Naziv: šipurak ili šipak, divlja ruža

Rod šipurak ili šipak, divlja ruža (Rosa) pripada porodici ruža (Rosaceae). Postoji više od 60 vrsta divlje ruže.

U medicinske svrhe se koriste sledeće vrste:

Rosa majalis Herrm. (R. cinnamomea L.),
Rosa canina L.,
Rosa corymbifera Borkh.,
Rosa micrantha Smith,
Rosa rugosa Thunb.

Šipurak je listopadni žbun visok do 2 metra, sa uspravnim ili povijenim razgranatim granama. Listovi su neparno perasto složeni, sadrže 5-7 jajasto-eliptičnih, po obodu nazubljenih liski. Grane i listovi su obrasle trnovima.

Cvetovi su beli, žuti, ružičasti. Plod (šipak) se sastoji od mesnatog, sočnog cvetnog pehara (hipantijuma) različitog oblika (okruglog, jajolikog, ovalnog, vretenastog) koji u sebi sadrži brojne uglaste dlakave oraščiće. Plodovi su iznutra obilno obložene čvrstim dlačicama.

Gde raste šipurak?

Sve vrste divljih ruža su nezahtevni grmovi koji su otporni na surove vremenske uslove. Rastu na skoro svim kontinentima, široko su rasprostranjeni u Evropi, Rusiji, Sibiru, na Kavkazu, u Centralnoj Aziji, Kini, Japanu. Šipurak raste na osunčanim mestima, pored reka, na livadama, na ivicama šuma, proplancima, duž jaruga.

Koji deo šipurka se koristi kao lekovito sredstvo?

Kao lekovita sirovina koriste se plodovi (Rosae fructus). Biljka je uključena u Farmakopeju Ruske Federacije.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima šipurak?

Šipurak sadrži:

askorbinsku kiselinu (vitamin C) 426 mg, 473 % preporučenog dnevnog unosa (RDU)
vitamin A (retinol) 217 mcg, 24 %
vitamine B, K, PP, E
riboflavin
beta-karoten 2350 mcg, 47 %
likopen 6,8 mg, 136 %
pektine
kriptoksantin
flavonoide (kvercetin, kempferol, izokvercetin, tilirozid)
antocijane
masno ulje
šećer do 18 %
pektinske supstance 14 %
jabučnu, limunsku, oleansku i ursolnu organsku kiselinu do 1,8 %
tanine 4-5%
lutein i zeaksantin 2001 mcg, 35 %.

Šipurak ima niz lekovitih efekata:

multivitaminski
antioksidantni
tonizirajući
okreplijući
adaptogeni
imunomodulatorni
antiinflamatorni
holeretični
hipotenzivni
antiaterosklerotski
hemostatski
hipoglikemijski
antitumorski.

Biljni polivitamin

Šipurak se koristi za prevenciju i lečenje hipo- i avitaminoze. Farmakološku aktivnost šipurka određuje kompleks vitamina (A, B, E, P) i, pre svega, askorbinska kiselina (vitamin C). Ljudsko telo ne sintetiše askorbinsku kiselinu, pa je mora dobijati iz spoljnih izvora u preventivne i terapeutske svrhe.

Vitamin C:

ima izražena regenerativna svojstva
učestvuje u katalitičkim procesima koji se odvijaju u tkivima organizma, u obliku komponenti složenih enzimskih sistema (koenzima)
učestvuje u procesu interakcije između jezgra i citoplazme
stimuliše otpornost organizma na štetne uticaje okoline, infekcije i druge štetne faktore, olakšava tok bolesti
poboljšava kvalitet krvi kod anemije
ima antiskorbutski efekat.

Hemostatski efekat

Preparati od šipka se koriste u kompleksnoj terapiji:

hemoragijskog sindroma
hemofilije
krvarenja (nosno, plućno, iz materice)
radijacione bolesti, praćene krvarenjem
trovanja antikoagulansima.

Hemostatski efekat šipurka određuje se kombinovanim dejstvom njegovih komponenti:

rutin u kombinaciji sa vitaminom P jača kapilare
kvercetin ima izražen hemostatski efekat
vitamin K poboljšava zgrušavanje krvi i učestvuje u stvaranju protrombina
vitamin P podstiče apsorpciju vitamina C.

