Naziv: Paprika

Paprika (Capsicum annuum L.) je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Stabljike su uspravne, razgranate, u donjem delu odrvenele, do 60 cm visine. Koren je plitak i slabije razvijen. Listovi su naizmjenični, jajastog oblika, na vrhu ušiljeni.

Cvetovi su pojedinačni ili grupisani i utvrđeni na drškama i pod lisnim pazuhom, beli, svetložuti ili ljubičasti. Plod paprike je bobica, čija debljina kore dostiže preko 6 mm. Oblik plodova je duguljast, loptast, kockast, kupast ili rogolik. Seme paprike je glatko, pljosnato i bubrežasto.

Gde raste paprika?

Prirodni areal rasprostranjenja paprike su Centralna i Južna Amerika. Usled velikog ekonomskog značaja i upotrebe u ishrani ljudi paprika se danas uzgaja kao jednogodišnja biljka širom sveta.

Koji deo paprike se koristi kao lekovito sredstvo?

Ekstrakti plodova ljute paprike koriste se za pripremu tinkture paprike (Tinctura Capsici), masti i flastera.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima paprika?

Paprika sadrži:

• alkaloide kapsaicin do 1,9%, homodihidrokapsaicin, nordihidrokapsaicin, kapsorubin, glukoalkaloid solanin
• nikotinsku, folnu, hlorogenu, p-hidroksibenzojevu, kafeinsku, ferulnu, vanilinsku, ruzmarinsku i cinaminsku kiselinu
• riboflavin
• flavonoide luteolin, apigenin, rutin, hesperidin, kvercetin, narigenin
• karotenoide do 300 mg%: kapsantin, zeaksantin, violaksantin, ksantofil, citroksantin, beta-karoten
• kumarin skopoletin
• steroidne saponine
• proteine 1,5%
• vitamine: C od 200 do 1000 mg%, E, A, B1, B2, B6, PP, K
• makroelemente i elemente u tragovima (kalcijum, kalijum, živa, gvožđe, cink, natrijum, mangan, magnezijum, aluminijum, gvožđe)
• eterično ulje do 1,5%
• masno ulje sadržano u semenu (10-15%), koje sadrži glikolipide, fosfolipide, mono- i dijagliceride i masne kiseline
• šećere
• celulozu
• vosak.

Biljka koncentruje soli K, Na, Fe, P, S.

Ljuta paprika ima:

• lokalno iritantno
• rubefacijentno
• analgetsko
• antiinflamatorno
• baktericidno
• antifungalno
• antioksidativno svojstvo.

Iritativno i analgetsko

Kapsaicin, glavni aktivni sastojak paprike, je visoko selektivan i snažan agonist receptora vaniloidnog tipa 1 (TRPV1). Ovi receptori su jonski kanali, koji se eksprimiraju na senzornim neuronima, uključujući i nociceptivne (bolne) neurone, i imaju ključnu ulogu u formiranju signala bola i temperature. Kada se nanese na kožu, kapsaicin prvo izaziva izraženu aktivaciju TRPV1 receptora, a zatim inhibiciju njihove funkcije usled ulaska katjona u nervno vlakno.

Fenomen smanjenja ekscitabilnosti nociceptivnih i termosenzitivnih neurona naziva se defunkcionalizacija. Defunkcionalizacija dovodi do smanjenja neuropatskog bola. Epidermalna nervna vlakna kože ne degenerišu se trajno, već se nakon nekog vremena njihov broj obnavlja.

Preparati na bazi ekstrakta paprike spadaju u grupu lokalnih iritansa i rubefacijensa koji deluju u predelu upale:

• stimulišući završetke nerava u koži izazivaju lokalne i refleksne reakcije koje poboljšavaju protok krvi i trofiku tkiva, pomažu u uklanjanju supstrata upale iz žarišta
• ublažavaju bolove
• pojačavaju lokalno refleksno dejstvo, koje je praćeno vazodilatacijom i odlivom tečnosti u oblasti aplikacije i segmentno lociranih unutrašnjih organa i mišića, i imaju izražen antiedematozni efekat
• pored lokalnih promena u žarištu upale, izazivaju sistemske promene povezane sa smanjenjem ukupnog broja leukocita i normalizacijom formule leukocita
• karotenoidi paprike imaju izražen analgetski i antiinflamatorni efekat.

