Islandski lišaj (Cetrária islándica) je vrsta lišaja iz porodice Parmeliaceae.
Blede je kestenjaste boje, iako ima i sivobelih primeraka, a naraste do oko 10 cm visine. Zbog svoje neobične strukture (nije raščlanjen na koren stabljiku i listove) ubraja se u grmaste lišajeve, u posebnu grupu biljnih organizama.
Gde raste?
Najrasprostranjenije raste u tundrama severne Evrope i Azije na visokim planinskim pašnjacima, na kamenitim mestima, po svetlim smrekovim šumama.
U Rusiji raste u planinskim delovima Altaja, Dalekom Istoku, u Sibiru, na planini Sajan, na krajnjem Severu.
Koji deo se koristi kao lekovito svojstvo?
Droga islandskog lišaja sastoji od osušene steljke (talusa).
Koja svojstva i kakvo dejstvo ima?
Islandski lišaj sadrži:
– vitamine A, B12, C
– usinsku kiselinu, koja ima izuzetna antibiotska svojstva i sprečava širenje bakterija
– elemente u tragovima (gvožđe, jod, kalaj, cink, bakar, silicij, titan, mangan, silicij, kadmijum)
– polisaharide (supstance gorkog ukusa)
– lipide
– pektine
– organske materije
– glukozu i galaktozu
– skrobne supstance
– pigmentne supstance.
Islandski lišaj poseduje sledeća svojstva:
– antibakterijsko
– protivupalno
– umirujuće
– antioksidantno
– imunostimulirajuće
– hemostatičko
– toničko
– ekspektorantno
– onkoprotektivno.
Lekovite osobine islandskog lišaja obezbeđuju jedinstvene organske kiseline, uključujući fumarnu, cetrarnu i usninsku. Od posebnog interesa je usninska kiselina, koja je prirodni antibiotik koji uništava veliki broj patogenih mikroorganizama. Važno je napomenuti da Kohov bacil (uzročnik tuberkuloze), koji se odlikuje visokom mutagenošću, nije rezistentan u odnosu na usninsku kiselinu. Zbog toga se soli usninske kiseline koriste u razvoju lekova za lečenje tuberkuloze.
Aktivni sastojci islandskog lišaja su efikasni u borbi protiv stafilokoknih i streptokoknih infekcija, i koriste se za lečenje kožnih bolesti (čireve, gnojne rane, itd.).
Preparati islandskog lišaja primjenjuju se kod svih vrsta prehlada, a najčešće se koriste kod oboljenja pluća kao i kod slabih pluća jer ih čisti i jača:
– opuštaju bronhije
– podstiču sazrevanje i izbacivanje sekreta
– deluju protivupalno i antibakterijski
– smiruju kašalj i promuklosti kod upala gornjih disajnih puteva
– kao pomoć pri dodatnom naporu glasnica
– smiruju upale usne šupljine i ždrela
– u stanjima otežanog disanja kroz nos
– za zaštitu isušene sluznice gornjih disajnih puteva
– kod bronhijalnog katara
– kod kašlja sa prekomernim sekretom.
Kombinacija sluzi i gorkih materija islandskog lišaja je efikasna u lečenju bolesti gastrointestinalnog trakta:
– za jačanje i čišćenje sluznice želuca, creva, slezine, jetre, gušterače
– uspostavlja ravnotežu želudačne kiseline bilo da je ima previše ili premalo
– koristi se u lečenju gastritisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, dijareje, otežanog varenja, mučnine i povraćanja,
i sistema za izlučivanje:
– blagotvorno deluje na sluznicu bubrega i mokraćne bešike.
Zahvaljujući gorkoj supstanci cetrarinu islandski lišaj ima imunostimulirajuće dejstvo:
– pospešuje stvaranje crvenih i belih krvnih zrnaca
– pomaže u lečenju malokrvnosti
– izvanredno krepi i jača organizam
– jača organizam nakon bolesti pa se preporučuje u slučaju iscrpljenosti svake vrste, za vreme ili nakon teških bolesti, gubitka krvi usled operacije ili povrede, posle preležanih boginja i teških infekcija.
Islandski lišaj je sposoban da akumulira jod iz okolnog vazduha, tako da preparati na njegovoj bazi pomažu normalizaciji aktivnosti štitne žlezde.
Kako se koristi?
Infuz: 2 kašićice droge preliti sa 1 šoljom kipuće vode, ostaviti da odstoji 30 minuta. Uzimati po 1-2 kašike 5-6 puta dnevno pre obroka.
Dekokt: 2 kašike preliti sa 1 l hladne vode, dovesti do ključanja i kuvati 40 min – 1,5 sata na slaboj vatri. Procediti. Dekokt može da se čuva u frižideru 2 dana. Dekokt sadrži sluz.
Tinktura: 40 g suve sirovine preliti sa 250 ml 60% alkohola. Ostaviti da odstoji 7 dana. Uzimati po 10-15 kapi.
Zanimljive činjenice?
Islandski lišaj, kao i drugi lišajevi, predstavlja simbiozu između algi i gljiva.
Islandski lišaj vrlo je važan u ekologiji jer ne podnosi zagađeni vazduh, tako na mestima gde on raste znamo da je vazduh čist.
Zanimljivo je da je u talusu islandskog lišaja pronađen vitamin B12, za koji se zna da ga proizvode samo životinjski organizmi, odnosno bakterije koje žive u crevima.
Kao što smo već spomenuli, islandski lišaj koristi se u tradicionalnoj medicini još od 17. veka. Osim što je cenjena zbog svoje farmakološke aktivnosti, ova lekovita biljka u severnim krajevima naše planete je bila prepoznata kao hrana za ljude i životinje. Suvi lišaj se mleo u brašno i od toga se pravio hleb i pogačice. Služio je kao povrće (prilog uz jela od mesa).