Antioksidantni efekat

Šipurak sadrži visoku koncentraciju antioksidanata koje štite ćelije od negativnog dejstva slobodnih radikala i sprečavaju uništavanje strukturnih ćelijskih elemenata. Redovno uzimanje antioksidanata uz hranu sprečava nastanak srčanih oboljenja, dijabetesa tipa II i raka. Antioksidativna svojstva šipurka objašnjavaju se visokim nivoom vitamina A, E, polifenola, karotenoida.

Imunomodulatorni efekat

Preparati od šipka, zbog visoke koncentracije karotena, polifenola, vitamina A, C, E:

imaju imunostimulativno dejstvo na humoralni i ćelijski imunitet
stimulišu sintezu limfocita odgovornih za suzbijanje infektivnih agenasa
imaju opšte okrepljujuće dejstvo
učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata i minerala
stimulišu nespecifičnu otpornost organizma
poboljšavaju regeneraciju tkiva.

Imunomodulatorna svojstva ekstrakta ploda šipka se uspešno primenjuju:

za prevenciju bolesti kod dece sklone prehladama i infekcijama
u kompleksnoj terapiji akutnih i hroničnih infektivnih bolesti, asteničnih stanja
tokom perioda oporavka nakon teških bolesti, hirurških operacija.

Kardiovaskularni sistem

Šipurak podržava zdravlje kardiovaskularnog sistema. Askorbinska kiselina, koja je glavni aktivni sastojak šipka:

smanjuje rizik od srčanih oboljenja uzrokovanih nedostatkom vitamina C
ima antisklerotično dejstvo
smanjuje nivoe triglicerida i lošeg holesterola (LDL) u krvi
usporava proces taloženja plakova holesterola na zidovima krvnih sudova. Flavonoidi šipka:
imaju antihipertenzivni efekat
poboljšavaju koronarnu cirkulaciju
uklanjaju višak tečnosti iz organizma
normalizuju tonus zidova krvnih sudova.

Mršavljenje

Ekstrakti šipka:

inhibiraju akumulaciju lipida u belom masnom tkivu
pojačavaju procese oksidacije masnih kiselina u jetri, čime sprečavaju razvoj gojaznosti
smanjuju indeks telesne mase kod pacijenata sklonih gojaznosti
usporavaju povećanje telesne težine
smanjuju količinu visceralne masti.

Dijabetes

Šipurak ima hipolipidemijski i hipoglikemijski efekat kod dijabetes melitusa. Uzimanje ekstrakata šipka inhibira faktore koji izazivaju razvoj dijabetes melitusa tipa II:

smanjuje nivo glukoze i insulina natašte
smanjuje broj masnih ćelija u jetri
inhibira enzim α-amilazu
povećava osetljivost na insulin, sprečava naglo povećanje nivoa glukoze u krvi
stabilizuje nivo šećera bez naglih padova
sprečava kognitivna oštećenja kod pacijenata sa dijabetes melitusom
deluje u fazi predijabetesa, kada postoji poremećaj tolerancije glukoze.

Analgetski i antiinflamatorni efekat

Antiinflamatorna svojstva šipka su posledica visokog sadržaja polifenola i galaktolipida, oleanske i ursolne kiseline. Galaktolipidi su glavni lipidi ćelijskih membrane koij učestvuju u suzbijanju žarišta upale, smanjuju bol u zglobovima.

Kliničke studije su pokazale da plodovi i semenke šipka poboljšavaju stanje pacijenata sa:

osteoartritisom
reumatoidnim artritisom
reumatizmom
išijasom
gihtom.

Redovna upotreba šipka:

ima antiinflamatorni, hondroprotektivni efekat
ublažava bolove u zglobovima
smanjuje bol u mišićima
poboljšava pokretljivost zglobova.

Genitourinarni sistem

Ekstrakti šipka imaju renoprotektivna svojstva i koriste se u terapiji upalnih bolesti urinarnog sistema:

imaju diuretički efekat zbog prisustva izoflavona i kempferola
smanjuju nivo urata
sprečavaju stvaranje kamena u bešici
imaju antiinflamatorna svojstva.

