Naziv: Kakaovac

Kakaovac (lat. Theobroma cacao) je tropsko drvo iz roda Theobroma. Kakao pripada porodici slezova (Malvaceae). Plod kakaovca je koturastog oblika. Poznato ja da se od njegovih plodova dobija čuvena namirnica kakao, jedan od glavnih sastojaka kod pravljenja čokolade,likera i raznih poslastica.

Ime vrste predstavlja imena roda Theobroma (od grčkih reči što znači „hrana bogova”) i lokalnog imena za ovu biljku (cacahuatl i kakaw na klasičnom majanskom jeziku).

Kakaovac može da dosegne visinu od 12 m, iako su mu prosečne visine između 4 i 8 m. Vlažna klima i redovne padavine su potrebne za dobar rast i razvoj.
Što se nomenklature i imena tiče, 2008.godine istraživači su predložili novu klasifikaciju roda kakaovca ili teobroma koja se temelji na morfološkim, geografskim i genomskim kriterijumima.

Tako danas imamo 10 vrsta kakaovca imenovani prema njihovom geografskom poreklu i tradicionalnom imenu sorte.

To su sledeće vrste:

• Amelonado,
• Criollo,
• Nacional,
• Contamana,
• Curaray,
• Cacao guiana,
• Iquitos,
• Maranon,
• Nanay
• i Purus.

Specifični naziv kakao-a je u svakodnevnom porastu pa danas imamo nazive biljka na autohtonim mezoameričkim jezicima, pa se tako svakoj vrsti daje određeno specifično ime vezano za podneblje. Zato danas imamo dosta imenovanih vrsta iako se u osnovi imena misli na samo jednu vrstu ovog drveta.

Gde raste kakaovac?

Kao divlja biljka raste u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike. Autohtona je vrsta tropskih kišnih šuma Centralne i Južne Amerike i jedna od najkomercijalizovanih tropskih biljaka.

Evropa je prvi put dobila ovu biljku od Kristofera Kolumba 1502.godine. On ga je doneo sa svojih moreplovačkih avantura po tek otkrivenoj Americi.

Tadašnji narodi su pravili specifično piće od kakao-a, nalik današnjim likerima. Ovo piće se i u to vreme dopalo španskim kolonizatorima a i lično Kolumbu koji ga je doneo na španski dvor.

Prema nekim hipotezama kakaovac vodi poreklo iz vlažnih tropskih područja današnjeg jugoistočnog dela Meksika odakle se širio ka jugu do Amazonije. Prema drugim naučnim saznanjima proces širenja rasta kakaovca tekao je u obrnutom smeru.

Najnovije analize bazirane na DNK istraživanjima kao autohtono područje kakaovca navode tromeđu Brazila, Kolumbije i Perua, odakle se zahvaljujući ljudima širio u ostala tropska područja Panamerike.

Ova biljka danas uspeva i u ravničarskim područjima ispod Anda na visinama od 200–400metara. I danas je zastupljena u većoj meri oko reke Amazon i Orinoco.

Koji deo kakovca se koristi kao lekovito sredstvo?

Seme ove biljke tzv. kakao zrno, koristi se za pravljenje čokoladnih likera, čvrstih sastojaka kakao-a, kakao putera, čokolade i raznih poslastica. U savremenom dobu kakao se sve više koristi i u fitofarmaciji kao transmiter u nekim jedinjenjima ili kao pomoćno lekovito sredstvo.

Kakao koji se koristi u širem spektru se dobija sušenjem. Nakon toga, sledi mlevenje zrna biljke kakaovca. Zrno biljke kakaovac se prvo osuši, zatim prži i melje, identično kao zrna kafe u procesu proizvodnje. Zrno kakao-a ima gorak ukus, od njega se prvo dobija i pravi kakao prah, kasnije kakao puter a u nekoj fazi i čokolada, kojoj se dodaju razne vrste zaslađivača i mleka u prahu.

Kakao je izuzetno bogat magnezijumom. Kao lekovito sredstvo koriste se i listovi koji su celoviti. Mogu biti dugi od 10–40 cm i široki od 5–20 cm. Ova biljka je po svemu specifična kako po svom izgledu tako i po svom načinu cvetanja, oprašivanja i davanja ploda.

Kao lekovito sredstvo koriste se i cvetovi. Cvetovi ove biljke su karakteristični po tome što rastu direktno iz stabla a oprašuju se putem posebnih vrsta biljnih vaši. Cvetovi su uglavnom beli ili blago ružičasti, sitni i nežni. Međutim, plod koji daje kakaovac nije sitan, naprotiv, plod je prilično velik i teži u proseku pola kilograma mada postoje i krupniji primerci.