U lečenju lokalnih inflamatornih bolesti, kombinacija nesteroidnih antiinflamatornih lekova i flastera sa ekstraktom paprike povećava efikasnost NSAIL bez sistemskih neželjenih efekata. Alkoholna tinktura paprike (1:10) i flaster sa ekstraktom paprike, za razliku od drugih iritansa i rubefacijensa ne stvaraju hiperemiju kože i plikove.

Tinktura paprike, masti i flasteri na bazi ekstrakta paprike koriste se spolja za lečenje:

• radikulitisa
• postherpetične neuralgije i neuralgija različite etiologije
• miozitisa
• reumatskih bolova
• bolova u mišićima
• artritisa
• lumbaga
• išijasa
• uganuća
• modrica.

Respiratorni sistem

Spoljašnja upotreba preparata od paprike ima efekat zagrevanja kod:

• gripa i prehlade
• bronhitisa
• astme
• upale pluća.

Mlevena ljuta paprika sa medom za unutračnju upotrebu ispoljava dijaforetski, antipiretički i ekspektorantni efekat.

Ekstrakt paprike je deo kombinovanih biljnih lekova za lečenje bolesti ORL organa:

• laringitis
• traheitis
• faringitis.

Eksperimentalne studije su otkrile antialergijska svojstva alkoholnog ekstrakta paprike protiv astme.
Lokalni tretman kapsaicinom je efikasan u lečenju idiopatskog rinitisa.

Gastrointestinalni trakt

Kapsaicin paprike:

• ima gastroprotektivni efekat
• stimuliše sekreciju digestivnih žlezda, lučenje želudačnog soka i mukoznog sekreta, čime se sprečava čir na želucu
• ima štetan uticaj na patološku crevnu mikrofloru, efikasan je za prevenciju crevnih infekcija
• modulira ultrastrukturu creva, povećava propustljivost creva za hranljive materije
• u slučaju niske kiselosti želudačnog soka poboljšava varenje i pomaže u apsorpciji hranljivih materija
• pomaže u smanjenju triglicerida u krvi i povećava nivo enzima u jetri koji učestvuju u metabolizmu lipida.

Pod uticajem flavonoida u sastavu paprike, jetra povećava proizvodnju žuči.

Gojaznost i dijabetes

Paprika je priznat lek za lečenje gojaznosti. Upotreba ekstrakta paprike i kapsaicina kao sagorevača masti zasniva se na njihovoj sposobnosti da značajno povećaju brzinu metabolizma i poboljšaju termogenezu. Naučnici su dokazali da konzumiranje začinjene hrane može ubrzati metabolizam za oko 25%.Upotreba paprike se preporučuje za smanjenje telesne težine i prevenciju ateroskleroze.

Aktivne supstance biljke:

• stimulišu protok krvi i metabolizam, što doprinosi razgradnji lipida
• inhibiraju lipazu pankreasa, snižavaju nivo lipida
• inhibiraju proces diferencijacije adipocita
• smanjuju visceralnu masnoću
• karotenoidi paprike inhibiraju proces aterogeneze
• kapsinoidi stimulišu rast mrkog masnog tkiva, aktiviraju procese trošenja energije, termogeneze, sprečavaju razvoj gojaznosti
• kapsaicin smanjuje rast masnih ćelija, smanjuje masno tkivo i nivo masti u krvi
• kapsaicin stimuliše simpatički nervni sistem, što rezultira mobilizacijom masnih rezervi i smanjenjem mase masnog tkiva
• kapsaicin takođe pomaže u smanjenju žudnje za hranom.

Kapsaicin stimuliše simpatičko-nadbubrežni sistem, zbog čega ima anoreksigeni efekat (smanjuje ili suzbija apetit).
Uzimanje preparata od ljute paprike pojačava osećaj žeđi, što dovodi do povećanog unosa vode i zbog toga se smanjuje količina konzumirane hrane.

Kapsaicin ima izražena hipoglikemijska i antidijabetička svojstva:

• kapsaicin inhibira aktivaciju T ćelija u limfnim čvorovima pankreasa, sprečavajući razvoj autoimunog dijabetesa tipa 1
• snižava nivo glukoze u krvi i insulina.

Antikancerogen i antioksidans

Antioksidativna, antimutagena i antitumorska svojstva paprike su povezana sa prisustvom velikog broja karotenoida – b-karotena, b-kriptoksantina, zeaksantina i kvercetina. Karotenoidi paprike kapsantin i kaprorubin imaju fotoprotektivni efekat.
Fenolni glikozidi paprike imaju radioprotektivna svojstva.