Koren šipka poboljšava zdravlje muškog genitourinarnog sistema:

ima antibakterijski, antivirusni efekat
stimuliše reproduktivnu funkciju
poboljšava kvalitet sperme
pomaže kod impotencije.

Ginekologija

Ginekolozi preporučuju šipak kao lekovito sredstvo koje povoljno utiče na stanje žene tokom trudnoće. Uzimanje preparata od šipka:

ublažava simptome toksikoze, smanjuje osećaj mučnine
normalizuje rad bubrega, uklanja višak vode iz organizma
eliminiše edem tako što aktivni sastojci jačaju zidove krvnih sudova, zbog čega se tečnost ne prodire u meka tkiva
stabilizuje raspoloženje, smanjuje anksioznost, razdražljivost
pomaže u borbi protiv prehlade, virusnih i inflamatornih procesa bez lekova
normalizuje varenje, pomaže kod neprijatnih simptoma (naduvanost, gorušica, težina u stomaku)
sprečava razvoj infektivnih upalnih procesa u genitourinarnom sistemu kod žena nakon carskog reza.

Gastrointestinalni sistem

Preparati od šipka se široko koriste u lečenju gastrointestinalnih bolesti:

eliminišu dijareju i prateće neprijatne simptome (bol, grčevi u stomaku, česta stolica) usled delovanja tanina sadržanih u svim delovima biljke, ispoljavaju baktericidna, antiinflamatorna i adstringentna svojstva
kod bilijarne diskinezije hipomotornog tipa, hroničnog i virusnog hepatitisa, hepatoholecistitisa, drugih gastrointestinalnih bolesti pračenih smanjenim lučenjem žuči, imaju holeretski efekat zbog prisustva organskih kiselina i flavonoida
kod holecistitisa različitog porekla, imaju izražen analgetički efekat, opuštaju glatki mišići, obnavljaju tkiva oštećena kamencima
kod pankreatitisa, aktivna biljna jedinjenja imaju antiinflamatorni efekat, obnavljaju strukturu ćelija pankreasa
normalizuju varenje hrane i poboljšavaju funkciju gastrointestinalnog trakta
povećavaju apetit
normalizuju sekreciju organa digestivnog trakta
uklanjaju toksine iz organizma, nesvarene ostatke hrane, štite sluzokožu creva. Ulje šipka ima izražena gastroprotektivna, reparativna, baktericidna i antispazmodična svojstva, zbog čega se koristi u lečenju ulceroznog kolitisa. Ekstrakti šipka su efikasni protiv bakterije H. Pilori, koja je uzročnik peptičkog ulkusa.

Sveži šipak se koristi kao antihelmintik.

Kozmetologija i dermatologija

Napici od šipka pomažu u održavanju svežeg i mladalačkog izgleda kože:

poboljšavaju hidrataciju i tonus kože
smanjuju mimičke bore
vitamin C učestvuje u sintezi kolagena, štiti kožu od štetnog dejstva sunčeve svetlosti, održava njenu elastičnost
karotenoid astaksantin deluje antioksidativno i usporava starenje kože, sprečava oštećenje kolagenih vlakana
likopen i vitamin A imaju zaštitno dejstvo.

Ulje od šipka, zasićeno tokoferolima, vitaminom A. karotenoidima, koristi se u dermatologiji i kozmetologiji:

za poboljšanje stanja kose
brže zarastanje rana i trofičnih čireva, pukotina bradavica, opekotina, dekubitusa, radijacionih povreda kože
vlaženje i regeneraciju kože kod ekcema i dermatitisa
UV zaštitu.

Ulje od šipka ima stabilizujući efekat na membrane eritrocita, produžava životni vek ćelija i usporava starenje kože, eliminiše hiperpigmentaciju, pege, postoperativne ožiljke.

Alergija

Šipak ublažava simptome alergije zbog sadržaja prirodnih antihistaminika, koji deluju na većinu alergena.
U lečenju bronhijalne astme, terapeutski efekat šipurka zasniva se na smanjenju sadržaja fibrinogena i globulina u krvnom serumu, čija se količina povećava kao odgovor na unos stranih proteina u organizam.
Šipurak se koristi u lečenju alergijskih kožnih oboljenja, atopijskog dermatitisa.

