Latinski naziv: acorus calamus
Sinonimi: baban, igirot, kalamus, mirisava trska, mirisni koren
Opis biljke: poznata je hiljadama godina na Istoku, a u srednjem vijeku preneta je u Evropu iz Kine. Iđirotje višegodišlja biljka sa jako razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao dlačicama. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do 1 m. Stabljika je trouglasta lili četvorouglasta. U sredini nosi cvetni klip, visećeg oblika, šućkasto-zelene boje i dužine 4 do 8 cm. Plodovi su crvene boje. U podneblju Srednje Evrope retko dozrevaju pa se biljka razmnožava vegetativnim putem (pomoću korena).
Raste u močvarama, pored reka i mora.
U lekovite svrhe se koristi koren (iskopava se u proleće i jesen, posle cvetanja, nakon što je lišće počelo venuti).
Iđirot je izuzetan lek protiv groznice (kao antipiretik). Koristi se kao stomahik (za jačanje želudca i bolje varenje, protiv nadimanja, čireva, podrigivanja). Pomaže kod slabosti bubrega, uloga (gihta), lupanja srca, omaglice, žutice, kostobolje (artritisa), upaljene sluznice, prehlada (pluća, bronhitis, grlo, kašalj). Pomešan sa drugim lekovitim biljem blagotvorno deluje na čišćenje i popravljanje krvi, izbacuje štetne materijje iz organizma, leči vodenu bolest. Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa) ulje za kozmetiku i parfeme.
Uskoro…
Uskoro…
Expert:
Edukacija:
