Astma je hronično oboljenje disajnih puteva što otežava disanje i može učiniti određene fizičke aktivnosti izazovnim ili čak nemogućim. Temelji se na zapaljenskom procesu u disajnim putevima, koji može izazvati simptome kao što su kašalj, otežano disanje, bol u prsima, i nedostatak vazduha. Epizode koje uključuju šištanje, gušenje i zviždanje u grudima obično se javljaju tokom jutra ili noći, ili pri izloženosti alergenima i iritantima.

RAZLIČITI TIPOVI ASTME

Astma može varirati u intenzitetu i učestalosti simptoma. Postoji nekoliko različitih tipova astme, zasnovanih na različitim okidačima, simptomima i potrebama za lečenjem. Neki od uobičajenih tipova:

  • Alergijska astma: Najčešći tip astme, izazvan izlaganjem alergenima kao što su polen, kućna prašina, perut kućnih ljubimaca ili spore plesni.
  • Nealergijska astma: Kod ovog tipa, simptomi astme nisu izazvani alergenima. Okidači mogu biti hladan vazduh, suv vazduh, dim, zagađenje, stres ili virusne infekcije respiratornog sistema.
  • Astma indukovana vežbanjem (naprezanjem): Kod ovog tipa astme, simptomi se pojavljuju ili pogoršavaju tokom fizičke aktivnosti.
  • Profesionalna astma: Astma koja je izazvana okidačima na radnom mestu, kao što su hemijska isparavanja, gasovi, prašina ili druge supstance.
  • Noćna astma: Kod ovog tipa, simptomi astme se pogoršavaju ili isključivo javljaju noću.
  • Teška astma: Manji deo ljudi sa astmom ima tešku astmu, kod koje simptomi ostaju nepodnošljivi i teško se kontrolišu standardnim terapijama.
  • Kortikosteroid-rezistentna astma: Vrsta astme koja ne reaguje dobro na kortikosteroide, standardni tretman za većinu tipova astme.

Svaki tip astme može zahtevati poseban pristup u lečenju i upravljanju stanjem. Praćenje simptoma, prepoznavanje okidača, i redovni lekarski pregledi su ključni za uspešno upravljanje astmom.

UZROCI ASTME

Astma je složeno stanje sa više faktora koji doprinose njenom razvoju.

U srcu uzroka astme leži interakcija između genetskih predispozicija i različitih faktora životne sredine.

Genetski faktori mogu povećati osetljivost pojedinca na razvoj astme, posebno ako postoji porodična istorija ovog stanja.

Faktori životne sredine koji doprinose astmi uključuju, ali nisu ograničeni na, izloženost alergenima kao što su grinje u kućnoj prašini, polen, dlaka kućnih ljubimaca, i plesan, kao i iritanti poput duvanskog dima, zagađenja vazduha i hladnog vazduha.

Osim toga, respiratorne infekcije, posebno one u ranom detinjstvu, mogu takođe igrati ulogu u razvoju astme.

SIMPTOMI ASTME

Simptomi astme obično variraju od blagih do teških i mogu se pojavljivati sporadično ili biti stalni. Najčešći simptomi astme uključuju:

  • Kratak dah ili otežano disanje (dispneja),
  • Stalni kašalj koji može biti gori noću ili rano ujutro,
  • Piskanje pri disanju ili šištanje u prsima,
  • Stezanje u prsima kao da ne možete duboko udahnuti,
  • Povećani problemi s disanjem tokom fizičkog napora ili vežbanja.

Simptomi se obično pogoršavaju nakon izlaganja okidačima kao što su alergeni (poput polena, kućne prašine), vežbanja, hladanog vazduha, virusne infekcije ili iritansa poput dima cigarete.

DIJAGNOZA ASTME

Dijagnostifikovanje astme uključuje procenu simptoma, medicinsku istoriju pacijenta, fizički pregled i niz testova funkcije pluća. Dijagnostički proces obično obuhvaća sledeće korake:

  1. ANAMNEZA I FIZIČKI PREGLED

Lekar će prvo prikupiti detaljne informacije o simptomima, njihovoj učestalosti i težini, kao i obiteljskoj istoriji alergija i astme. Biće obavljen i fizički pregled, sa posebnim akcentom na pluća i disanje.

