Naziv: Laminaria

Gde raste laminarie?

Laminaria je naučno ime alge, izvedeno od latinske reči lamina (u prevodu – ploča). Laminarija je jedna od roda 31 vrste mrkih algi koji se obično naziva „kelp“ (alga). Neke se vrste nazivaju i „splet“ ili zapetljaj.

Ovaj ekonomski važan rod odlikuju duge, kožaste lamine i relativno je velikih dimenzija. Zbog svog oblika, neke vrste nazivaju se uobičajenim imenom morska cediljka, zbog perforacija prisutnih na Lamina lamini. Najviše ih je se severu Atlantskog i Severu Tihog okeana na dubinama od 8 do 30 m (izuzetno do 120 m, u toplijim vodama Sredozemnog mora i okolini Brazila).

Laminarie formiraju stanište za mnoge ribe i beskičmenjake. Životni ciklus „Laminaria“ ima heteromorfnu smenu generacija koji se razlikuje od one u rodu Fucus. Kod mejoze, muške i ženske zoospore se proizvode odvojeno, a zatim klijaju u muške i ženske gametofite.

Ženska jajašca sazreva u sve dok ih muški spermatozoidi ne oplode. Životni ciklus: Najočitiji oblik „Laminaria“ sporofitska faza, struktura sastavljena od steznika stipe i laminarne metlice. Iako život provodi pretežno u fazi sporofita, izmjenjuje se između sporofita i faze mikroskopskog gametofita.

Laminaria se nalazi u hladnijim vodama okeana, poput arktičkih regija. Preferira boravak u regijama gde postoje stenovite obale, što joj omogućava privezivanje. Zbog visine u vodenom stubu Laminaria, pružaju zaštitu stvorenjima koju otvoreni okean ne pruža često.

Beskičmnjaci su samo jedna og grupa organizama koji žive među algama. Morski puževi i drugi hrane se lopaticama (lišćem) laminarije. Ostali organizmi, poput morskih ježeva, hrane se organizmima koji mogu ubiti alge.

Crveni morski jež, koji se nalazi na obali Tihog okeana Severne Amerike, može smanjiti količinu algi, uključujući „Laminaria“, ako njime ne upravlja morska vidra . Vrste poput „Coelopa pilipes“hrane se i polažu jaja na „Laminaria“ kada se isperu na plažama.

Laminaria ima haplo-diplofanski životni ciklus, u kojem se naizmenično kreće od makroskopske sporofitne strukture, koja se sastoji od steznika, zida i lopatica, do vlaknastog, mikroskopskog gametofita.

Struktura sporofita laminarije može narasti do 7 m, što je veliko u poređenju s drugim algama, ali ipak manje od džinovskih oblika kao što su Macrocystis i Nereocystis, koji mogu narasti do 40–50 m.

S druge strane, struktura gametofita nije dugačka više od nekoliko milimetara. Nasuprot gametofitnoj fazi, koja se sastoji samo od jedne vrste tkiva, složeniju fazu sporofita čine različite vrste tkiva. Jedno od njih uključuje elemente nalik na sito koji translocira fotoasimilate. Ove su strukture vrlo slične ćelijama mezofila koji se nalazi u listovima viših biljaka.

Koji deo laminarije se koristi kao lekovito sredstvo?

Da bismo razumeli šta sačinjavaju morske alge, zadržaćemo se na opštim informacijama o biljci Laminaria. Laminaria pripada klasi smeđih algi, porodice algi. Ovo je prilično velika alga, njena dužina doseže 6 metara.

Laminaria ima debelu osnovu, dugu do 0,5 metara, koja je pričvršćena na kamenje. Na vrhu je list- dužine talasa, koji doseže 5,5 metara. Morske alge uzgajaju se u severnim morima. Najneverovatnije je da na severu alge rastu, niža je temperatura vode, bogatiji je njen hemijski sastav i više nasada. Biljni materijal su alge koje su dostigle dve godine.Koristi se cela biljka u kozmetičke I medicinske svrhe.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima laminarije?

