FITOTERAPIJA

Pogled u prošlost medicine ili iskorak u njenu budućnost?

(svoje mišljenje daje doktor nauka, onkolog ginekolog fitoterapeut Sergej Valerijevič Korepanov)

ŠTA JE FITOTERAPIJA?

Fitoterapija je metod lečenja različitih oboljenja zasnovan na korišćenju lekovitog bilja,pojedinih komponenti dobijenih iz lekovitog bilja, kao I fitoproizvoda u različitim oblicima proizvedenih od prirodnih supstanci.

Fitoterapeuetski proizvodi se sve češće preporučuju od strane lekara zbog svoje neškodljivosti i dokazane sposobnosti u korekciji različitih zdravstvenih stanja.

ZASTUPLjENOST FITOTERAPIJE

U najvećoj meri fitoterapeutske metode su razvijane u istočnim zemljama poput: Rusije, Kine, Indije, država Dalekog Istoka, gde lečenje lekovitim biljem ima dugu i neprikidnu tradiciju.

Na Zapadu je fitoterapija prolazila kroz različite periode od prihvaćenosti (Rimska imperija) do zabrane (za vreme inkvizicije) preko potpunog zaborava (period prosperiteta hemije) pa sve do novog buma sredinom prošlog veka.

ŠTA PODRAZUMEVA SAVREMENI PRISTUP FITOTERAPIJI?

U današnje vreme ujedinjenim snagama stručnjaka iz različitih zemalja sprovode se mnogobrojna istraživanja delovanja lekovitog bilja, pojedinih supstanci iz biljaka, fitoterapeutskih kompleksa i biljnih mešavina. Posebnu pažnju treba obratiti na aktivan razvoj fungoterapije (lečenje medicinskim gljivama) koja se pokazala kao jedan od najperspektivnijih pravaca razvoja terapije patoloških stanja ljudskog organizma, prirodnim supstancama. Pojedine medicinske gljive u toku svog životnog ciklusa nagomilavaju unikatne materije koje, u slučaju primene najnovijih tehnoloških postupaka, mogu biti u potpunosti prenete u fitoproizvode i imaju izvanredno delovanje na ljudski organizam.

Aktivno se radi na sistematizaciji već postojećih saznanja o lekovitom bilju i njegovoj primeni u kombinacijama koje su korišćene hiljadama godina, kao i na pronalasku novih receptura. Biohemijsko bogatstvo prirodnih komponenti daje neiscrpni materijal za stručna istraživanja koji se samo potkrepljuju i dopunjuju sa v eć postojećim informacijama.

Činjenica je da tehnološka opremljenost savremenih istraživačih centara ni kada nije bila veća I potpunija u istoriji čovečanstv a, kako sa tačke gledišta samih istraživačkih alata tako i sa gledišta stručno primpremljenog kadra.

RUSKA ŠKOLA FITOTERAPIJE

U Rusiji je fitoterapija izuzetno razvijena i dobro prepoznata od strane lekara.

Medicinski metod korekcije ljudskog zdravlja, kao i svaki od metoda lečenja, ima svoje pozitivne i negativne strane u odnosu na farmakoterapiju.

Pre svega, ruski specijalisti iz oblasti medicine se zalažu za sinergetski pristup u tretiranju pacijenata, izbegavaju metod isključivosti (upotrebu samo jednog tradicionalnog ili farmakološkog pristupa) u lečenju pacijenata, imajući za cilj pre svega otklanjanje samog uzroka oboljenja umesto rešavanja isključivo simptomskih tegoba pomoću farmakoterapije. Naravno, takav pristup je nemoguć bez aktivnog učestvovanja i samih pacijenata, što je u poslednje vreme sve češće moguće zbog rasta svesti populacije o ulozi samog pojedinca (pacijenta) u rešavanju sv ojih zdrav stvenih problema.