  1. TESTOVI FUNKCIJE PLUĆA

Ovi testovi se koriste za merenje kapaciteta pluća i efikasnosti disanja osobe, uključujući:

  • Spirometrija: Meri količinu vazduha koju osoba može izdahnuti nakon dubokog udaha i brzinu izdisanja. Spirometrija može pomoći u potvrđivanju smanjenja funkcije disanja tipične za astmu.
  • Testovi protoka vršnog izdisaja (Peak Flow): Koriste se za merenje koliko brzo osoba može izdahnuti vazduh koristeći maksimalnu snagu. Varijabilnost u rezultatima može ukazivati na astmu.

  1. ISPITIVANJE OSETLJIVOSTI I ALERGIJA

Testiranje na alergiju može pomoći u identifikaciji specifičnih alergena koji mogu izazvati simptome astme. To može uključivati kožne testove ili krvne pretrage.

  1. OSTALI TESTOVI

U nekim slučajevima mogu se provesti dodatni testovi kako bi se isključili drugi uzroci simptoma sličnih astmi, poput testova na plućnu funkciju sa bronhodilatatorom, rendgenski snimak grudnog koša, i testovi za ocenu refluksa želudačne kiseline ili glasnih žica.

  1. PROVOKACIJSKI TESTOVI

Ponekad se koriste provokacijski testovi disanja da bi se videlo kako pluća reaguju na određene izloženosti ili napore. Ovi testovi se rade pod pažljivim medicinskim nadzorom.

  1. KONTROLA SIMPTOMA

Dijagnoza se može temeljiti i na tome koliko dobro simptomi odgovaraju na upotrebu bronhodilatatora (lekovi koji šire vazdušne putove) ili drugih lekova za astmu.

Važno je da se dijagnoza astme postavi što preciznije kako bi se omogućio odgovarajući plan lečenja i ublažavanje simptoma.

KADA JE VAŽNO OBRATITI SE LEKARU?

Važno je da se obratite lekaru u sledećim situacijama vezanim za astmu:

  • Kod prvih simptoma: Ako sumnjate da imate astmu ili ako imate simptome kao što su učestalo kašljanje, otežano disanje, osećaj stezanja u grudima ili šištanje, posebno noću ili u ranim jutarnjim satima.
  • Ako simptomi astme postaju gori: Ako primetite da su vaši uobičajeni simptomi postali češći ili teži, ili ako lekovi koje koristite ne deluju kao obično.
  • Za redovne preglede: Osobe s dijagnozom astme trebaju redovno posećivati lekara kako bi se pratio njihov status astme i prilagodila terapija po potrebi.
  • Ako doživite akutni napad astme koji se ne smiruje: Ako primenjivanje leka za brzo olakšanje (inhalator) ne smanjuje simptome ili ako simptomi brzo ponovo postanu intenzivni, hitno je potrebno potražiti medicinsku pomoć.
  • Promena u disanju tokom trudnoće: Trudnice sa astmom trebaju se redovno konsultovati sa svojim lekarom kako bi osigurale bezbednost i zdravlje kako za sebe tako i za bebu.
  • Ako astma utiče na svakodnevne aktivnosti: Ako astma ometa vašu sposobnost da obavljate uobičajene aktivnosti, kao što su rad, škola, spavanje ili vežbanje.
  • Posle izloženosti alergenima ili zagađivačima: Ako ste bili izloženi poznatim okidačima ili alergenima i zabrinuti ste da bi to moglo izazvati pogoršanje astme.

Na vreme traženje medicinskog saveta i pravilno upravljanje stanjem ključni su za kontrolu astme i održavanje kvaliteta života.

DA LI JE ASTMA IZLEČIVA?

Astma trenutno nije izlečiva u klasičnom smislu, ali se može efikasno kontrolisati. Iako astma ne može biti potpuno izlečena, postoje mnoge strategije upravljanja koje mogu pomoći osobama da kontrolišu simptome i održavaju normalan i aktivan život.