Bogat hemijski sastav pruža jedinstvena lekovita svojstva Laminaria. Laminaria se koristi ne samo u kuvanju, već je našla primenu u kozmetologiji (maske, oblozi za telo itd.) i farmakologiji, koristi se i u proizvodnji određenih lekova i dodataka ishrani, na primer, prirodnog kompleksa Tirevit, koji pomaže u normalizaciji funkcija štitne žlezde.

Pogledajmo bliže lekovita svojstva alge Laminaria. Glavna karakteristika hemijskog sastava algi je velika količina alginske kiseline i njenih soli koje su deo morskih algi, kao i drugi polisaharidi fukoidana i laminarina.

Ne tako davno, japanski lekari otkrili su senzacionalno otkriće. Stručnjaci su primetili da su, u poređenju sa drugim japanskim ostrvima, stanovnici Okinave mnogo manje podložni kanceru. S tim u vezi provedeno je puno istraživanja i eksperimenata tokom kojih je postalo jasno da stanovnici ostrva jedu algu Laminaria sirove, dok su ih drugi Japanci kuvali.

Pokazalo se da se polisaharid fukoidan, koji je sadržan u algama, razlaže tokom termičke obrade. Polisaharidi fukoidan i laminarin imaju inhibitorni i destruktivni efekat na ćelije raka, a fukoidan sprečava proces metastaziranja. Sada se lekovi na bazi fukoidana i laminarina koriste ne samo kao lekovi protiv raka, već omogućavaju osobi da se brže oporavi nakon intenzivnog kursa hemoterapije, obnavlja se funkcija jetre i kosa brže raste.

Polisaharidi fukoidan i laminarin su odlična profilaksa bolesti srca i krvnih sudova. Jačaju krvne sudove, sprečavaju stvaranje holesterolnih plakova u krvnim sudovima. Pored toga, laminarin ima blaga antikoagulacijska svojstva, neophodan je u lečenju od radijacione bolesti i štiti organizam od negativnih efekata radijacije.

Istraživanja fukoidana omogućile su naučnicima da zaključe da ovaj polisaharid reguliše metaboličke procese i ima svojstva imunokorektora, odnosno aktivira prirodne mehanizme odbrane tela od virusa štetnih bakterija.

Imajte na umu da je, uprkos svim lekovitim svojstvima fukoidana i laminarina, glavni aktivni sastojak morskih algi alginska kiselina. Sama kiselina i njene soli imaju niz neverovatnih lekovitih svojstava.

Alginska kiselina i njene soli imaju omotavajuća i hemostatska svojstva i koriste se za lečenje peptičkog čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Soli alginske kiseline smanjuju kiselost želudačnog soka, imaju antacidni efekat. Delovanje alginata je slično delovanju aktivnog uglja, oni apsorbuju i uklanjaju proizvode raspadanja, toksine iz organizma.

Alginska kiselina ima jako antimikrobno svojstvo čak i u veoma niskim koncentracijama. Inhibira razvoj patogene mikroflore u ljudskom telu. Soli alginske kiseline normalizuju crevnu pokretljivost. Alginska kiselina je moćan imunomodulator, obnavlja oslabljeni imuni sistem. Ova supstanca ima antialergenska svojstva.

Laminaria je prevencija ateroskleroze, zahvaljujući sastavnoj supstanci, antagonistu holesterola – betasitosterolu. Ova supstanca rastvara naslage holesterola na zidovima krvnih sudova. Supstance poput hormona koje čine alge takođe pružaju anti-sklerotično dejstvo.

Jela koja se pripremaju od morskih algi, naravno, inferiornija su jelima sa zemaljskih biljaka u količini proteina i ugljenih hidrata, ali imaju vredniji sastav i jedinstvena svojstva:

• Sadrže specifične polisaharide (alginska kiselina, manitol, laminarin, fukoidan);
• Sadrže više različitih minerala (u poređenju sa zemaljskim biljkama)

U vezi s tim, treba napomenuti da je alga dragocen dijetalni proizvod. Morske alge, više od ostalih organizama, imaju osobinu uzimanja iz morske vode i nakupljanja brojnih makro- i mikroelemenata.

Na primer, sadržaj magnezijuma u algama 9,5 puta je veći nego u morskoj vodi, sadržaj sumpora 16 puta veći, a broma 12 puta veći. Takođe je iznenađujuće da 1 kilogram morske alge sadrži toliko joda koliko sadrži u 10.000 litara morske vode.

