus. Talus može biti veličine od nekoliko mikrometara do više desetine metara.

Pošto se u njihovom talusu nalazi hlorofil, mogu da vrše fotosintezu i da se fotoautotrofno hrane. Razmnožavaju se vegetativno, bespolno-sporama i polno. Međutim mogu da se hrane i miksotrofno i heterotrofno. Miksotrofan i heterotrofan način ishrane mogu da budu stalna odlika ili da se javljaju samo pri promenjenim uslovima sredine. Heterotrofan način ishrane je uvek sekundarnog karaktera.

Svaka alga ima svoje specifičnosti, ali sve alge dele neke zajedničke karakteristike. Alge imaju rashlađujuć efekat na organizam, slankast ukus, detoksikujuća svojstva, vlaže organizam koji je suviše suv, razbijaju i transformišu gnoj i sekrete, dobar su diuretik, čiste organizam od radioktivnih rezidua, pospešuju metabolizam vode u organizmu, čiste limfu, čine organizam baznijim smanjuju kiselost organizma, pokreću rad jetre (jačaju energiju jetre), pozitivno deluju na rad tiroidne žlezde.

Alge se preporučuju i u programima mršavljenja, kao i za smanjenje holesterola.
Po tradicionalnoj medicini alge kao namirnica imaju ,,potapajuć“ karakter, što znači da energiju tela vode na dole i u dubinu, unutrašnjost. One sadrže želatinozne supstance kao što je algin i agar što posebno pozitivno utiče na pluća i sistem organa za varenje.

Krv sadrži istih stotinu minerala i mikro elemenata kao i morska voda. Pri tom, u algama se svi ovi elementi nalaze u našem organizmu najprihvatljivijoj formi: kao deo biljnog tkiva. Alge predstavljaju sa mineralima ubedljivo najbogatiju namirnicu. Najidealniji način na unosite alge jeste kao redovan dodatak u raznim jelima. (5-15 gr dnevno).

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima hlorela alga?

Hlorela reguliše:

• rad hormona,
• jača imunitet,
• krvni pritisak dovodi u normalu,
• reguliše holesterol i šećer u krvi,
• spečava kardiovaskularne bolesti,
• poboljšava krvnu sliku,
• štiti mozak i nervni sistem,
• ublažava problem tokom PMS-a i menopauze,
• uklanja otrove iz organizma,
• pospešuje obnavljanje tkiva,
• reguliše rad sistema varenja,
• potpomaže mršavljenju,
• leči čireve,
• smanjuje napade astme i alergijske reakcije,
• pomaže kod hroničnog umora,
• uklanja neprijatne mirise tela,
• eliminiše efekte štetnih zračenja.

Poznato je i da Hlorela pomaže u održavanju pH ravnoteže u telu. Hlorofil iz ove alge neutrališe toksine i ostale zagađivače organizma, a naročito je korisna jer pomaže pri unošenju kiseonika u krv do svih ćelija i tkiva. Hlorofil ima važnu ulogu jer poseduje sposobnost za detoksikaciju teških metala u organizmu.

Zelene alge najjači su izvori hlorofila u biljnom sveta, a alga Hlorela najjača je od svih i to u rasponu od tri do pet posto sadržaja hlorofila. Kada uporedimo zeleno lisnato povrće sa Hlorelom ono sadrži manje od pola postotka hlorofila dok poslovni tekući hlorofil dodatak često sadrži samo oko jedan posto hlorofila.

Hlorofil je u suštini krv biljaka i njegov zadatak je da apsorbuje energiju sunca za proizvodnju hrane, inače proces koji je poznat kao fotosinteza. Hlorofil je fitonutrient koji se najčešće stvara u organizmu konzumiranjem tamnozeleno, lisnatog povrća. To je jedan od najboljih hranljivih sastojaka za čišćenje creva, jetre i krvotoka. Hlorela sadrži 10x puta više hlorofila, i sadrži više gvožđa od spiruline, i pomaže u obnovi nervnog tkiva.

Hlorela je odlična namirnica za mršavljenje jer podstiče ubrzanje metabolizma, i pomaže u balansiranju hormona u organizmu. Ima povoljan uticaj na nivo šećera u krvi i smatra se da snižava holesterol. Sa druge strane, spirulina takođe pomaže u mršavljenju ali na drugačiji način od hlorele, jer usporava varenje, čini organizam duže sitim i samim tim smanjuje dnevni unos kalorija.

Hranljivi sadržaj alge Hlorela uključuje puno vitamina, minerala i visok sadržaj kvalitetnih proteina (oko 60%). Bogata je vitaminima A, C, E i K te je jedan od izuzetno retkih kompletnih izvora hrane vitamina D.

Zanimljivo je da Hlorela ima komplet vitamina B-kompleksa sa više B-12 nego što ga ima u goveđoj jetri. Karotenoida beta karoten i luteina se može u ovoj algi pronaći u izobilju. Poznato je kako ova alga zapravo sadrži mnogo više beta karotena od šargarepe i drugog zelenog lisnatog povrća.

Hlorela dodatno sadrži:

• cink,
• gvožđe,
• kalcijum,
• magnezijum,
• kalijum,
• kao i retke minerale u tragovima kao što su esencijalne masne kiseline, uključujući gama linolenske kiseline (GLA) i polisaharide.

