Naziv: Srdačica

Srdačica (Leonurus cardiaca) koja pripada porodici Lamiaceae (Labiatae) – usnatice, је višegodišnja zeljasta lekovita biljka, rombičnih urezanih listova i dvousnatih cvetova ružičaste dlakave krunice.

Gde raste srdačica?

Stanište roda je Bliski Istok, Evropa, Centralna Azija, Sibir. Raste na ruderalnim mestima i pored naselja, kraj puteva i osulina.

Koji deo srdačice se koristi kao lekovito sredstvo?

Kao lekovita sirovina se koristi trava srdačice, koja je oficinalna prema 7. Evropskoj farmakopeji.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima srdačica?

Glavni aktivni sastojci srdačice su flavonoidi, iridoidi i alkaloidi.

Biljka sadrži:

alkaloide (do 0,4%): leonurin, leonuridin, stahidrin (leonurin ima kardioprotektivni efekat. Stachidrin usporava rad srca)
holin (biosintetski prekursor neurotransmitera acetilholina; važan je za nervni sistem)
saponine (utiču na funkcionalno stanje nervnog sistema; pokazuju hemolitičku aktivnost)
flavonoide: kvercetin, rutin, kvinkvelozid, kosmosiin, hiperozide, isokvercitin (poseduju P-vitaminsku aktivnost, spazmolitički i holeretički efekat)
iridoide: haliridozid, 8-acetilgarpagid, ajugozid, ajugol, harpagid (poseduju sedativno, imunostimulativno, holeretičko, laksativno, antimikrobno, fungicidno, antitumorsko svojstvo, povećavaju efikasnost kompleksne terapije hipertenzije, smanjuju dozu antihipertenzivnih lekova)
eterično ulje (do 0,9%), koje uključuje limonen, linalool, kariofilen, a-humulen, a- i b-pinen (podstiče regeneraciju ćelija i normalizaciju njihovih funkcija; pomaže u ublažavanju spazama srca i krvnih sudova)
di- i triterpenoide, uključujući ursolnu kiselinu. Ursolna kiselina ima antiinflamatorni efekat. Triterpeni pokazuju kardiotonska svojstva i antiaterosklerotičku aktivnost
steroidne glikozide
glikozide kofeinske kiseline
parakumarinsku kiselinu
tanine (do 2,5%)
gorčinu marubin (poboljšava varenje i ima holeretički efekat)
pigmente
smole
vitamin C (listovi sadrže 23,6–65,3 mg%)
karoten
makro i mikroelemente.

Srdačica je vredna lekovita biljka koja se široko koristi u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini:

kao sedativ, sličan preparatima valerijane, za lečenje i prevenciju kardiovaskularnih bolesti
reguliše rad srca kod vegetativno-vaskularne distonije
pokazuje kardiotonična svojstva
snižava krvni pritisak
reguliše funkcionalno stanje centralnog nervnog sistema
smanjuje povećanu nervozu
ima hipnotički efekat
ispravlja funkcionalne poremećaje CNS-a i autonomnog nervnog sistema u periodu predmenopauze i menopause
blagotvorno deluje na metabolizam ugljenih hidrata i masti, smanjuje nivo glukoze, mlečne kiseline, holesterola, ukupnih lipida u krvi, normalizuje pokazatelje metabolizma proteina.

Indikacije:

nervoza i razdražljivost
psihoastenija
neurastenija
neuroza
nesanicu
osećaj napetosti
vegetativna distonija
poremećaji kardiovaskularnog sistema, uključujući hipertenziju, kardiosklerozu i miokarditis, palpitacije, slabost srca
funkcionalni poremećaji centralnog i vegetativnog nervnog sistema u menopauzi – krvarenje iz materice i bolna menstruacija
bolesti gastrointestinalnog trakta
nakon gripa i drugih infektivnih bolesti
kožne bolesti.

Prema nekim autorima, tinktura srdačice 2-3 puta jače deprimira funkcije CNS-a nego tinktura valerijane.

Srdačica ima stimulativan efekat na glatke mišiće materice. Uzimanje preparata srdačice u trudnoći može uzrokovati prevremeni porođaj ili pobačaj.

Kako se koristi srdačica?

Odvarak (dekokt). 1 kašiku suve droge srdačice preliti 1 šoljom vrele vode. Kuvati 20 minuta u vodenoj kupki. Ohladiti 40 minuta. Procediti. Piti po 1/3 šolje pred obrok 3 puta dnevno.

Čaj za stabilizaciju stanja nervnog sistema. Izmešati u jednakim delovima kantarion, srdačicu, cvetove kamilice i listove matičnjaka. Jednu kašiku mešavine preliti 1 šoljom kipuće vode i ostaviti da odstoji 15 minuta. Preporučuje se uzimanje toplog čaja po 1/2 šolje 2-3 puta dnevno, pola sata pre obroka.

Tinktura. 20 grama usutnjenog lista srdačice preliti sa 100 ml 70% alkohola. Ostaviti u tamnom mestu 2 nedelje, povremeno mučkati. Uzimati 3-4 puta na dan po 35 kapi kod neuroze i ubrzanog rada srca, kratkog daha, u ranim fazama hipertenzije.

Zanimljive činjenice

Srdačica je široko rasprostranjena u Evropi, ali nije autohtona u ovom delu sveta – ova azijska vrsta je se naturalizovala ovde tokom poslednjeg milenijuma.

Naučno ime Leonurus potiče od grčkih reči leon – lav i ura – rep, jer je cvast slična lavljem pepu.

U srednjem veku, evropski lekari su koristile srdačicu protiv aritmije, kod digestivnih problema, za lečenje bronho-pulmonalnih bolesti, i za smirenje. Često su ovu biljku sadili u vrtovima pri univerzitetima i u manastirskim baštama.

U Rusiji prvi dokaz o korišćenju srdačice datira iz 15. veka. Zatim srdačicu aktivno koriste, kao lek za kašalj, i kod srčanih oboljenja. Biljka je opisana u skoro svakom travniku 17-18. veka, ali nakon tog perioda privremeno pada u zaborav.

Drugi talas interesovanja za srdačicu nastaje tek u 20. veku, kada je počelo naučno proučavanje lekovitih svojstava i pozitivnih efekata u lečenju bolesti nervnog sistema i kardiovaskularnih poremećaja. Naučnici su otkrili da se svojstva srdačice takmiče sa svojstvima valerijane, pa čak i da je prevazilaze.

Srdačica je vredna medonosna biljka. Med od srdačice ima svetlo-zlatnu boju, blagu aromu I specifičan ukus.

Ekspert: Sokolova Nina Vladimirovna | Doktor-fitoterapeut
Edukacija: Diploma «Terapija» Univerziteta N. I. Pirogov (2005 г. и 2006 г.). Stručno usavršavanje na Odseku za fitoterapiju na Moskovskom univerzitetu prijateljstva naroda (2008 г.).