fbpx
Pirinač2022-02-03T12:48:39+00:00

Naziv: Pirinač

Pirinač (Oriza sativa) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Trava (Gramineae ili Poaceae). Stabljika je uspravna, gola, u osnovi razgranata. Visina biljke je do 1,5m. Listovi su linearni, zeleni, ljubičasti ili crvenkasti. Cvasti su raširene, viseće, metlice sa više klasova. Plod je zrno.

Gde raste pirinač?

Pirinač je poreklom iz jugoistočne Azije. Njegova domestifikacija se dogodila pre oko 7 hiljada godina.
Uzgaja se kao poljoprivredna kultura u tropskim, suptropskim i toplim predelima umerenog pojasa Azije, Afrike, Amerike, Australije.

Koji deo pirinča se koristi kao lekovito sredstvo?

U ishrani bolesnika i dijetetskoj ishrani koriste se pirinčano zrno (krupa) i pirinčani skrob od zrna (Orizae amylum).

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima pirinač?

Zrno pirinča je veoma hranljivo. Pirinač sadrži:

  • proteine do 12%
  • masti do 4%
  • ugljene hidrate do 70-80%, koje sadrže biljna vlakna, pektin, skrob, mono- i disaharide
  • vitamine grupe B, P, E i holin (esencijalni nutrijent sličan vitaminima)
  • folacin
  • biotin
  • skvalen
  • makroelemente gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, sumpor, fosfor, hlor
  • elemente u tragovima aluminijum, bor, vanadijum, jod, kobalt, mangan, bakar, molibden, nikl, selen, fluor, hrom, cink
  • skrob 85-92%, najveća količina u poređenju sa drugim žitaricama.

Korisne materije koncentrisane u ljusci i klici zrna se odstranjuju poliranjem i odlaze u otpad, zato je zdravije konzumirati nepolirani pirinač.

Pirinač je izvor vitamina B – tiamina (B1), riboflavina (B2), niacina (B3), folne (B6) i pantotenske kiseline (B9), koje pomažu u jačanju nervnog sistema, kože, kose i kostiju, kao i vitamina PP i E. Najveći deo vitamina rastvorljivih u mastima nalazi se u pirinčanim klicama, koje su bogate mastima.

Pirinač sadrži 8 esencijalnih aminokiselina koje su potrebne ljudskom organizmu za stvaranje novih ćelija.

Pirinač sadrži lecitin, poznati kao aktivator moždane aktivnosti, oligosaharid koji obnavlja creva i gama-aminobuternu kiselinu koja stabilizuje krvni pritisak.

Protein pirinča ima visoke nutritivne kvalitete, dobro se apsorbuje organizmom, sadrži esencijalne aminokiseline (valin, lizin, metionin). Sadržaj lizina u pirinčanom proteinu je najveći kod biljnih proteina. Protein ovog sastava je najbliži životinjskom. Pirinač, za razliku od drugih žitarica, ne sadrži gluten.

Hemijski sastav masti pirinča je sličan sastavu ulja kikirikija i pamuka.

Viskozni odvari od zrna pirinča ili pirinčanog skroba nemaju adstringentno dejstvo, ali imaju oblagajuća i analgetička svojstva, inhibiraju peristaltiku creva, zbog čega se efikasno koriste kod:

  • akutnih i hroničnih bolesti gastrointestinalnog trakta
  • dijareje
  • dizenterije
  • gastritisa
  • čira na želucu
  • povećane kiselosti želuca
  • adhezivnih procesa u crevima.

Konzumiranje pirinčanih mekinja smanjuje rizik od raka creva.

Pirinač je izvor biljnih vlakana, koja deluju kao moćan sorbent, adsorbuju štetne materije (enterotoksine i endotoksine, soli teških metala, uključujući radioaktivne elemente), sprečavaju njihovu apsorpciju u crevima i zatim uklanjaju ih iz organizma, učestvuju u čišćenju gastrointestinalnog trakta, a istovremeno pospešuju mršavljenje.

Pirinač sadrži dosta kalijuma, koji neutrališe dejstvo na organizam soli koja dospeva u organizam sa drugom hranom. Kalijum uklanja višak tečnosti iz ćelija, zbog čega se preporučuje osobama sa kardiovaskularnim i bubrežnim oboljenjima.

Pirinač je bogat složenim ugljenim hidratima koji daju dugotrajnu energiju mišićnom tkivu organizma. Unos povećane količine složenih ugljenih hidrata omogućava smanjenje dnevnog unosa šećera i masti bez smanjenja energije potrebne ljudskom organizmu.

Pirinač sadrži lecitin, koji je neophodan ženama tokom dojenja. Konzumiranje odvara pirinča ili pirinčane kaše sa mlekom povećava laktaciju.

Pirinač sadrži magnezijum, silicijum i cink. Ovi elementi u tragovima su ključni za jačanje imuniteta. Dekokt od pirinčanih mekinja se koristi za prevenciju i lečenje hipo- i avitaminoze (nedostatak vitamina grupe B). Od pirinčanog brašna se dobija fitin koji se koristi za stimulaciju hematopoeze, pospešuje rast i razvoj koštanog tkiva.

Pirinač se lako vari i apsorbuje u organizmu, zbog čega je veoma cenjen u dijetoterapiji. Pirinač se široko koristi u dijetetskoj ishrani i hrani za decu. Odvar pirinča i pirinčanog skroba se daju novorođenčadi i odojčadi umesto mleka i kao dopunska hrana.

Pirinčani skrob je finiji od krompirovog, pšeničnog i kukuruznog skroba. Koristi se u farmaceutskoj industriji kao sredstvo za dopunjavanje u proizvodnji tableta i dražeja. Takođe se koristi kao puder za bebe.

Ulje od pirinčanih klica se koristi spolja za lečenje:

  • trofičnog ulkusa
  • hroničnih rana
  • opekotina
  • promrzlina
  • eksudativne dijateze.

Maske na bazi pirinča stimulišu kožu da proizvodi strukturne proteine elastin i kolagen, koji služe kao temelj za kožu. Oni povećavaju čvrstinu i elastičnost dermisa, što sprečava njegovo starenje i pojavu bora. Pirinač sadrži linolnu kiselinu, polinezasićenu kiselinu koja povećava turgor (elastičnost) tkiva.

Pirinač ima efekat omekšavanja, podmlađivanja i izbeljivanja, ublažava iritaciju, eliminiše suvoću i ljuštenje, pogodan je za suzbijanje akni.

Kako se koristi pirinač?

Odvar pirinča kod gastrointestinalnih tegoba
1 supenu kašiku pirinča ispirati hladnom tekućom vodom. 500ml vode zagrejati do ključanja, dodati pirinač. Kuvati na tihoj vatri 35-45 minuta, uz povremeno mešanje. Topli pirinač dva puta procediti kroz gazu presavijenu u nekoliko slojeva. Uzimati odvar po 40-50ml na svaka 3-4 sata.

Zanimljive činjenice

Arheološka iskopavanja sprovedena u Kini i Indiji dokazuju da je uzgoj pirinča počeo pre više od sedam hiljada godina. Međutim, širenje pirinča u Aziji bilo je veoma sporo. Uzgoj pirinča se proširio na velike delove Indije, Kine, Japana, Indonezije i Malezije tek 500. godine pre nove ere.

100 grama pirinča oslobađa 360 kalorija u organizmu, što je više od bilo koje druge žitarice.


Odricanje odgovornosti: Tekst je informativnog karaktera i ne može služiti  dijagnostici i lečenju.