U plodu ove biljke se nalazi oko 50 semenki koje su krupnijeg, ovalnog oblika i tamno braon boje. Sam plod je zreo tek kroz 4-5 meseci od cvetanja a prepoznaje se da je zreo za branje po zlatnoj boji opne. Semenke kakaovca se dalje obrađuju kako bi se dobio kakao koji mi danas poznajemo i koristimo gotovo svakodnevno.

Važno je da se zrna dobro suše, zatim prebiraju jer se koriste samo zdrave semenke. Peku se na kontrolisanim temperaturama i na kraju se melju. Tako se dobija kakao prah.

Proces proizvodnje kakao praha dakle, nije ni malo jednostavan i potrebno je više tehnoloških postupaka kako bi se dobio konačan proizvod.
Semenke kakaovca sadrže veliku količinu masti. Čak 50% kakao ploda ili zrna su biljne masti od kojih se može proizvoditi kakao maslac ili ulje kakaovca koje je takođe lekovito.

Treba napomenuti činjenicu da se u kakao-u nalazi i teobromin,po kome je i dobio ime a ovaj sastojak je vrlo sličan kofeinu.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima kakao?

Smatra se da je kakao jedna od najhranljivijih namirnica na svetu,naročito sirovo zrno kakaovca. Zahvaljujući svom jako bogatom sastavu, kakao ima širok spektar indikacija i zdravstvenih svojstava.

Pre svega ima aktivnu ulogu jer štiti organizam od uticaja slobodnih radikala. Zbog prisustva teobroma utiče na dobro raspoloženje i smanjenje stresnih stanja. Kakaovac deluje preventivno na kardiovaskularni sistem jer ima moć da širi krvne sudove i uspostavlja bolju cirkulaciju.

Kakao je odličan izvor gvožđa. Eksperimenti rađeni u novije doba govore da kakaovac podstiče koncentraciju i pozitivno deluje na sve kongitivne funkcije. Kakao sadrži nutrijente koji preventivno deluju na srčani mišić opuštajući ga pa tako i na pojavu infarkta miokarda.

Od nutrienata u kakao-u su najviše zastupljeni magnezijum, gvožđe, hrom, magnan, cink, endorfin i teobromin.
Kao izvor magnezijuma kakao je namirnica broj 1 u poređenju sa drugim namirnicama,što znači da je odličan u opuštanju rada mišića i nerava pa se često zbog ovog svojstva koristi i u raznim masažama poznatih kao čoko masaže.

Nedostatak magnezijuma ima za posledicu pojavu stresa i nervoza, grčeva u mišićima naročito nogu, a obzirom da je magnezijum važan za gotovo sve procese u organizmu,preporučuje se njegova upotreba. Nedostatak ovog minerala ugrožava rad srca, rad mozga i gastrointestinalnog trakta. Korišćenjem kakao-a može se nadoknaditi gubitak magnezijuma.

Sirovi kakao je alkalna namirnica upravo zbog prisustva magnezijuma. To ukazuje da se konzumiranjem ove namirnice kao osnovne, pomoćne ili prisutne komponente u preparatima, postiže uspostavljanje acido-bazne ravnoteže u organizmu i tako se iz organizma izbacuju materije koje zakišeljavaju organizam.

Kakaovac je značajan za nervne funkcije jer utiče na prenos nervnih impulsa. Kada govorimo o alkalnom mineralu koji kakaovac sadrži ne možemo zaobići činjenicu da on utiče i na mišićni sistem jer upravo deluje na mlečne kiseline koje se zadržavaju u preopterećenim mišićima.

Kakao sadrži i veliki broj antioksidanasa koji štite organizam od slobodnih radikala i jačaju imunitet.

Najvažniji antioksidanti koji se nalaze u kakau su:

• Polifenoli
• Katehini
• Epikatehini

Pored antioksidanasa kakao sadrži vitamine A, B i E, zatim minerale: mangan, hrom, i cink.

Kakao je bogat omega 3 i omega 6 masnim kiselinama, zbog toga štiti srce i krvne sudove. Kakao u velikoj meri pomaže lučenje hormona sreće, zatim serotonina kao i dopamine.

