Mlečni čkalj, sikavica, badelj (lat. Silybum marianum (L.) Gaertn.) pripada porodici glavočika (lat. Asteraceae).

Ruski:  растаропша, чертополох молочный

Jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka visoka do 150 cm, stabljika je snažna, uspravna, slabo razgranata, izbrazdana, gola ili blago dlakava, formira se u drugoj godini života. Listovi rozete su veoma veliki (do 80 cm dugi i 30 cm široki) duguljasto-ovalni, snažno naborani. Cvetovi su purpurni ili ljubičasti, sakupljeni su u velike pojedinačne glavice sa bodljikavim omotačima.

Mlečni čkalj se često poistovjećuje s čičkom. To su vrlo slične, ali nisu iste biljke. Mlečni čkalj naraste i do dva metra u visinu i je jako bodljikav.

Gde raste?

Biljka potiče iz Južne Evrope (Mediteran). Rasprostranjena je u centralnim i južnim oblastima evropskog dela Rusije, u Južnom Sibiru, na Kavkazu, kao i u zapadnoj Evropi, Maloj Aziji, Severnoj Americi, Africi i Južnoj Australiji. Raste na suvim, slanim zemljištima, napuštenim poljima, uz puteve, u povrtnjacima i vrtovima kao korov.

Mlečni čkalj je uveden u kulturu u cilju proizvodnje medicinske sirovine.

Koji deo biljke se koristi kao lekovito sredstvo?

Kao lekovita sirovina se koristi seme i koren.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima?

Mlečni čkalj sadrži u svom sastavu:

– najjači antioksidant beta karoten i druge karotenoide

– selen

– tokoferol

– vitamin K

– tiamin (vitamin B1)

– pantenol (B5)

– nikotinsku (B3) i folnu (B9) kiseline i druge organske supstance grupe B

– aminokiseline (izoleucin, lizin, valin, triptofan)

– hlorofil

– enzime

– veliku količinu vlakana, mikroelemenata i elemenata u tragovima (kalijum, magnezijum, natrijum, kalcijum, gvožđe, cink, vanadijum, bor, hrom i druge)

– organske i masne kiseline (Omega-6.9)

– mono- i disaharide

– saponine

– alkaloide

– flavonoid dihidrokvercetin (taksifolin)

– silimarin. Silimarin je grupa supstanci koje se nazivaju flavonolignani (izosilibin (5%), silibinin (70%), silikristin (15%), silidin (10%).

Farmaceutska industrija proizvodi brojne preparate na bazi silimarina.

Silimarin ima sledeća dejstva:

– antioksidantno (silibin proizvodi enzim koji sprečava oksidaciju (razaranje) ćelija od strane slobodnih radikala)

– zaštitno (elimitiše toksične efekte otrova, alkohola, antibiotika)

– protivupalno (uklanja toksine i to smanjuje upalu)

– antialergijsko (čisti ćelije jetre i smanjuje alergijske reakcije)

– regenerativno (jača membranu starih ćelija i formira nove).

Upotreba mlečnog čkalja se preporučuje kod sledećih bolesti:

– bolesti jetre: hepatitis bilo kog porekla, diskinezija, holelitijaza, ciroza

– bolesti drugih organa gastrointestinalnog trakta: gastritis, pankreatitis, kolitis, hemoroide i čireve

– alergija (jačina manifestacije alergijske reakcije zavisi od kontaminacije ćelija jetre)

– kožne bolesti su često uzrokovane poremečajem funkcionisanja jetre. Ako jetra ne eliminiše toksine, onda se koža uključuje u proces, kroz koji se uklanjaju balastne supstance (tako nastaju akne, osipi)

– trovanje hranom, alkoholom i drogom, industrijskim hemikalijama, lekovima, životinjskim i biljnim otrovima: ugrizi zmija, paukova, trovanja gljivama i otrovnim biljkama.

Mlečni čkalj je od davnina poznat po svom blagotvornom dejstvu na jetru. Najnovija laboratorijska istraživanja pokazala su da ekstrakt mlečnog čkalja pomaže regeneraciji ćelija jetre podsticanjem sinteze albumina kod pacijenata koji pate od hroničnih bolesti jetre. 1986. godine odobren je za lečenje alkoholnog i virusnog hepatitisa, masne jetre i ciroze.

Silimarin povećava nivo glutationa u jetri za 35%. Glutation je najvažniji antioksidans za zaštitu jetre, i njegov nivo pada ako smo svakodnevno izloženi visokim količinama toksina. Mlečni čkalj štiti jetru od razarajućeg delovanja mnogih lekova te ima moć da iz organizma izbaci hemikalije, alkohol, teške metale i radijaciju.

U «in vitro» testovima dokazano je da silibinin i silikristin iz mlečnog čkalja doprinose smanjenju i neutralisanju oštećenja bubrega izazvanih paracetamolom ili lekovima koji se koriste u hemioterapiji, a u testovima «in vitro» i «in vivo» ekstrakti mlečnog čkalja pokazali su antitumorsko dejstvo na ćelije raka prostate.