Lečenje astme obično uključuje kombinaciju lekova koji se koriste svakodnevno kao preventiva protiv simptoma (kao što su inhalirani kortikosteroidi), zajedno sa lekovima za brzo olakšanje simptoma (kao što su bronhodilatatori kratkog delovanja) koje osoba koristi za hitne situacije tokom akutnih napada astme.

Osim toga, promene u načinu života, kao što su izbegavanje poznatih alergena ili okidača, održavanje zdrave telesne težine, prestanak pušenja i redovno vežbanje, takođe mogu pomoći u upravljanju stanjem.

Redovne posete lekaru su važne za praćenje stanja i prilagođavanje tretmana kako bi se osiguralo optimalno upravljanje astmom. Uz ove korake, većina osoba sa astmom može minimalizirati učestalost i težinu napada astme i živeti aktivan život.

LEČENJE I PREVENCIJA ASTME

Lečenje i prevencija astme usmereni su na kontrolu simptoma i minimiziranje budućih napada astme. Iako astma ne može biti potpuno izlečena, većina ljudi sa astmom može voditi aktivan i normalan život.

Lečenje astme uključuje

Osnovni elementi lečenja i prevencije uključuju:

  1. Kontrola dugoročnim lekovima: Ovi lekovi se koriste svakodnevno za održavanje kontrole astme i sprečavanje simptoma astme.

Kortikosteroidi za inhaliranje su glavni lekovi za dugotrajnu kontrolu i deluju na smanjenje upale u disajnim putevima.

Bronhodilatatori dugog delovanja koriste se u kombinaciji sa kortikosteroidima kad se astma ne može kontrolisati samo steroidima za inhaliranje.

Modifikatori leukotrienskih receptora menjaju akciju hemikalija u telu koje mogu pokrenuti alergijske i upalne reakcije.

  1. Lekovi za brzo olakšanje: Koriste se za brzo ublažavanje simptoma tokom napada astme.

Bronhodilatatori kratkog delovanja su najčešći lekovi za brzo olakšanje i trebali bi biti uvek dostupni osobama sa astmom.

Prevencija astme uključuje

  1. Izbegavanje okidača: Važno je prepoznati što izaziva astmu i koliko je moguće izbegavati te okidače. To može uključivati alergene (poput peludi, dlake kućnih ljubimaca), iritanse u vazduhu (duvanski dim, zagađenje), infekcije disajnog puta ili fizički napor.
  2. Plan upravljanja astmom: Ovaj plan uključuje uputstva o tome kako prepoznati pogoršanje astme, kada i kako koristiti lekove, kada potražiti medicinsku pomoć, i kako izbeći okidače.
  3. Praćenje: Redovno praćenje sa lekarom i upotreba vršnog merača protoka mogu pomoći u praćenju kontrole astme. Ovo omogućava prilagođavanje terapije pre nego što simptomi postanu ozbiljni.
  4. Vakcine: Vakcine protiv gripa i pneumokoka preporučuju se osobama sa astmom, jer respiratorne infekcije mogu pogoršati simptome astme.
  5. Edukacija: Edukacija o astmi pacijenta i porodice igra ključnu ulogu u uspešnom upravljanju astmom. Važno je razumeti kako i kada koristiti lekove te kako prepoznati i delovati na pogoršanje simptoma.

Pravilnom primenom kombinacije ove terapije i preventivnih mera moguće je efikasno kontrolisati astmu i smanjiti učestalost i težinu napadaja astme.

RUSKI LEK ZA ASTMU

U Rusiji, kao i u mnogim drugim zemljama, lečenje astme obuhvata različite medicinske pristupe i lekove koji mogu uključiti inhalatore, tablete, injekcije i nove biološke terapije. Međutim, specifični „ruski lek“ za astmu može se odnositi na tradicionalne ili folklorne tretmane koji su popularni u Rusiji, ali koji nisu nužno standardizovani u globalnom medicinskom tretmanu.

Jedan od tretmana koji je imao poreklo u Rusiji jeste Butejko metoda disanja, koju je razvio dr. Konstantin Butejko sredinom 20. veka. Butejko metoda se zasniva na teoriji da mnogi zdravstveni problemi, uključujući astmu, proističu iz prekomernog disanja ili hiperventilacije. Praktikanti ove metode uče kako da smanje dubinu i učestalost svojih udisaja kako bi poboljšali zdravstveno stanje.