Kapsaicin masovno ubija ćelije raka, uništava mitohondrije koje daju energiju ćelijama neoplazme, stimuliše procese apoptoze bez uticaja na zdrave ćelije, ima antikancerogeno dejstvo, blokirajući proces karcinogeneze u premalignoj fazi.
Plodovi paprike imaju izražena antioksidativna svojstva koja se ne menjaju tokom kuvanja i termičke obrade.

Kardiovaskularni sistem

Paprika se može koristiti u preventivne svrhe za sprečavanje bolesti kardiovaskularnog sistema, tromboflebitisa, ateroskleroze.

Glavni aktivni sastojak paprike kapsaicin:

• aktivira mikrocirkulaciju krvi
• povećava broj otkucaja srca
• normalizuje krvni pritisak
• ima antisklerotični efekat
• promoviše razređivanje krvi i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka
• poboljšava biogenezu mitohondrija i proizvodnju ATP-a, sprečava razvoj umora tokom vežbanja
• sprečava oštećenje mitohondrija kardiomiocita tokom ishemije
• poboljšava lipoproteinski profil i funkciju aorte u slučaju ishrane sa visokim sadržajem holesterola.

Antibakterijski efekat

Kapsaicin ima antibakterijski efekat i aktivan je protiv Bacillus cereus, Bacillus subtilis, Clostridium sporogenes, Clostridium tetani, Streptococcus pyogenes.
Kapsaicin inhibira proizvodnju toksina od strane Vibrio cholerae. Dodavanje ekstrakta paprike u meso sprečava razvoj patogenih bakterija Salmonella typhimurium и Pseudomonas aeruginosa u njemu.

Karotenoidi i fenolne supstance paprike imaju izražena antifungalna svojstva.
Utvrđeno je da ekstrakti paprike imaju antivirusna svojstva.

Neuroprotektivna svojstva

Kapsaicin poseduje izražena neuroprotektivna svojstva. Fenolne supstance paprike inhibiraju enzim b-sekretazu, sprečavaju agregaciju beta-amiloida u nervnom tkivu, a takođe inhibiraju acetilholinesterazu. Ovo otvara mogućnost upotrebe biljke za prevenciju i lečenje Alchajmerove bolesti.

Dermatologija i kozmetologija

U narodnoj kozmetologiji je popularna maska za kosu od paprike. Aktivno dejstvo tinkture paprike na folikule kose stimuliše mikrocirkulaciju kože glave, što obezbeđuje brz rast, ishranu, jačanje, volumen i prirodan sjaj kose.

Kako se koristi paprika?

Tinktura paprike za zglobove
50 g ljute paprike sitno iseckati, staviti u staklenu posudu sa poklopcem. Preliti sa 200 ml vodke ili alkohola razblaženog vodom. Poklopiti i ostaviti na tamnom mestu 3 nedelje, povremeno promučkati. Procediti tinkturu. Pre utrljanja, pomešajte tinkturu sa maslinovim uljem u odnosu 1:2. Nanesite na obolelo mesto, utrljajte u kožu laganim masažnim pokretima i umotajte vunenim šalom ili maramom.

Tinktura alkohola, razblažena u vodi ili biljnom ulju (mogu se dodati vitamini A, E), utrljava se u koren kose 1-2 puta nedeljno.

Zanimljive činjenice

Opekotinu od kapsaicina u usnoj duplji nakon uzimanja ljute paprike ne treba ispirati vodom, već neutralisati mlekom, jogurtom, kefirom, crnim hlebom, pirinčem, citrusnim voćem. Kazein u mleku je fosfoprotein koji može ukloniti kapsaicin iz nervnih završetaka.
10% rastvor saharoze razgrađuje kapsaicin. U azijskoj kuhinji pikantnost jela sa paprikom smanjuje se dodavanjem šećera.

Kapsaicin, koji daje paprici ljutinu, stvara se u žleznim pegama rebara ploda paprike. Stvaranje kapsaicina je obilno ako je vreme vrlo suvo i preovlađuju visoke temperature.
Ljutina paprike se izražava u SU jedinicama (Scoville unit).

Plodovi paprike su na prvom mestu po sadržaju vitamina C (do 1000 mg%).

Paprika vodi poreklo iz Meksika i Gvatemale. Prema rezultatima arheoloških iskopavanja, još 7500. godine p.n.e. plemena Maja i Asteka su koristila osušene plodove paprike kao začin. Papriku su u Evropu doneli Španci tokom putovanja Kristofora Kolumba 1493. godine.