Imajte na umu da je količina ovog mikroelementa u Laminariji veća, nego u nadzemnih biljaka nekoliko hiljada puta. 95% joda u morskoj Laminariji predstavljeno je organskim jedinjenjima, a 10% njih je povezano sa proteinima.

Veoma je važno da alga sadrži fitohormone monoiodotirosin i diiodotirosin, koji sadrži štitna žlezda kod ljudi. Mora se reći da sintetski preparati joda ne mogu da se nadmeću sa prirodom.

Naučnici su otkrili da alge sadrže puno joda bioraspoloživom obliku, odnosno lako se apsorbuje u organizmu, što doprinosi normalizaciji rada štitne žlezde. Jedinstvena lekovita svojstva alge odavno se koriste u farmakologiji, na njenoj osnovi se proizvode različiti preparati, koji su često deo vitaminsko-mineralnih kompleksa i prirodnih biljnih preparata.

Ova alga se koristi u kozmetologiji, jer sadrži antioksidante, aminokiseline i supstance koje promovišu eliminaciju toksina što pomaže usporavanju procesa starenja. Naučnici napominju da su morske alge, poput mnogih morskih plodova, afrodizijak, odnosno da povećavaju libido i kod muškaraca i kod žena, osim toga, ova morska alga povećava mušku potenciju.

Hirurzi širom sveta već dugo koriste obloge bazirane na alginatima Laminarije, jer to doprinosi brzoj regeneraciji tkiva.Hemijski sastav Laminarije je izuzetno bogat. Po hemijskom sastavu je vrlo sličan sastavu ljudske krvi.

Količina supstance data je na 100 grama proizvoda:

• Voda – 81,58 grama;
• Energetska vrednost – 43 kilokalorije (180 kilodžula);
• Protein – 1,68 grama;
• Ukupni lipidi (masti) – 0,56 grama;
• Pepeo (od 100 grama alge) – 6,61 grama;
• Ugljeni hidrati – 9,57 grama;
• Vlakna, koja su deo hrane – 1,3 grama;
• Polisaharidi -0,6 grama;
• • Fucoidan;
• • Laminarin;
• • Manitol;
• • Alginska kiselina (60%);
• Makro – i mikroelementi:
• • Kalcijum ( Ca ) – 168 miligrama;
• • Gvožđe(Fe) – 2,85 miligrama;
• • Magnezijum (Mg) – 121 miligrama;
• • Fosfor (P) – 42 miligrama;
• • Kalijum (K) – 89 miligrama;
• • Natrijum (Na) – 233 miligrama;
• • Jod (I) – 270 miligrama;
• • Cink (Zn) – 1,23 miligrama;
• • Bakar (Cu) – 0,13 miligrama;
• • Mangan ( Mn ) – 0,2 miligrama;
• • Selen (Se) – 0,7 mikrograma;
• Vitamini:
• • Askorbinska kiselina (vitamin C) -3 miligrama;
• • Tiamin ( vitamin B1) – 0,05 miligrama;
• • Riboflavin ( vitamin B2) – 0,15 miligrama;
• • Niacin (vitamin B3) – 0,47 miligrama;
• • Pantotenska kiselina (vitamin B5) – 0,642 miligrama;
• • Vitamin B6 – 0,002 miligrama;
• • Folna kiselina (vitamin B9) – 180 mikrograma;
• • Holin ( vitamin B4) – 12,8 mikrograma;
• • Vitamin A – 116 IU;
• • Vitamin E (alfa-tokoferol) – 0,87 miligrama;
• • Vitamin K ( filokinon ) – 66 mikrograma;
• Masne kiseline (ukupno zasićenih) – 0,247 grama;
• Nezasićene masne kiseline (ukupno) – 0,098 grama;
• Polinezasićene masne kiseline (ukupno) – 0,047 grama;
• Esencijalne aminokiseline:
• • Triptofan – 0,048 grama;
• • Treonin – 0,055 grama;
• • Izoleucin – 0,076 grama;
• • Leucin – 0,083 grama;
• • Lizin – 0,082 grama;
• • Metionin – 0,025 grama;
• • Fenilalanin – 0,043 grama;
• • Histidin – 0,024 grama;
• • Valin – 0,072 grama;
• Zamenjive aminokiseline:
• • Tirozin – 0,026 grama;
• • Arginin – 0,065 grama;
• • Alanin – 0,122 grama;
• • Aspartanska kiselina – 0,125 grama;
• • Glutaminska kiselina – 0,268 grama;
• • Glicin – 0,100 grama;
• • Prolin – 0,073 grama;
• • Serin – 0,098 grama;
• • Cistin – 0,098 grama;
• Enzimi; Fitohormoni : Dijodotirosin; Monojodotirosin .