U eksperimentima na laboratorijskim životinjama, ekstrakti mlečnog čkalja doprinose produženju preživljavanja u uslovima oksidativnog stresa i smanjuju štetna dejstva na plućne i moždane ćelije izazvana postoperativnim infekcijama.

Ova biljka reguliše probavu  i pomaže kod zatvora.

Manje je poznato da je mlečni čkalj jako koristan kod problema sa venama. Ova biljka zaustavlja krvarenja i jača vene. Većina smetnji uzrokovanih slabošću venske cirkulacije nestaje zahvaljujući delovanju ove biljke.

Mlečni čkalj efikasno leči sve vrste alergija, napade urtikarije i astme te bolesti putovanja.

Mlečni čkalj deluje poput estrogena i može stimulisati proizvodnju mleka kod dojilja i regulisati ciklus.

U naučnim studijama se pokazalo da sikavica može normalizovati nivo holesterola.

Preparati na bazi mlečnog čkalja se proizvode u obliku praha, ulja i ekstrakta.

U prahu mlečnog čkalja su sačuvane sve njegove korisne sastojke. Ovo je najvredniji proizvod, koji:

– pospešuje oporavak ćelija jetre i celog organizma

– čisti krvne sudove, uklanja toksine iz organizma

– aktivira intestinalnu funkciju kod opstipacije.

Ulje mlečnog čkalja je zelenkasto-žuta tečnost prijatnog ukusa i mirisa. Ulje mlečnog čkalja (u kapsulama ili flaširanoj ambalaži) sadrži:

– vitamine A, D, E, K rastvorljive u mastima

– vitamine grupe B rastvorljive u vodi

– masne kiseline (omega 6 i omega 9)

– silimarin

– hlorofil (zahvaljujući njemu ulje ima zelenkastu boju)

– elementi u tragovima (cink , selen, magnezijum i mangan).

Ulje mlečnog čkalja ima:

– zaceljujuće

– antiinflamatorno

– antiulkusno

– analgetsko

– imunostimulirajuće

– antiradijaciono

– regenerativno delovanje.

Ulje mlečnog čkalja u ginekologiji se primenjuje u lečenju vaginitisa, cervikalne erozije, rupture međice u toku porođaja, kolpitisa. Ulje se koristi za spoljnu (u obliku tampon) i unutrašnju upotrebu.

Unutrašnja upotreba ulja se preporučuje za lečenje čireva želuca i duodenuma, hemoroida bez krvarenja i analnih fisura.

U slučaju skleroze, komponente ulja čiste krvne sudove i čine ih elastičnijim.

U dermatologiji ulje olakšava eliminaciju toksina kroz kožu, što dovodi do smanjenja manifestacija psorijaze i akni. Koristi se kod opekotina, rana u fazi epitelizacije, neurodermitisa, psorijaze, ekcema, hiperkeratoze kao i stomatitisa, gingivitisa.

U kozmetici lekovito ulje mlečnog čkalja hrani kožu, podržava njenu elastičnost, sprečava starenje, celulitis.

Kako se koristi?

Ekstrakt (tinktura) mlečnog čkalja. 50 g praha preliti sa pola litra votke. Ostaviti da odstoji 2 nedelje. Uzimati po 20 kapi 30 minuta pre obroka.

Ulje se uzima tri puta dnevno, 1 kašičica (5 ml ili 5 g) pola sata pre jela. Upotreba leka pre obroka obezbeđuje njegovu potpunu apsorpciju i maksimalni lekoviti efekat. Kurs lečenja je od 3 do 4 nedelje. Posle pause od 1-2 nedelje kurs može se ponoviti.

Prah. Maksimalna dnevna doza do 4 kašičice. Može se dodavati hrani ili se uzimati sa toplom vodom.

Zanimljive činjenice?

Ova biljka je u upotrebi već preko 2000 godina, i uglavnom se koristila za čišćenje i regeneraciju jetre.

Najstariji zapis o ovoj biljci dolazi od Dioskorida koji spominje mlečni čkalj kao sredstvo za lečenje zmijskog ugriza.

Kod trovanja smrtonosnom gljivom Amanita phalloides (zelenom pupavkom) mlečni čkalj  je jedini antidot, i po tom pitanju nema osporavanja čak ni od strane farmaceutske industrije.

Odricanje odgovornosti: Tekst je informativnog karaktera i ne može služiti  dijagnostici i lečenju.

Ekspert: Sokolova Nina Vladimirovna  | Doktor-fitoterapeut

Edukacija: Diploma «Terapija» Univerziteta N. I. Pirogov (2005 г. и 2006 г.). Stručno usavršavanje na Odseku za fitoterapiju na Moskovskom univerzitetu prijateljstva naroda (2008 г.).