Kao rezultat modernog načina života koji je za ljudsko telo previše brz i naporan sve više ljudi oseća psihičku i telesnu patnju poznatu kao stres. U pitanju je pojava do koje dolazi kada naš organizam pokušava da se prilagodi nekoj nepoželjnoj situaciji. Manje je poznato da telo oseća stres i u onim veoma uzbudljivim i lepim situacijama.
Vrste stresa
Svakodnevni susreti sa stresom nisu štetni isključivo za psihu, već i za celokupni rad organizma. Negativan stres posebno loše utiče na telo i organe. Stres možemo podeliti na dve vrste. Jedna od njih je trenutni stres do kog je došlo zbog neke trenutne situacije koja nas je uzrujala. Sa druge strane, tu je stres kao hronično stanje. On je uglavnom praćen gubitnom volje, energije i elana.
Kako stres nastaje?
Stres nastaje kao odgovor organizma na stresor – bilo koju stresnu situaciju. Stres izaziva psihičke, kognitivne i fiziološke promene.
U medicini stres se definiše kao prirodna pojava prilikom koje organizam pokušava da se prilagodi nekoj nevolji, problemu, izazovu, događaju ili situaciji. Dakle, stres je svaka neprilagođena, odnosno loša reakcija organizma nastala prilagođavanjem organizma na neki iznenadni, uglavnom neprijatni uticaj, a koja se manifestuje psihičkom i telesnom patnjom.
Fizičke promene nastale zbog stresa vrlo često se pogrešno interpretiraju. Često se dešava da ljudi simptome stresa mešaju sa padom nivoa šećera u krvi, reakcijom organizma na promenu vremena, lošom ishranom i premorom.
Simptomi stresa
Prvi simptomi stresa javljaju se najčešće kao poremećaj u radu digestivnog trakta – kroz zatvor ili dijareju, povraćanje, bolove u stomaku, otežano varenje. Osim toga, kao rezultat stresa javljaju se vrtoglavice i glavobolje, nesanica, bol u grudima, ali i uopšte pad imuniteta.
Iako to ne želimo da priznamo ponekad, stres je konstantno prisutan. Svakodnevno čujemo loše vesti, nerviramo se zbog sitnica na koje ne možemo uticati, brinemo o previše stvari istovremeno, želimo da imamo kontrolu nad svojim i tuđim životima, razmišljamo o poslu, novcu, ljudima iz okoline. Međutim, ono što od svega toga jeste najbitnije je naše zdravlje, koje pod snažnim uticajem stresa jednostavno mora da popusti.
Stres je u životu današnjeg čoveka sveprisutan i sputava ga u mirnom i lepom življenju. Osim što su sami po sebi ovi simptomi stresa neprijatni, stres može i dugoročno uticati na opšte zdravlje. Tako imamo sve češću pojavu autoimunih bolesti za koje još uvek ne postoji trajno rešenje, a koje u velikoj meri mogu uticati na kvalitet života. Stresni periodi u životu dovode do poremećaja rada štitne žlezde, hašimota, gastritisa, dijabetesa, ulceroznog kolitisa i mnogih drugih oboljenja čiji nastanak se vezuje, između ostalog, za stres.
Kako prepoznati stres?
Trenutni (akutni) i hronični stres pre svega razlikuju se prema vrsti i učestalosti stresora. Kada je reč o trenutnom stresu prepoznaćete ga jer dolazi nakon nekog događaja koji Vas je snažno pogodio i uzrokovao trenutnu neprijatnost, napetost i tenziju. Primer za takav događaj je, na primer, iznenadan smrtni slučaj ili neka opasna situacija u saobraćaju. To su sve situacije koje ostavljaju trenutnu traumu, ali se ne ponavljaju. Takav stres može biti veliki, ali bez obzira na to, vremenom prolazi i zaboravlja se.
Nasuprot trenutnom stresu stoji hronični stres. Njega izazivaju ponavljajuće neprijatne situacije koje izazivaju narušavanje psihofizičke ravnoteže. Što je duži vrmenski period u kome se ovakve situacije javljaju, to je teže kontrolisati stres. Primer za ovu vrstu stresa najčešće su problemi na poslu ili u porodici, budući da traju duže vreme i ponavljaju se iz dana u dan.
Osobe koje pate zbog stresa često se susreću sa bolom u ramenima i leđima, imaju osećaj da nose teret. Osim toga, stres ćete prepoznati i po brojnim glavoboljama i migrenama, ali i bolu u vilici i vratu. Stres utiče na rad srca, ali i na lep izgled kože, a od njega možete imati i probleme sa grčenjem mišića, bolovima u zglobovima i kostima.
Koje su najčešće metode smanjivanja nivoa stresa?
Iako je stres nemoguće u potpunosti izbeći, postoje neke metode koje bi svaki doktor preporučio za početak. To su malo pozitivniji stav, zdravije navike i bolja ishrana. Ovaj trostruki tandem zaista pomaže kada su u pitanju odgovor organizma na stres i posledice stresa. Kada je u pitanju veoma visok nivo stresa, ljudi se često odlučuju na konzumiranje sedativa koji uspavljuju, omamljuju i smiruju. Iako su nekada takvi lekovi neizostavni, u najvećem broju situacija ipak ih je moguće zaobići.
Kako zdrava ishrana smanjuje stres?