Zbog svega toga nije čudo što se za podizanje raspoloženja uvek poseže za čokoladom koja pozitivno utiča na naše raspoloženje. Uvek treba birati čokoladu sa većim postotkom kakao udela jer time nećemo ozbiljnije poremetiti telesnu težinu. Mleko a naročito zaslađivači u čokoladi može štetnije delovati na naš organizam, zakiseljavajući ga.

Ukoliko želimo pravilan unos kakao-a u organizam treba voditi računa da je kakao čist i organski. Ovo je bitno jer na žalost industrija konditorskih proizvoda je ovu biljku toliko komercijalizovala da se uvek dovodi kvalitet u pitanje. Zbog toga je najbolje koristiti čist sirov i organski kakao prah.

Kakao prah ipak ima najveći značaj kada su vitamini i minerali u pitanju. Nutritivni sastav ove biljke govori u prilog aktivnog koriščenja i primene kada je zdravlje u pitanju. Zbog svog bogatog nutritivnog sastava kakao se koristi i u fitoterapiji.

Pokazao se vrlo delotvoran kada su krvni sudovi u pitanju. Ono što se malo zna o ovoj biljci je da snižava holesterol i trigliceride kao i da štiti srce i krvne sudove od nekih oblika zakrčenja. Zbog malog udela šećera i zbog toga što stimulativno deluje na pankreas i na lučenje insulina naročito se preporučuje za dijabetičare i za regulaciju šećera u krvi.

Kakao je bogat proteinima što za rezultat ima da pomaže izgradnji mišićne mase isto tako, kakao utiče i na određene neurološke poremećaje.

Važno je napomenuti da kakao prah mogu da koristite i trudnice. Obzirom da je bogat potrebnim vitaminima i mineralima, može se koristiti kod različitih dijeta kao i za mršavljenje. Kakao reguliše probavu, rad želuca i pruža osećaj sitosti, pa smanjuje potrebu za unosom hrane,zbog čega se i koristi u različitim dijetama. Iz tih razloga značajan je za regulaciju telesne težine.

Kakao utiče na raspoloženje, preporučuje se kod depresije, kod neke vrste anksioznosti, stresa, nervoze uzrokovane različitim faktorima. Kakao utiče na lučenje hormona sreće pa se preporučuje kod različitih psihičkih poremećaja.

Esencijalne masne kiseline su supstance koje se u organizam unose putem hrane. One se mogu u velikoj meri nadoknaditi unosom kakao praha. Omega 3 i omega 6 masne kiseline nalaze se u kakao maslacu.

Čak 50 % kakao zrna i ploda su masnoće. To su zdrave masti koje značajno utiču na celokupno zdravlje Med i kakao su idealna kombinacija, za sve one koje muči anemija. Ova kombinacija će ojačati vaš imuni sistem, stoga jednostavno pomešajte kašičicu kakaa i kašičicu meda i pojedite tu smesu ujutro na prazan stomak.

Organski, čisti kako prah može pomoći u prevenciji:

• Anemija, malokrvnosti i kod nedostatka gvožđa
• Čuva srce i krvne sudove od krtosti i ateroma
• Smanjuje depresiju, anksioznost i druge psihičke probleme
• Kod povećanog krvnog pritiska
• Reguliše probavu
• Snižava povišen holesterol и trigliceride
• Štiti organizam od slobodnih radikala
• Оdličan je kao antioksidans
• Utiče na zdravlje kože pa se dodaje u kremama i kupkama za telo
• Podstiče koncentraciju, pamćenje i lepo raspoloženje

Kako se koristi kakaovac?

Kakao prah se koristi, u različite svrhe, a najpoznatija njegova uloga je u proizvodnji čokolade. Kvalitet čokolade procenjuje se po procentu sadržanog kakao praha.

Kod proizvodnje čokolade se uz kako prah dodaje mleko u prahu, šećeri, različiti ukusi i punjenja. Od kakao praha prave se i napici, a od pulpe kojom je uspunjen plod kakaovca mogu se praviti alkoholna pića koja imaju specifičan ukus.

Od momenta kada je kakao počeo da beleži svoju ekspanziju pa do danas, na velika “vrata” postaje jedna od najkomercijalnijih biljnih vrsta ikada.
Današnja proizvodnja se beleži na oko 4.5 miliona tona na godišnjem nivou. Tedencija takvog rasta je već godinama prisutna ,ali ne zbog svoje lekovitosti već komercijalizacije.

Procenjuje se da je drvetom kakao-a zasađeno 20 miliona ari zemljišta u svetu,što govori u prilog komercijalizacije ove biljne vrste.
Eksploatacija drveta kakaovca počinje posle 5 godina od mladih sadnica i celokupne sadnje.

