fbpx
Peršun2022-10-14T11:41:21+00:00

Naziv: Peršun

Peršun (Petroselinum crispum) je dvogodišnja zeljasta aromatična biljka porodice Štitonoše (Apiaceae).
Biljka visine 50-100cm ima mesnati vretenasti belo-žučkasti koren. Stabljika je uspravna sa sjajnim tamnozelenim perasto deljenim listovima. Cvetovi su sitni, beli, sakupljeni u složene štitove. Plod je jajast, zelenosive do mrke boje, cela biljka je prijatnog mirisa.

Gde raste peršun?

Peršun je poreklom sa Mediterana. Kao začinska biljka se gaji skoro na svim područjima.

Koji deo peršuna se koristi kao lekovito sredstvo?

Kao lekoviti deo biljke se koristi оsušen plod (Petroselini fructus), list (Petroselini folium) ili koren (Petroselini radix). U ishrani se uglavnom koriste listovi i koren, a u svojstvu lekovite sirovine najčešće se koriste plodovi.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima peršun?

Plodovi peršuna su bogati eteričnim uljem koje sadrži:

  • apiol 2-6%
  • miristicin
  • kumarin
  • a-pinen
  • aliltetrametoksibenzen
  • vitamine A, B1, B2, B5, B6, B9, C (246-358 mg – 431,4% preporučenog dnevnog unosa, E, H, K (790 µg – 658,3 PDU), PP
  • beta-karoten (4960-6150 µg – 111,1% PDU), kao i
  • do 22% masnog ulja, koje sadrži:
  • flavonoide diosmin i apiin
  • glikozide naringenin i apigenin
  • gliceride petroselinske kiseline
  • luteolin
  • furokumarine.

List peršuna sadrži:

  • eterično ulje
  • vitamine A, B1, B2 i C
  • luteolin
  • apigenin
  • karoten 0,08%.

Cvetovi sadrže kvercetin i kempferol.

Koren peršuna sadrži:

  • eterično ulje
  • apigenin
  • flavonoide
  • furkumarine
  • poliacetilene.

Svi delovi ove biljke su bogati:

  • pektinom
  • bioflavonoidima
  • fitoncidima
  • mineralima: mangan (900-5300 µg – 155% PDU), bor (75 µg – 107,1% PDU), gvožđe, kalcijum, kalijum, cink, fosfor
  • šećerima (glukoza, saharoza i fruktoza).

Peršun ima širok spektar dokazane farmakološke aktivnosti, i to:

  • karminativno
  • laksativno
  • gastrotonično i gastroprotektivno
  • hepatoprotektivno
  • diuretičko
  • hipotenzivno
  • antitrombotičko
  • antidijabetičko
  • hipoglikemijsko
  • antiinflamatorno
  • imunomodulantno
  • antioksidantno
  • antiseptičko
  • antibakterijsko dejstvo.

Peršun se koristi u lečenju bolesti gastrointestinalnog trakta. Ekstrakti semena i korena peršuna:

  • normalizuju lučenje žlezda gastrointestinalnog trakta
  • promovišu oslobađanje digestivnih enzima
  • poboljšavaju motoriku žučnih kanala
  • deluju karminativno i holeretično
  • imaju antispazmodičko dejstvo i koriste se kod:
  • grčeva bilijarnog trakta i creva
  • gastrointestinalnog poremećaja
  • nadimanja i meteorizma
  • bolesti jetre
  • za poboljšanje varenja.

Dekokt od svežeg peršunovog lišća u odnosu 1:10 povećava lučenje žuči za 1,5 puta.

Diuretički efekat peršuna je naučno dokazan. Ekstrakti ove biljke uklanjaju soli mokraćne kiseline iz organizma, što je posebno važno kod gihta i poliartritisa.

Međutim, preparate od peršuna treba koristiti sa oprezom jer oni iritiraju bubrežni parenhim. Kao diuretik, peršun se koristi kod:

  • edema srčanog porekla
  • raznih urinarnih infekcija
  • cistitisa
  • dizurije
  • urolitijaze.

Peršun blagotvorno deluje kod srčane insuficijencije i oboljenja kardiovaskularnog sistema:

  • flavonoidi apigenin i kosmoziin u ekstraktima peršuna inhibiraju proces agregacije trombocita i koriste se u lečenju ateroskleroze i koronarne bolesti
  • peršun širi krvne sudove zbog visokog sadržaja nitrata, što poboljšava protok krvi i snižava visok krvni pritisak
  • peršun je bogat karotenoidima, koji smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i smanuju nivo lošeg holesterola (LDL).

Dekokt od semena peršuna koristi se kod atrijalne fibrilacije i srčane insuficijencije, praćene edemom.