Butejko metoda

Butejko metoda obuhvata vežbe disanja koje imaju za cilj:

  • Smanjenje hiperventilacije,
  • Kontrolisanje ritma disanja,
  • Povećanje zadržavanja ugljen-dioksida u plućima,
  • Postizanje opuštenog načina disanja.

Neki ljudi koji su praktikovali ovu metodu su prijavili poboljšanja simptoma astme, smanjenu potrebu za lekovima i opšte poboljšanje kvaliteta života. Međutim, Butejko metoda ne treba da zameni standardne tretmane za astmu, kao što su inhalatori sa kratkim i dugim delovanjem, a njenu primenu treba nadzirati lekar.

Ruska tradicionalna medicina koristi takođe biljke za ublažavanje simptoma astme i jačanje respiratornog sistema. Neke od biljaka koje se tradicionalno koriste uključuju:

  • Matičnjak (Melissa officinalis) za smirenje.
  • Glog (Crataegus spp.) za podršku srcu i disanju.
  • Ehinacea za imunološki sistem.

Haloterapija, poznatija kao terapija solju, popularna je u Rusiji za različite respiratorne probleme. Uključuje sedenje u sobama obloženim solju ili udisanje aerosolizovane morske soli, sa idejom da će so pomoći u čišćenju disajnih puteva i ublažavanju upale.

Ruski banya (sauna) i običaj kupanja u ledenoj vodi praktikuju se za opšte jačanje imuniteta. Smatra se da ovakve aktivnosti mogu doprineti boljoj regulaciji imunog sistema, što može imati pozitivan uticaj na upalne bolesti poput astme.

Iako neki ljudi mogu doživeti olakšanje simptoma kroz ove i slične metode, pre bilo kakvih promena u režimu lečenja astme neophodno je konsultovati se sa lekarom. Savet lekara je ključan za određivanje najboljeg tretmana za svakog pojedinca, uključujući i razmatranje dodavanja prirodnih metoda lečenja.

Program tretiranja bronhijalne astme prema preporuci ruskih lekara

Za ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života, preporučuje se sledeći prirodni tretman:

1. Pulmoaktiv čaj

Pulmoaktiv čaj – 1 briket, 2 puta dnevno. Najbolje je da se prelije sa 250 ml ključale vode u termosu i ostavi da odstoji najmanje 30 minuta. Konzumirati 30 minuta pre jela. Ukoliko to nije moguće, može se uzeti i uz obrok.

2. Alergostop čaj

Alergostop čaj – 1 briket, 2 puta dnevno. Može se pripremati zajedno sa Pulmoaktiv čajem i konzumirati istovremeno. Pomaže u eliminaciji posledica alergijskih nadražaja iz vazduha, hrane i drugih izvora.

3. Kumin kapsule

Kumin kapsule – 1 kapsula, 2 puta dnevno. Sadrže aminokiseline od presudne važnosti za tretman bronhijalne astme i svih vrsta alergijskih reakcija.

4. Neurostabil tablete 

Neurostabil tablete – 3 tablete, 2 puta dnevno. Doprinosi opuštanju glatkih mišića i ublažava spazme. Ima pozitivan uticaj na somatski nervni sistem.

5. Altajska zvezda

Altajska zvezda (inhalator) – koristi se lokalno za širenje bronhija. Deluje putem aktivnih supstanci, a može se nanositi na predeo između obrva i na grudni koš, više puta dnevno.

Najbolji rezultati se postižu kombinovanim korišćenjem svih proizvoda iz programa.
Prilikom naručivanja celokupnog tretmana odobrava se popust od 10%.

Za konsultaciju sa lekarom pozovite +38163259225. Za sva dodatna pitanja, stojimo Vam na raspolaganju.

IZVORI:

https://journal.pulmonology.ru/pulm/article/view/2626?locale=en_US

https://www.researchgate.net/figure/Asthma-Treatment-Prescriptions-in-the-Russian-Asthma-Patients-n618_tbl1_359446349

Pogledajte preparate iz naše ponude