Naziv: Kanadska štapika

Kanadska štapika (lat. Solidago canadensis) ili engleski naziv Canadian goldenrod je višegodišnja biljka u narodu poznata kao zlatnica, kanadska štapika, zlatošipka, zlatni prut, čelebi-grana, štapika, zlatna rozga, dremavica.

Višegodišnja biljka, visine 60-120 centimentara, sa cilindričnim rizozomom koji puzi. Stabljika je zelena, gusto pokrivena vrlo kratkim dlakama.

Ova biljka ima mnogo listova sa gornje strane, duguljaste a po obodu oštro testeraste i ušiljene. Ova biljka ima mnogobrojne glavice dugačke 5-6 mm, smeštene sa gornje strane na povijenim grančicama, obrazujući piramidalnu metlicu.

Kod ove biljke postoji tzv involkrum,sa tupim listićima 2-3 mm dugačkim. Cvetovi ove biljke su zlatnožuti.Kanadska štapika potiče iz Severne Amerike.

Opis Kanadske štapike

Biljka je visine 1-2m. Solidago spada u red visokih biljaka, uspravne je i tanke stabljike, koja je na gornjem delu jako razgranata, a duž stabljike se nalaze linije belih dlačica.

Listovi su duguljasto kopljasto-ovalni i dlakavi, sitno nazubljeni, donji s peteljkom i na rubu testerasti, a gornji bez peteljki (sede na stabljici biljke). Sa gornje strane (lica) su tamno zelene boje a na donjoj strani (naličju) su svetlo zeleni.

Lepo miriše, a pojedine vrste proizvode obilje nektara te su joj glavni oprašivači medonosne pčele, a u nešto manjoj meri i bumbari i leptiri.

Kanadska štapika dolazi iz grupa Glavočike (lat. Asteraceae, Compositae). To je porodica zeljastih biljaka, polu-žbunova,lijana i niskog drveća. Ponekad podsećaju na sukulente. Porodica glavočika obuhvata preko 20,000 vrsta.

Ovom rodu pripada oko 180 vrsta a u našim krajevima prisutne su u tri varijante:

velika zlatnica koja je i najrasprostranjenija vrsta,
kanadska zlatnica manje rasprostranjena,
obična zlatnica koja je retka na zemlji.

Gde raste kanadska štapika?

U narodu je zovu i zlatna rutvica, štapika, zlatna šiba a raste na rubnim područjima šuma, u jarku punom vode i na blagim padinama. Za lek se skuplja od aprila do oktobra, a najveće lekovito dejstvo imaju cvetovi koji se i koriste u narodnoj medicini.

Gaji se i raste po baštama i parkovima i spada u odomaćenu vrstu. Uglavnom se nalazi po nizijskim šumama,i to pretežno po vrbovim i topolovim šumama.

Kanadska štapljika se može naći i uz puteve pored jarkova, živica u rečnim i ritskim šikarama. Takođe se mogu videti u barskim vrbacima i veštačim širokolisnim šumskim plantažama.

Ova vrsta biljke je značajno zabeležena u Vojvodini. U prirodi raste na neobrađenim površinama, najčešće uz ivicu livada, reka i potoka. Takođe ova vrsta biljaka je viđena i u suvim i svetlim šumama kao i na stenama planina.

Jedna je od prvih biljaka kolonizatora na područijima je upravo ova biljka, nakon poremećene flore, obično posle požara i sličnih situacija.

Koji kanadske štapike se koristi kao lekovito sredstvo?

U mnogim delovima Evrope i Kine smatraju je veoma invazivnim korovom. To je otporna zeljasta biljka – dostiže visini od 60-150 cm. Nadzemni deo biljke preko zime nestaje, da bi izbio iz hladne zemlje sa prvim zracima sunca, krajem februara.

U zavisnosti od klimatskog pojasa, kod nas je u punom cvetu od polovine jula do polovine оktobra. Iako je mnogocvetan, solidago daje masivima određenu dozu rastresitosti, svežine i lakoće. Sklad cvetova i listova je takav da je biljka zaista intersantna za prelazne letnje i jesenje masive.

Solidago spada u red visokih biljaka, uspravne je i tanke stabljike, koja je na gornjem delu jako razgranata, a duž stabljike se nalaze linije belih dlačica. Listovi su duguljasto kopljasto-ovalni i dlakavi, sitno nazubljeni, donji s peteljkom i na rubu testerasti, a gornji bez peteljki. Sa gornje strane (lica) su tamno zelene boje a na donjoj strani (naličju) su svetlo zeleni.

Krajem juna dostiže pun rast i počinje sa otvaranjem mnogobrojnih, sitnih cvetova veličine oko 5 mm, jarko-žute boje (mladi cvetovi) do zagasito-žute boje (stariji cvetovi), skupljenih u cvat koja je u obliku metlice/perjanice sa jako razgranatim pojedinim izdancima. Lepo miriše, a pojedine vrste proizvode obilje nektara te su joj glavni oprašivači medonosne pčele, a u nešto manjoj meri i bumbari i leptiri.

