Naziv: Rusa

U nauci su poznate dve vrste rosopasa (ruse):

• Chelidonium asiaticum – azijski (30-50 cm visine);
• Chelidonium majus – veliki (50-120 sm visine).

Višegodišnja travnata biljka iz porodice Makovki (Papaveraceae).

Obe vrste biljaka su otrovne, ali poseduju niz korisnih svojstava, zato se odavno i aktivno primenjuju, kako u istočnoj, tako i u evropskoj narodnoj medicini.

Ruski naziv ove trave govori sam za sebe (чистотел) – ona „čisti telo“ od bradavica, bubuljica i nezaraslih rana. A latinski naziv ima lepu istoriju nastanka: u vreme Ibn Sine (Avicene) smatralo se da lastavice leče zagnojene i slepe oči svojih ptića gorkim sokom rosopasa. Odavde je i termin Chelidonium (doslovno „lastavica“).

Podneblje

Raste u oblastima sa umerenom klimom od Evrope do Japana.

Lekoviti delovi Ruse

U svojstvu lekovitih sirovina u fitoterapiji koristi se trava (stabljike, listovi, cvetovi), sok trave i koren.

Farmakološka svojstva i medicinski oblici

U listovima, stabljikama, korenu i gorkom mleku rosopasa nalazi se:

• Askorbinska kisellina (vitamin C) i karoten (vitamin A);
• Organske kiseline (jabukova, limunska, jantarna);
• Eterična ulja, gorčina, smole i saponin;
• Prirodni antibiotici (fitoncidi);
• Otrovni alkaloidi (helidonin, sangvinarin, protopin, alokriptonin, koptisin).

Posebnu pažnju zaslužuje helidonin i njegovi derivati: oksihelidonin, homohelidonin i metoksihelidonin. Ovaj alkaloid je direktan rođak morfina, što nije čudno, jer je rosopas rođak maka.

Helidonin u malim dozama ima anestetski efekat, a u velikim izaziva konvulzije i paralizu nervnog sistema. Najveći sadržaj alkaloida je u korenu rosopasa (do 0,5 %), ali i listovi biljke su takođe otrovni, zato ga stoka na pašnjacima zaobilazi. Rosopas nije štetan samo za sika jelene.

Primena Ruse

Zahvaljujući složenom i zasićenom biološki aktivnom sastavu rosopas ima na organizam čoveka višestruko dejstvo:

• Anestetičko;
• Antineoplastično;
• Baktericidno;
• Antifugalno;
• Zaceljujuće;
• Spazmolitičko;
• Diuretičko i za čišćenje žuči;
• Za iskašljavanje.

Rosopas se primenjuje za lečenje bolesti:

• Kože – psorijaza, šuga, akne, bradavice i papilomi, mikoze, ekcemi, opekotine, rane i čirevi;
• ORL organa i disajnog sistema – kijavica, bronhitis, traheitis, laringitis, angina, pneumonija, asma, veliki kašalj, tuberkuloza;
• Organa za varenje – gastritis, čir na želucu, pankreatitis, holecistitis, hepatitis, enterokolitis;
• Zglobova i kostiju – reumatizam, radikulitis, giht, osteohondroza, artritis i artroza;
• Nervnog sistema – glavobolje, migrene, neuroze;
• Ženskih polnih organa – vaginitis, kolpitis, cervicitis, endometrioza, erozija grlića materice.

Osim toga, rosopas se koristi za ublažavanje bolova (zubobolje, menstrualnih bolova, bolova u zglobovima) i sprečavanje razvoja malignih tumora.

Antikancerogena svojstva ove otrovne biljke sada se aktivno izučavaju, pošto je bilo ustanovljeno, da tinktura rosopasa sprečava pojavu metastaza.

Sok rosopasa je veoma koristan: njime se može izlečiti približno 250 kožnih i drugih bolesti, na primer, herpes, opekotine, bubuljice, akne, lupus, gljivice, fistule, šugu, ljuštenje kože, kondilome, polipe i slično.

