Latinski naziv: inula helenium

Sinonimi: ivanjsko zelje, obratiš, ovnjak, tuščak, veliki koren, veliko zelje.

Opis biljke: oman je višegodišnja biljka razgranate stabljike visine do 2 metra. Glavni koren je dugačak, mesnat i gomoljasto odebljao. Sa spoljne strane korenje je smeđe, a iznutra bele boje. Korenje omana ima slab miris i gorak ukus. Kod suvog korena ukus je blaži. Listovi su uspravni, veliki, široki i duguljasti na dugačkim peteljkama. Sa gornje strane su hrapavi, a na krajevima nazubljeni. Cvetovi obrazuju cvetne glavice žute boje (nalik su na mali suncokret).

Gde raste?

Oman se sadi najviše u vrtovima.

Koji deo biljke se koristi kao lekovito sredstvo?

koren (sakuplja se u proleće i jesen), listovi i cvetovi (sakupljaju se za vreme cvetanja).

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima?

To je antiseptik disajnih organa. Oman se koristi kao izuzetan lek protiv kašlja, bronhitisa, astme i grudobolje (povoljno deluje na lagano izlučivanje sluzi). Čisti pluća i krv, jača krv. Oman blagotvorno deluje kod reumatizma, išijasa, uloga. Deluje kao stomahik (olakšavavarenje…). Oman je delotvoran i u lečenju ženskih bolesti i raznih polnih bolesti. Dim korena omana stavljen na žar rasteruje komarce i ostale insekte, pa deluje i kao insektifug.

Odricanje odgovornosti: Tekst je informativnog karaktera i ne može služiti  dijagnostici i lečenju.