Seme je uzdužno rebrasto, obloženo dlačicama poput pramenova kose, koje im pomažu da ih vetar bolje raseje. Koren je debeo i žbunasto razgranat, vlaknast, sa puno sitnim rizoma iz kojih nastaju guste kolonije. Vrste Soldaga se međusobno teško mogu razlikovati, zbog veoma sličnih, svetlo zlatno-žute metlice cvetova.

Izuzetno otporan kako na niske temperature tako i na letnje suše (kada može izgubiti par donjih listova). Solidago ima još jednu prednost, prilagodljiv je svim tipovima zemljišta, mada mu najviše odgovara blago glinenasto, pod uslovom da je na suncu.

Invanzivna biljka, u krajevima umereno-kontinentalne klime u kojima su prolećni periodi dugi, solidago ne oboljeva i ne privlači insekte. Mnogi leptiri rado sleću na grozdove cvetova solidaga, tako da se ova lepa perena preporučuje i kao deo masiva za tzv. leptir-bašte.

Sve vrste zlatnica, pa i one hibridne, dobro će uspevati u svakom slabo do osrednje plodnom zemljištu. Najviše im odgovaraju peskovita, dobro drenirana zemljišta i sunčan položaj. Nikako ne dohranjivati biljku, ona se čak bolje ponaša na siromašnom isušenom zemljištu.

U slučaju da sušni period potraje, treba je umerno zaliti. U rano proleće obavezno iseći odumrle stabljike tokom zime, a ona će sa prvim danima sunca početi da tera mladice iz zemlje.

Danas je sa radošću odgajaju, naročito pčelari zbog izuzetne vrednosti kao priznatog – vrlo dobrog medonoše, sa veoma dugom pčelinjom ispašom. Postoje podaci da med dobijen sa ove biljke nije sklon kristalizaciji.

Soldaga je još jedna biljka koja se iz prirode doselila u naše bašte, ono što je lepo u prirodi, još lepše izgleda u uređenoj bašti. Većina vrsta ovoga roda krupne su i invazivne biljke, mada je vrsta S.virgaurea subsp. (koja naraste od 5-20 cm u visinu i 20 cm u širinu) prikladna i za sadnju u kamenjare.

Hibridne vrste su isto veoma robusnog rasta, ali su manje invazivne, življih su boja i nešto većih cvetnih glavica. Vrlo lepo deluju kao pozadinske biljke. Može se koristiti i kao rezan cvet.

Može se razmnožavati na dva načina:

1. vegetativno u proleće ili u jesen (deljenjem rizoma/gomolja, reznicama zeljastih delova biljke) i
2. generativno krajem zime – početkom proleća (semenom koje uglavnom rasejava vetar). Seme ima veoma dobru klijavost.

Kod nas raste divlja ili samonikla vrsta poznata pod nazivom Velika zlatnica (Solidago virgaaurea). To je visoka zeljasta biljaka, sa stabljikama koje narstu i preko 1m u visinu iz debelog, kvrgavo odebljalog podzemnog korena-rizoma.

Ova vrsta je poznata po svojim lekovitim svojstvima i to samo nadzemni delovi biljke (list i cvet) beru se u vreme cvetanja a suše u hladu. U narodnoj medicini se i danas koristi kao odlično sredstvo za lečenje bolesti bubrega, mokraćnih puteva i prostate, bronhitisa i astme, reume, artritisa, nekih hroničnih kožnih bolesti itd.

Osim toga, zlatnicu je kao lekovitu biljku istražila i službena medicina i priznala njeno lekovito delovanje. Zbog toga zlatnicu sadrže mnogi gotovi lekoviti preparati, kao npr. čajevi, praškovi, kreme, masti. Dokazano je da primena lekovitih preparata od zlatnice nema štetnih nuspojave.

U lekovite svrhe, zlatnica se počinje sakupljati u početku cvetnje, pre nego što se cvetovi potpuno otvore. Skupljaju se samo gornji nadzemni delovi biljke, jer su donji delovi drvenasti i sadrže malu količinu lekovitih materija. Sakupljene vrhove sušiti u senci sa dosta protoka vazduha.

U nekim krajevima njeno lišće i stablo koristi se i u ishrani goveda i konja. Osušene cvetiće zlatnice možete koristiti za bojenje tkanina. Dovoljno je cvetiće prokuvati i procediti vodu. Ta voda se koristi za bojanje prirodnih tkanina.

Kako bi sprečili haotično rasejavanje biljke, potrebno je precvetale cvetove odrezati pre formiranja semena.

Gusenice mnogih insekata hrane se lišćem i drugim delovima ove dekorativne biljke. Neke vrste ptica hrane se njegovim semenkama, a srne i zečevi listovima.