Hlorela je i dobar izvor proteina, masti, ugljenohidrata, vlakana i hlorofila.

Kako se koristi hlorela alga?

Dve najprisutnije alge u ljudskoj ishrani vidu suplemenata su spirulina i hlorela. Ove dve vrste algi su prepune jedinstvenih i snažnih nutritivnih komponenti koje imaju sjajne zdravstve efekate.

Sa sposobnošću da se razmnožava neverovatnom brzinom hlorela je izuzetno održiv izvor hrane koji nudi mnoge važne nutrijente i ima kompletan proteinski profil. Ćelijski zid hlorele je nesvarljiv za ljude pa se ona mehanički obrađuje kako bi nam njeni nutrijenti bili bioraspoloživi.

U poređenju sa drugim komercijalnim izvorima hlorofila kao što su pšenična trava, ječam i detelina (lucerka), hlorela ima od pet do dvanaest puta više ovog pigmenta koji je moćan agens za detoksikaciju tela. Hlorofil pomaže u obradi kiseonika kao i u pripremi organizma za eliminaciju toksina, i promoviše rast i reparaciju tkiva.

Pored hlorofila hlorela je bogata i proteinima i drugim esencijalnim hranljivim materijama, u svojoj suvoj težini ona sadrži oko 45% proteina, 20% masti, 20% ugljenih hidrata, 5% vlakana i 10% minerala i vitamina.

Ono što je čini još interesantnijom je da sadrži dezoksiribonukleinsku (DNK) i ribonukleinsku kiselinu (RNK) u količini većoj od bilo koje druge namirnice na svetu, kada je osušena hlorela je 3% RNK i 0.3% DNK po težini. Upravo ova dva makromolekula joj daju jedinstvenu sposobnost da se skoro četvorostruko poveća na svakih dvadeset sati, što nijedna druga biljka ne može da uradi.

U ljudskom telu DNK i RNK su odgovorne za ćelijski rast, regeneraciju i popravku, i ove nukleinske kiseline značajno opadaju tokom prirodnog procesa starenja. Hlorela po superiornom sadržaju ove dve nukleinske kiseline može da uspori i u nekim slučajevima spreči nastanak mnogih hroničnih, degenerativnih bolesti povezanih sa starenjem, kao i da ojača imuni sistem i ubrza oporavak od različitih fizičkih opterećenja.

Hlorela je takođe jako bogata i beta-karotenom, provitaminom rastvorljivim u masti, koji deluje kao snažan antioksidant i smanjuje štetne efekte slobodnih radikala, dok istovremeno čuva funkciju reproduktivnog sistema, zdravlje kože i zdravlje vida. I to nije sve, nesvarljivi ćelijski zid hlorele koji je po svom sastavu celuloza može da privuče i veže za sebe teške metale poput olova, žive i kadmijuma, i na taj način ih izbaci iz vašeg tela.

Hlorela može da pomogne i u uklanjanju pesticida, herbicida i insekticida. Ovakva prirodna detoksifikacija za posledicu ima zaštitni efekat na našu jetru, dragoceni filter toksina u telu.

Zdravstveni efekti ovih kao i drugih vrsta algi su zaista brojni i izuzetni, one su hrana budućnosti i sigurno je da ćemo se tek sretati sa njima. Iako nisu široko rasprostranjene na našim prostorima preporuka je da ih treba uvrstiti, kao dodatak različitim jelima ili u vidu suplemenata.

Ono što je važno je obratiti pažnju prilikom kupovine da se radi o organskoj proizvodnji ovih namirnica i da se obrađuju na niskim temperaturama kako bi se sačuvao njihov maksimalni potencijal. Posebno je važno da kupujete od proizvođača koji imaju kontrolisanu praksu uzgajanja kako bi se izbegle alge uzgajane u vodama koje su izložene kontaminaciji.

Zanimljive činjenice

Hlorela alga su fascinantna grupa biljaka i neverovatno su bogate vitaminima, mineralima, antioksidantima i fitonutrijentima. Štaviše alge predstavljaju jednu od najnutritivnijih namirnica dostupnu ljudima.

Alge sadrže deset do dvadest puta više minerala od kopnenih biljaka, kao i obilje vitamina i drugih supstanci dragocenih za dobar metabolizam! Neke od algi bukvalno su u stanju da odrastane radioktivne elemente i teške metale iz ljudskog tela.

Vrhunski sportisti kao i astronauti se već decenijama oslanjaju na alge kao način da unesu veliki broj nutrijenata preko male količine hrane jer alge sadrže hiljadu puta više hranljivih sastojaka od bilo koje druge namirnice na svetu – jedan gram algi predstavlja nutritivni ekvivalent hiljadu grama voća i povrća.

Iako su tradicionalno prisutne u ishrani u Aziji tek poslednjih decenija se njihova upotreba raširila po ostatku sveta.

Autor: Snežana-Nena Janković, Inženjer hemijske tehnologije
Dozvoljeno je preuzimati sadržaj ili delove sadržaja i objavljivati ih na drugom mestu pod uslovom  da se navede ime autora i ispravan link koji vodi do preuzetog sadržaja (originala).