BOGATSTVO FLORE KLjUČ RAZVOJA FITOTERAPIJE

Posebna prednost ruske fitoterapeutske škole je izvanredno bogatstvo flore u Rusiji. U ovom trenutku je na teritoriji Rusije otkriveno i opisano više od 26000 biljnih vrsta (Flora. Lit.: Flora SSSR. M.; L., 1934–1964. T. 1–30; Takhtajan A. [et al.] Floristic regions of the world. Berkeley , 1986; Красная книга Российской Федерации (растения и грибы). M., 2008; Флора лишайников России. M., 2013; Andreev M. P. Flora lišaйnikov Rossii. M., 2014) i taj proces se i dalje aktivno nastavlja. Teritorijalna rasprostranjenost, lokacija na dva kontinenta, veliki broj klimatskih zona (od arktičkih na krajnjem severu do primorskih na krajnjem jugu), veliki broj nenaseljenih površina a samim tim i nezagađenih teritorija – čini samoniklo lekovito bilje posebnim prirodnim bogatstvom na listi resursa Ruske Federacije.

OSNOVNA PRAVILA FITOTERAPIJE

*iz iskustva rada Medicinskog fitocentra “Alfit”, Barnaul, Ruska Federacija

DOZIRANjE

• Lekovito bilje u uobičajeno propisanim dozama se koristi u slučaju kada je neophodno delovati preventivno na razvoj oboljenja ili sprečiti pojavu recidiva oboljenja.
• Doziranje u slučaju primene fitopreparata u terapeutske svrhe se određuje individualno i mora biti u dozama većim od doza za prevenciju. Doze se uvek prilagođavaju uzrasnom dobu pacijenta, telesnoj težini, nivou intoksikacije kao i pojedinačnom zdravstvenom stanju.

EFIKASNOST

• Fitoterapija se pokazala najefikasni jom na početnim i srednjim stadijumima oboljenja. U poodmaklim i težim oblicima bolesti treba da se koristiti zajedno sa farmakoterapijom u svrhe smanjivanja nivoa intoksikacije i zaštite zdravih organa (izutetak od ovog pravila predstavljaju fungopreparati iz medicinskih gljiva). Uvek treba imati u vidu da fitoterapeutski preparati sporije deluju u odnosu na farmakoterapiju, jer je mehanizam delovanja zasnovan na regulaciji rada organizma na nivou ćelija, t.j. delovanje se vrši na sam uzrok oboljenja. Dugotrajno prisustvo patološkog zdravstvenog stanja zahteva duže korišćenje fitokomleksa. U uregentnim stanjima fitoterapija se ne koristi jer se nesmatra efikasnom u toj fazi.
• Ono što značajno povećava efikasnost pojedinih fitopreparata i dovodi do uspešnog saniranja nastalih patoloških stanja organizma je: dopuna redovnom fizičkom aktivnošću (tamo gde je to moguće), ispravan biološki ritam (san preko noći i budno stanje preko dana), redovan unos tečnosti (čiste vode), ispravna ishrana, smanjivanje opšte intoksikacije (redovna detoksikacija je naročito važna već posle 30-te godine života zbog savremenog stila i načina života), kombinovano uzimanje više fitopreparata odjednom (preporučuje lekar ili farmaceut), smanjivanje opšteg nivoa stresa (tamo gde je moguće).

NEŽELJENI EFEKTI

• Većina fitopreparata nema neželjene efekte, ali uvek su moguće induvidualne reakcije preosetljivosti, pogotovu kod ljudi sklonih alergijama. Opšta preporuka je da se uzme ½ ili 1/4 od terapijske doze preporučene od strane lekara ili farmaceuta, kako bi se neželjen i efekti mogli uočiti.

Treba obratiti posebnu pažnju da se farmakološki lekovi koji kontrolišu rad endokrinog, nervnog ili kardiovaskularnog sistema ne smeju smanjivati ili izbacivati iz upotrebe, bez konsultacije specijalista, sve dok stručno lice ne potvrdi da je to bezbedno uraditi za pacijenta, uz odgovarajuće laboratorijske analize.