Od bolesti, jedino pepelnica može stvarati probleme, što se može sprečiti sadnjom biljke na sunčana, prozračna mesta.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima kanadska štapika?

U narodnoj medicini je poznata kao sredstvo za lečenje bolesti bubrega i mokraćnih puteva. Smiruje kašalj, poboljšava iskašljavanje sekreta i pomaže kod upale krajnika, grla i pluća kao i kod bronhitisa i astme. Smanjuje bolove kod reume, gihta i artritisa, kao i nekih hroničnih kožnih bolesti.

Zbog sadržaja tanina koristi se kod upala za ispiranje usta i ždrela i kod proliva izazvanih nicanjem zuba kod dece, a pospešuje zaceljivanje rane posle vađenja zuba.

Zvanična medicina, takođe, priznaje lekovita dejstva ove biljke pa se ona koristi za spravljenje različitih lekovitih čajeva, praškova, masti i krema.

Upotreba čelebi grane je, zbog prisustva saponina, ograničena na 4-6 sedmica u propisanim dozama. Osim toga, negde se u literaturi sreću podaci o otrovnosti ove biljke pa se usled toga savetuje opreznost pri upotrebi.

Kako se koristi kanadskam štapika?

Medonosna je biljka, a koristi se i kao ukrasna biljka. Koristi se u narodnoj medicini. Mladi izdanci i cvetni vršci su jestivi. Može se koristiti za bojenje tkanina.
Kao lekovita biljka koristi se biljka sabrana u početku cvetanja. Prikupiti travu na početku cvetanja. Suši se na prii temperaturi od 50 – 60° C.

Biljka Solidago canadensis sadrži flavonoide (aglikoni: kvercetin, kempferol, izoramentin), kumarine (scopoletin, umbeliferon) hidroksicinaminsku kiselinu, triterpena spojeve, šećere, aminokiseline.

Pupoljci iz biljke kanadska zlatošipka imaju izražen diuretski učinak.

Solidago canadensis ulayi u sastav složenih gotovih preparata: Marelin (Ukrajina) Fmiolizin (Poljska) koji imaju spazmolitičko, diuretsko i antiupalno djelovanje i koristi se za liječenje bubrega i bubrežnih kamenaca te kod upalnih bolesti urinarnog trakta.

U narodnoj medicini koristi se i kao domaća zlatošipka, i delovanje je dvostruko jače. U smesi s drugim biljkama koristi se kod adenoma prostate i hroničnog prostatitisa.

Zanimljive činjenice o kanadskoj štapici

Naši preci koristili su evropski i kanadsku zlatnicu kao lek za ublažavanje problema s mokraćnim sistemom i za zarastanje rana.

Dve strane vrste zlatnice sadrže iste aktivne supstance, ali nažalost imaju destruktivan učinak na biološku raznolikost i staništa. One se gusto rasprostranjuju, što sprečava uzgoj domaćih biljaka, čineći staništa neprikladnima za mnoge životinjske vrste.

Utvrđeno je da na područjima obraslim zlatnicom ima manje mrava, što ima negativan učinak na leptire koji zavise od njih.

Gustocvetna i velika zlatnica brzo se šire, pri čemu jedna biljka proizvodi hiljade semenki koje se prenose vetrom ili šire vegetativnim razmnožavanjem podzemnim stabljikama. Posebno brzo rastu na degradiranim područjima i napuštenim poljoprivrednim zemljištima koje autohtone vrste sporije naseljavaju.

Loše očišćene mašine za košenje jedan su od načina širenja semena zlatnice u takva područja, a neretko se šire zemljom koja se dovozi iz drugih područja za potrebe zatrpavanja površina u kojoj su seme i korenje već prisutni. Njihova specifičnost je da njihovo korenje proizvodi supstance koje usporavaju rast drugih biljaka i smanjuju njihov uspešan razvoj. Time se smanjuje biološka raznolikost drugih biljaka i organizama koji zavise od njih. Zbog supstanci koje ispuštaju, tlo je manje prikladno za poljoprivrednu proizvodnju.

Redovno košenje sprečava širenje zlatnice na livadama. Međutim, smanjenje učestalosti košenja u svrhu očuvanja vrsta kojima preti rano košenje ili košenje u određenim sezonama može uzrokovati probleme.

Gustocvetna i velika zlatnica cvetaju od jula do septembra kada većina autohtonih biljaka već uvene i zbog toga ih vole pčelari. Tamo gde rastu, oni su važna hrana za pčele, dopuštajući pčelinjim zajednicama da sačuvaju svoju snagu i omogućavajući razvoj zimskih pčela.

Tekst prilagodila i sažela uz korišćenje napomenitih izvora: Snežana Nena Janković, inženjer hemijske tehnologije
Izvor: www.bastovanstvo.rs
Wikipedija.rs

Fitokompleks na bazi kanadske štapike koji se može pronaći u preparatima Ruske Biljne Farmacije Rulek je
SVJATODAR – detoksikacioni program u 5 koraka