Oftalmologija

Askorbinska kiselina ima važnu ulogu u ishrani tkiva ljudskog oka (velika količina askorbinske kiseline se nalazi u očnom sočivu, njen sadržaj se smanjuje razvojem katarakte) i smanjuje vaskularnu permeabilnost, pa se preparati od šipka koriste u lečenju očnih bolesti uzrokovanih vaskularnim poremećajima.
Vitamini grupe B su uključeni u sintezu mrežnjačinog purpura (pigment retine rodopsina) i formiranje žutog pigmenta.

Respiratorni sistem

Čaj ili odvarak od šipka se široko koristi kod kašlja i oboljenja disajnih puteva (pneumonija, bronhopneumonija, bronhiektazije):

za snižavanje temperature
kao antiinflamatorno sredstvo
za ublažavanje bolova u zglobovima i mišićima
nadoknađivanje nedostatka vitamina C
suzbijanje patogenih virusa i bakterija.

Šipurak je uključen u sastav biljnih mešavina protiv astme.

Čišćenje organizma

Fitopolisaharidi i glikuronske kiseline šipurka uklanjaju iz organizma soli teških metala i radionuklida, ksenobiotike i toksične supstance nastale usled infektivnih bolesti, bolesti jetre, intoksikacije industrijskim otrovima.

Antikancerogena svojstva

Američki naučnici su istražili potencijal šipka u pogledu borbe protiv raka dojke. Ekstrakt šipka u različitim koncentracijama smanjio je proliferaciju patoloških ćelija za 50 %, a stepen njihove pokretljivosti za 25-45 %. Ekstrakt je takođe pojačao efekat leka za hemoterapiju. Šipak sadrži sterole (prekursore vitamina D), koji imaju antikancerogena svojstva.

Kako se koristi šipurak?

Infuz od šipka
10 g usitnjene sirovine preliti sa 200 ml vrele kuvane vode. Uzmati 1/4-1/2 šolje 2-3 puta dnevno.

Dekokt od šipka
200 g svežih plodova preliti sa 1 litrom vode. Kuvati na tihoj vatri 30 minuta. Dobijeni dekokt razblažiti ohlađenom kuvanom vodom u odnosu 1:1. Ostaviti da odstoji 3-4 sata. Uzimati topao 100-150 ml 3 puta dnevno.

Ulje od šipka
Dobija se ekstrakcijom aktivnih materija iz plodova i semena pomoću maslinovog ulja. 1 kašiku usitnjenih plodova preliti sa 1 šoljom maslinovog ulja i ostaviti 2 nedelje na tamnom mestu.

Dekokt korena kod dijareje
1 kašiku usitnjenog suvog korena šipka preliti sa 500 ml vrele vode i kuvati najmanje 15 minuta. Ostaviti da odstoji 2 sata. Uzmati 150 ml 3-4 puta dnevno.

Zanimljive činjenice

Šipak sadrži 50 puta više vitamina C od limuna i 10 puta više od crne ribizle.

Vrste šipurka sa crvenim i belim cvetovima sadrže više askorbinske kiseline (više od 1000 mg na 100 g), a vrste sa ružičastim i žutim cvetovima su bogatije taninima.

U 16.-17. veku ruski carevi su slali specijalne ekspedicije za berbu šipka u stepe kod Orenburga. Tokom rusko-turskog rata, u prvoj vojnoj bolnici u Moskvi, ranjenicima su davali „svoroborinu melasu“ (sirup od šipka) za povećanje snage i lečenje. Lekari ruskih vojnih bolnica tokom Drugog svetskog rata koristili su vodeni dekokt od šipka za lečenje rana.

Cvetovi šipurka se koriste za proizvodnju ulja ruže.

Da bi se zadržala veća koncentracija askorbinske kiseline, šipak se kuva sa čajem. Joni gvožđa i bakra ne reaguju sa vitaminom C, već sa fenolima čaja, usled čega se askorbinska kiselina sporije razgrađuje.

1-3 sveža šipka pokrivanju dnevnu potrebu ljudskog organizma za vitaminom C.