Nijedan zdravstveni problem ne može se u potpunosti rešiti bez promene ishrane. Ishrana je broj jedan i kada je stres u pitanju. Vitamini koje unesete putem voća i povrća veoma su važni za otklanjanje stresa. Vitamini B grupe štite nervni sistem i deluju umirujuće kako na telo tako i na um. Upravo ovi vitamini su veoma efikasni kod onih koji imaju problem sa anskioznošću, nesanicom i napetosti. Vitamini B5 i B6 pomažu organizmu da prevaziđe oštećenja nervnog sistema i očuvanju psihofizičke ravnoteže.
U stresnim situacijama dolazi i do opadanja vitamina C u organizmu, te je onda kada osećate stres dobro konzumirati citruse, jagode, kivi, crvene paprike i paradajz. Za zdrav nervni sistem vrlo je bitno unositi magnezijum koji pre svega smanjuje iscrpljenost i hronični stres.
Kao što zdrava hrana pozitivno utiče na organizam u borbi protiv stresa, tako isto brza hrana bez vitamina negativno utiče na Vaše raspoloženje.
Život sa što manje stresa zahteva promenu
Fizička aktivnost, zdrava ishrana i pozitivnija tačka gledišta – to je ono od čega treba krenuti. Usporite, ne možete biti na dva mesta u isto vreme. Sačekajte, razmislite i dajte sebi vremena. Odmorite se i pustite posao nakon radnog vremena. Previše razmišljanja o svemu može Vas dovesti do tačke pucanja. Šetajte i duboko dišite kako biste osetili promenu.Istina je da je u današnje vreme čoveku nametnuto mnogo više obaveza nego u nešto ranijim vremenima, ali to ne znači da treba da izgubite zdravlje kako biste postigli sve. Budite sebi na prvom mestu.
Šta ruska prirodna medicina nudi kada je u pitanju ovaj problem?
Neurostabil
Za trenutno stresno stanje izazvano jednokratnom pojavom stresne situacije, kompanija Rulek preporučuje korišćenje tableta Neurostabil, 3-4 tablete u zavisnosti od Vaše telesne težine. One se mogu uzimati pred važne dogođaje, ispite, javne nastupe kada je stres unapred očekivan ili kada se stres već desio. Sem kompleksa lekovitog bilja koji ulaze u sastav i koji imaju blago opuštajuće i umirujuće delovanje (koren božura, vranilovka, srdačica, vrbovica, hmelj) fitokompleks je dopunjen L-glutaminskom kiselinom, koja je izuzetno važna u metabolističkim procesima u organizmu. U sastavu se nalazi i magnezijum sa kompleksom vitamina B, vitaminom C i vitaminom A. Takav sastav čini dejstvo visoko efiksanim. Upotrebom NEUROSTABILA ne ograničavaju se radne sposobnosti koje zahtevaju pažnju, budnost i koncentraciju, tj. psihomotorne funkcije ostaju nepromenjene.
Ukoliko je stres konstantna pojava Neurosatabil može da se uzima 1-2 tablete 3 puta dnevno 15 minuta pre obroka.
Neurostabil može da se kombinuje sa svim lekovima i hranom.
Zadovoljni korisnik Neurostabila:
PROČITAJTE ISKUSTVO: https://rulek.rs/iskustvo-korisnika-neurostabil/#
Večernije
Ukoliko se usled stresa primeti i problem sa spavanjem, 30-40 minuta pre spavanje može se uzimati fitokompleks Večernije. Uobičajna preporučena doza od strane lekara je 1 tabletica na 10 kilograma telesne težine. Tablete su biljnog porekla i ne izazivaju neželjne efekte. Male dimenzije su napravljene radi lakšeg odrđivanje doze.
Zahvaljujući prirodnom kompleksu aktivnih komponenti valerijane, hmelja i eteričnom ulju nane, u kombinaciji sa savremenim tehnologijama ekstrakcije, Večernije ispoljavaju klinički dokazanu visoku efikasnost. Poseduju umirujući efekat, blago opištajuće delovanje, kao i spazmolitičko dejstvo.
Poliprenol-neuro za kontinuirani stres
Ne budite još jedna žrtva modernog načina života. Obezbedite svoje zdravlje moćnim biljnim preparatima iz Rusije koji Vas ni ovoga puta neće izneveriti:
Poliprenol-neuro se koristi kod kontinuiranog stresa (po jednu kapsulu dva puta dnevno). Može se upotrebljavati uporedo sa Neurostabilom. Deluje na dugoročne staže, daje dodatnu snagu i energiju, otklanja hronični umor, daje elan. Poznat je kao regenerator nervnih ćelija. U svom sastavu sem poliprenola ima medicinsku gljivu koja se zove lavlja griva. Ona poseduje unikatne mogućnosti poboljšanja kognitivnih sposobnosti. Sem lekovitog bilja imamo i kompleks vitamina; gama, amino, buterna kiselinu, antioksidante i mnoge druge korisne materije.
Mesir Macun
Ukoliko postoji potreba u prepodnevnim satima za dodatni priliv energije preporučeno je korišćenje proizvoda Mesir Macun koji daje elan i energiju zahvaljujući svom bogatom sastavu. Ovaj preparate sadrži više od 40 ekstrata i vrsta samlevenog lekovitog bilja). Posebno je koristan kod stresa koji propraćen hroničnim umorom ili kod stanja poput menedžerskog sindroma.
Odricanje odgovornosti: Tekst je informativnog karaktera i ne može služiti dijagnostici i lečenju.