Oko 1500 zdravih semenki potrebno je za samo jedan kilogram kakao praha. Jedna biljka iako može u toku sezone da izbaci više hiljada cvetova tek poneki se cvet opraši pa ne daje više od dvadesetak plodova po drvetu. Zbog toga današnja nauka i genetika razmatraju mogućnost uvđenja više različitih veštačkih vrsta. To dovodi u opasnost celu priču o ovoj biljci, pa je neki autori danas ne smatraju biljkom koja zavređuje lekovito svojstvo.

Kakaovac se bere dva puta godišnje. Obzirom da je to tropska biljka i da je prilagođena takvoj klimi koja omugućava dve berbe godišnje, kakaovac je prilično isplativ i ekonomičan. U njenim prirodnim staništima nije potrebno tretirati biljku hemijskim sredstvima kako bi je održali, što uzgajivače stavlja u povoljan odnos prilikom proizvodnje.

Kakao buter je dobijen presovanjem kakao zrna. Ima delikatan miris i ukus čokolade. Često se koristi kao sastojak u proizvodima za negu kože (sapuni, losioni, kreme), i receptima za čokolade, kolače itd.

Na sobnoj temperaturi kakao buter je u čvrstom stanju, a topi se na temperaturi preko 35°C. U dodiru sa kožom i toplotom tela, postaje lako razmaziv i pogodan za korišćenje. Najbolje je naneti ga neposredno posle tuširanja, dok je koža još topla i vlažna.

Kakao maslac topi se na temperaturi ljudskog tela, pa je idealan za negu tela i masažu, balzame za usne , kreme i mleka za telo. Zbog svojstva topljenja na temperaturi ljudskog tela, nekad se koristio za spravljanje vagitorija (vaginaleta) i supozitorija („čepića“). Stvara blagi film na koži, daje glatkoću i sprečava isušivanje kože.

Koristi se u kremama i uljima za sunčanje ne zato što štiti od UV zraka, već zato što stvara lagani film koji sprečava isušivanje, ali i koji je blago vodootporan. Ponaša se kao ko‐emulgator i olakšava proces nastanka emulzija. U nekim primitivnijim recepturama, koristi se za spravljanje emulzija tipa V‐U, mada nije pravi emulgator. Uglavnom se koristi kod suve i ispucale kože, i negu usana.

Zanimljive činjenice

Najveći proizvođač kakao-a zrna u 2018. godini bila je Obala Slonovače, sa 37% ukupne svetske proizvodnje.Interesantno je da kakao može da živi i do jednog veka.

Svako drvo kakao-a može da proizvode oko 40 mahuna godišnje.

Svaka mahuna sadrži oko 40 zrna. Izdužene mahune su veličine male dinje a niču direktno iz debla drveta i uglavnom su žućkasto- zelene do braon boje kada je vidljiva njena zrelost.

Zrna kakao-a peku se u proseku od 70 do 115 minuta na temperaturi od 100 do 104 stepena ili na 110-120 stepeni radi dobijanja lepog braon praha. Tokom ovog procesa kakao gubi mnoga svojstva,što čini problem dalje eksploatacije.

Od 2018. godine cena kakao-a širom sveta je znatno porasla.

Indonezija je treći najveći svetski proizvođač kakaoa.Interesantan je podatak da mnogi njeni uzgajivači nikada nisu probali čokoladu.

Kakao se najčešće sadi po šumama, ona raste pod zaštitom lišća drugih biljaka. Zemljište na kome su posađene stabljike kakao-a utiče na ukus kakao zrna.
Drvo kakaoa može dostići starost i do 200 godina, ali mahune mogu biti stare samo 25 godina.

Na stablu kakaoa može procvetati cveće tokom cele godine, ali će, ukoliko se ne opraši, uvenuti u roku od 24 sata.
Današnja tehnologija i farmaceutska industrija koriste kakao za proizvodnju raznih supozitorija i kada je potrebno aplikovati drugu vrstu lekovitog bilja na određeno bolno mesto.

Korišćeni izvori iz Wikipedije i Enciklopedije biljaka.

U asortimanu Ruleka RBF kakaovac tj. kakao buter se koristi u preparatima.

PROKTOL – gde je uključeno 11 biljaka za pomoć kod hemoroida, gde je jedan od sastava kakao buter.
FEMINORMAL – vaginalete za ženske reproduktivne organe.