Latinski naziv za biljku Ariš: Larix europaea

Sinonimi za biljku Ariš: Aric, ariševina, gorski mecesan, macesan.

Opis biljke Ariš

Ariš je jedino cmogorično drvo koje svake godine gubi listove (iglice). Ariš dostiže visinu od 20 do 40 metara, sa tankim, pognutim granama i šiljastom krošnjom. Kora ariša je ispucana, crvenosmeđe boje. Fine i mekane iglice rastu izdvojeno na dugim i tankim izdancima u grupicama od dvadeset do šezdeset u broju (sa jeseni opadaju).  Ariš je jednodomna biljka. Mirisni ženski cvetovi se razvijaju u male šišarke. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris (sličan limunu).

Stanište biljke Ariš

Ariš najbolje uspeva u planinama, a često nastanjuje velike šumske prostore. Brzo raste što pogoduje njegovoj sadnji i uzgajanju.

Lekoviti deo biljke Ariš

Lekoviti deo biljke ariš su: zelene šišarke (sakupljaju se u proleće i početkom leta), iglice (sakupljaju se u toku cele godine),  smola i kora (u jesen).

Lekovito delovanje biljke Ariš

Iglice i mlade šišarke ariša se koriste za pripremanje uvarka, za kupku pri lečenju nervno rastrojenih bolesnika (izražene nervoze), rekonvalescenata i jako slabih osoba.

Iglice i kora ariša se koriste za pripremanje obloga za lečenje upalnih procesa kod rana, prignječenosti (uboda, modrica) i čireva.

Sadrži bioflavonoide koji u organizmu blokiraju proces stvaranja slobodnih radikala.  Bogat je izvor fitoncida koji sprečavaju nastanak prehlada i virusnih bolesti.

Čaj pripremljen od kore ariša pospešuje mokrenje, leči vodenu bolest u početnim fazama, žuticu, reumu u zglobovima, osipe.

Smola ariša pripremljena sa vinom i medom čisti začepljenu jetru, razgrađuje i lagano čisti pesak i kamenje iz žuči, bubrega i mokraćnog mehura, a koristi se i za ispiranje usne duplje kod raznih upalnih procesa.

Rulek proizvodi koji sadrže ovu lekovitu biljku:

Prikaži bočnu traku

Nijedan proizvod ne odgovara izabranim kriterijumima.