Svež sok biljke normalizuje rad endokrinih žlezda – nadbubrežnih žlezda I štitne žlezde, a njegova upotreba se preporučuje u slučaju insuficijencije ovih organa.
Peršun snižava koncentraciju glukoze u krvi i smanjuje oštećenje jetre kod dijabetesa.

Aktivni sastojci peršuna poboljšavaju metabolizam masti i sprečavaju njihovo taloženje, pospešuju mršavljenje.

Peršun sadrži moćne antioksidante koji sprečavaju oštećenje ćelija slobodnim radikalima.

Glavni antioksidansi peršuna su:

  • flavonoidi miricetin i apigenin
  • karotenoidi
  • vitamin C.

Studije pokazuju da ishrana bogata flavonoidima može smanjiti rizik od bolesti kao što su rak debelog creva, dijabetes tipa 2 i bolesti srca.

Utvrđena je citostatska aktivnost ekstrakta semena peršuna na ćelije humanog hepatocelularnog karcinoma (HepG2), kao i antioksidativna, antibakterijska i antiinflamatorna svojstva koja se mogu koristiti za razvoj potencijalnog terapeutskog antitumorskog sredstva.

Ekstrakti korena i herbe peršuna, zbog sadržaja miristicina i apiola u njima, povećavaju tonus glatkih mišića materice i koriste se kod krvarenja iz materice, amenoreje, dismenoreje.

Apiol, koji je biljni analog ženskog hormona estrogena, normalizuje menstrualni ciklus, poboljšava stanje u slučaju patološkog toka menopauze, eliminiše bol kod bolnih menstruacija.

Trudnice treba da koriste peršun sa oprezom, jer on povećava tonus glatkih mišića materice i može izazvati prevremeni porođaj ili pobačaj.

Prednosti peršuna za zdravlje muškaraca uglavnom se zasnivaju na sadržaju apigenina, koji smanjuje sadržaj estrogena u muškom organizmu, omogućavajući testosteronu da ispolji svoje čisto muške kvalitete.

Preparati od peršuna:

  • poboljšavaju funkcionisanje prostate
  • poboljšavaju protok krvi u karlici i opšte stanje genitourinarnog sistema
  • povećavaju potenciju.

Peršun se preporučuje da se uključi u ishranu u zimsko-prolećnom periodu, kada organizmu nedostaju vitamini. Upotreba 50 g svežeg peršuna dnevno obezbeđuje dnevnu potrebu za askorbinskom kiselinom, koja sprečava prerano starenje organizma, čisti organizam od slobodnih radikala i održava normalno funkcionisanje imunog sistema.

Peršun je takođe bogat vitaminom K, koji je važan za zdravlje kostiju i aktivira proteine koji povećavaju mineralnu gustinu kostiju.

Zahvaljujući flavonoidima, karotenoidima i vitaminu C, peršun ima antiinflamatorna svojstva koja pomažu u borbi protiv prehlade. Apiin sadržan u ekstraktu biljke peršuna pokazuje inhibitornu aktivnost na neuraminidazu virusa gripa.

Karotenoidi peršuna (lutein, beta-karoten i zeaksantin) pomažu u poboljšanju vida.

Za lečenje rana koriste se listovi i koren biljke.

Svež sok od peršuna je dobar kod ujeda komaraca i pčela.

Koren i herba peršuna otklanjaju loš zadah, dezinfikuju usnu duplju, koriste se za lečenje desni i oralne sluzokože.

Kako se koristi peršun?

Čaj
1 kafenu kašičicu semena/lista/korena preliti sa 200ml ključale vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta i procediti. Piti vruć čaj između obroka 2-4 puta dnevno.

Infuz od semena peršuna
Izmrvljeno seme peršuna preliti sa 2 šolje hladne kuvane vode, dobro zatvoriti posudu i ostaviti da stoji 8 sati. Dobijen infuz se uzima po 1 kašiku pola sata pre obroka.

Svež sok od peršuna za normalizaciju rada srca
Količina soka po porciji je 1 kašika. Preporučuje se dodavanje u sok od šargarepe u odnosu 1 kašika soka od peršuna na 3 kašike soka od šargarepe.

Zanimljive činjenice

Količina vitamina K u 2 kašike (8 g) peršuna premašuje preporučeni dnevni unos ovog vitamina.

Po sadržaju vitamina C, peršun ne zaostaje u odnosu na citrusno voće i crnu ribizlu (sadrži 4 puta više vitamina C od limuna).

U staroj Grčkoj, peršun se smatrao svetom biljkom i nije se koristio u ishrani.


Odricanje odgovornosti: Tekst je informativnog karaktera i ne može služiti  dijagnostici i lečenju.