U dermatologiji voda u kojoj se kuvao rosopas ima unutrašnju primenu kod ekcema, neurodermitisa, svraba kože, psorijaze.

Najveća korist rosopasa dostiže se primenom biljke u periodu njenog cvetanja, koje počinje sredinom maja i traje do kraja juna. U tom periodu može se koristiti ne samo sok sveže ubrane biljke, nego se mogu pripremati i listovi i koren rosopasa. Antiseptička i lekovita svojstva biljka u osušenom vidu čuva još u toku tri godine, dalje čuvanje rosopasa je beskorisno.

Kontraindikovana je primena ove biljke za one, koji imaju izrazito izraženu alergiju na trave, koji imaju epileptične napade, boluju od stenokardije, asme, neuroloških oboljenja, bolesti krvnih sudova, psihičkog rastrojstva, čira na želucu, za trudnice i dojilje, kao i za decu.

Biljka je otrovna, zato je neophodno strogo poštovati doziranje preparata na bazi rosopasa.

Vodena tinktura

Za pripremu tinkture od rosopasa na bazi vode potrebna je jedna supena kašika suve trave rosopasa i 1 čaša provrele vode. Travu treba preliti čašom provrele vode, nakon čega treba poklopiti na 30-40 minuta. Dalje tinkturu treba procediti i uzimati ohlađenu po 2/3 čaše 15 minuta pre jela. Ova tinktura koristi se za normalizaciju rada jetre.

Sok rosopasa

Od svežih, tek ubranih stabljika rosopasa dužine 15 cm, zajedno sa cvetovima, potpuno se može pripremiti sok od ove trave za zimu. Za pripremu soka za zimu od sirovina rosopasa listove treba samleti, nakon čega ih treba pažljivo pritiskati. Dobijeni sok treba staviti u frižider na tri dana, a zatim sok treba procediti kroz gazu, presuti u čistu posudu i poklopiti poklopcem, koji ima sitne rupice, da se gas ne bi skupljao u tegli u procesu fermentacije soka. Nakon tri nedelje proces fermentacije soka u tegli biće završen i gotov sok rosopasa može stajati u frižideru do sledeće „žetve“ trave.

Slična svojsta poseduje i ekstrakt biljke. Iz tih razloga je uključen u jednu od najefikasnijih masti Apiderm uporedo sa pčelinjim otrovom koji pojačava delovanje rosopasa.

Čaj od rosopasa

1 kafenu kašičicu suve materije zaliti šoljom provrele vode, pustiti da odstoji 15 minuta, nakon čega procediti. Čaj pomaže kod bolesti jetre, žučne kese, dvanaestopalačnog creva, a takođe kod bolesti bešike. Uzimati po 1/3 šolje 3 puta na dan. Lečenje traje 5-7 dana.

Mast od rosopasa

Uzima se 20 gr. praška, napravljenog od trave rosopasa, 10 gr. lanolina, 70 gr. vazelina. Sve sastojke je potrebno pažljivo promešati i koristiti za lečenje kože (treba mazati oštećena mesta 2 – 3 puta na dan) Takva mast takođe veoma pomaže kod žuljeva, bradavica, papiloma, kondiloma, predstavlja dobro sredstvo za lečenje psorijaze, ekcema i tuberkuloze kože.

Zanimljive činjenice

Osim lekovitih svojstava rosopas se koristi za potrebe domaćinstva. Pomoću žutog soka, koji se izdvaja kada se otkine ili iseče cvet, stabljika ili list, bojili su svilenu tkaninu ili niti. Radi toga kuvali su rosopas i držali u toj vodi tkaninu u toku nekoliko sati, u zavisnosti od stepena bojenja. Na primer, za 3 sata tkanina je postajala žuta, za 5 sati – narandžasta, za 10 – 12 sati zasićena crvena.

Koristili su rosopas i u domaćinstvu. Da bi duže trajalo mleko, domaćica je prelivala vrućom tinkturom rosopasa glinenu posudu, nakon čega mleko nije moglo da prokisne.