Suvi prah laminarije ima baktericidna, protivupalna, vitaminska, antioksidansna, protivsklerotična dejstva i čisti krv. Poboljšava peristaltiku creva, metabolizam, reguliše ravnotežu vode i soli u telu, sprečava stvaranje tromba, doprinosi poboljšanju oštrine vida, nivoa hemoglobina, količine eritrocita i nadoknađuje nedostatak joda u organizmu. Laminaria sadrži jod, supstancu koja je telu potrebna da proizvede hormone štitne žlezde. Takođe je bogat izvor gvožđa i kalijuma. Uprkos ozbiljnim bezbednosnim rizicima koje sa sobom nosi Laminaria, neki ljudi je koriste kao lek.

Kako laminarija deluje?

Laminaria formira gust, lepljivi gel kada dođe u kontakt sa vodom. To omogućava laminariji da deluje kao laksativ. Ovo svojstvo omogućava proširenje grlića i ubrzavanje porođaja. Laminarija upija vodu i naraste do prečnika 1,2 cm tokom 4-6 sati.

Iako laminaria može ubrzati porođaj, ona ne smanjuje broj žena koje treba da idu na carski rez. Laminaria takođe povećava šanse za infekcije majke i bebe.

Kako se koristi laminarija?

Laminaria se koristi za mršavljenje, visok krvni pritisak, kao laksativ protiv zatvora i za lečenje bolesti nastalih kao posledica zračenja. Takođe se koristi za sprečavanje raka.

Laminaria se koristi za proširenje grlića materice, pre nekih medicinskih procedura. Sloj laminarije se postavlja direktno na grlić materice. Ovaj sloj uvećava grlić materice, za dijagnostičke procedure.

Još uvek ne postoji dovoljno dokaza da laminarija pomaže kod:

• gubitka težine
• visokog krvnog pritiska
• karcinoma
• gorušice

Laminaria je potencijalno nebezbedna za oralnu primenu. Ona sadrži jod u količinama koje su dovoljno visoke da naškode štitnoj žlezdi, koja koristi jod za proizvodnju hormona. Prosečan suplement baziran na laminariji može da sadrži čak 1000 mcg joda. Uzimanje više od 150 mcg joda dnevno može da izazove preveliku ili umanjenu aktivnost štitaste žlezde. Neki proizvodi od laminarije sadrže značajne količine arsena, hemijskog elementa koji je otrovan.

Zanimljive činjenice o laminariji

Laminaria, poznata većini od nas kao morska alga, je alga koja je već duže vreme poznata po svojim korisnim svojstvima. Uključuje se u ishranu ,gotovo svake osobe koja se pridržava zdrave ishrane. Ova morska trava bila je poznata i korišćena kao hrana u drevnoj Kini.

Postoje mnoge legende o poreklu alge (legende o morskom kelju). Više od 20 vrsta alge Laminarije nalazi se u prirodi, ali uglavnom se japanska alga Laminarija koristi u medicini i upotrebljava u ishrani. U Japanu su morske alge odavno veoma popularne, jela sa algama dostupna su u svakom japanskom restoranu. Legende o morskim algama povezane su sa zemljom izlazećeg sunca.

Tekst napisala i prilagodila: Snežana-Nena Janković-inženjer hemijske tehnologije
Korišćeni materijali iz Wikipedije i enciklopedije biljaka

Fitokomleksi na bazi laminarie mogu se pronaću u preparatima Ruske Biljne Farmacije RULEK
Tiroidmaks-čaj za tiroidnu žlezdu preporučuju se osobama sa smanjenom funkcijom štitne žlezde