Naziv: Uva, medveđe grožđe, medvetka

Uva ili medveđe grožđe, medvetka (Arctostaphylos uva-ursi L.) iz porodice vresova (Ericaceae) je niski razgranati zimzeleni grm. Naraste do 25-130 cm. Listovi su tamnozeleni, kožasti, sjajni, izrazite mrežaste nervature, sa donje strane svetliji, matirani, goli.

Cvetovi su beli, sa crvenkastim obodom, sakupljeni u viseće grozdaste cvasti. Plod je okrugla crvena bezukusna bobičasta koštunica prečnika 6-8 mm koja sadrži pet semenki.

Gde raste uva?

Široko je rasprostranjena na severnoj hemisferi, na području centralne i severne Evrope, u evropskom delu Rusije, u Sibiru, na planinama Kavkaza, na Dalekom Istoku. Raste u grupama na otvorenim, dobro osvetljenim mestima, u suvim borovim i arišovim šumama, na proplancima, na suvom, peskovitom, stenovitom i kamenitom zemljištu, u alpskom pojasu na nadmorskoj visini do 1200 m.

Koji deo uve se koristi kao lekovito sredstvo?

Kao lekoviti deo biljke koriste se osušen list (Folium Uvae-ursi) i izdanci (Cormus Uvae-ursi).

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima uva?

Hemijski sastav uve je dobro proučen.

Glavni aktivni sastojci su:

fenoli i njihovi derivati (fenol glikozidi): arbutin (do 20%), metilarbutin i hidrohinon, p-metoksifenol, 2-O-galoilarbutin, 6-O-galoilarbutin
triterpenoidi (ursolna i oleinska kiselina, eritrodiol, uvalol, lupeol, α-amirin, β-amirin)
katehini
antocijani (cijanidin, delfinidin)
fenolkarboksilne kiseline i njihovi derivati (galna do 6%, kafena, n-kumarinska, siringinska, vanilinska, elagalna, protokatehuinska kiselina, metilgalati, korilagin itd.)
flavonoidi (kvercetin, izokvercetin, miricetin, miricitrin, hiperozid), iridoidi (unedozid, monotropein)
tanini pirogalne grupe (do 35%)
organske kiseline (hininska, mravlja)
eterično ulje
vitamin C (256-629 mg%)
makroelementi i elementi u tragovima.

U savremenoj naučnoj medicini, uva se koristi kao:

diuretičko
uroantiseptičko
adstringentno
antiinflamatorno
dezinfekciono
antibakterijsko
antifungalno sredstvo.

Genitourinarni sistem

Infuz ili dekokt listova uve se uspešno koristi kao diuretičko, antiseptičko, antiinflamatorno sredstvo za lečenje bolesti genitourinarnog sistema:

cistitis
uretritis
pijelitis
pijelonefritis
glomerulonefritis
prostatitis
urolitijaza
bubrežna insuficijencija sa poremećajem metabolizma vode i minerala
opstrukcija urinarnog trakta
edem
krvarenje iz materice
leukoreja
kao sredstvo za skupljanje miometrijuma.

Ekstrakt uve:

ima izraženu antimikrobnu aktivnost protiv uropatogenih sojeva bakterija
pojačava efekat antibakterijskih lekova
smanjuje rizik od razvoja rezistentnih oblika mikroorganizama u procesu antibiotske terapije
doprinose ranijem prestanku infektivnog i inflamatornog procesa kod pacijenata sa akutnim cistitisom i egzacerbacijom hroničnog cistitisa
koristi se za sprečavanje recidiva infekcija bešike kod pacijenata sa hroničnim cistitisom.

Hidrohinon se oslobađa iz fenolnih glikozida uve (arbutina i metilarbutina), pod dejstvom enzima arbutaze. Hidrohinon, koji iritira bubrežne tubule i bubrežno tkivo, pojačava mokrenje, ima antimikrobni efekat.

Antiinflamatorni efekat uve je posledica visokog sadržaja tanina.
Zbog svojih diuretičkih svojstava, uva sprečava nastanak mokraćnih kamenaca.

Gastrointestinalni trakt

Uva sadrži tanine, zbog čega ima adstringentno svojstvo koje utiče na gastrointestinalni trakt, a koristi se za lečenje dijareje, hroničnog kolitisa i drugih poremećaja probave.

Antiseptičko dejstvo

Antiseptička i regenerativna svojstva uve se manifestuju kod spoljašnje upotrebe. Spolja, tinktura i dekokt uve koriste se za lečenje kožnih bolesti, dijateze, ekcema, čireva i hroničnih gnojnih rana.

Antibakterijsko dejstvo

Antibakterijsko dejstvo preparata od listova uve na mikroorganizme Staphylococcus aureus, Escherichia coli, Proteus vulgaris, Streptococcus faecalis, Enterobacter aerogenes i gljiva Candida albicans potvrđeno je mnogim istraživanjima. Antibakterijsko dejstvo uve obezbeđuje hidrohinon, koji se formira tokom hidrolize arbutina i metilarbutina.

Ostalo

Alkoholni ekstrakti uve inhibiraju sintezu melanina i koriste se kao sredstvo za izbeljivanje kože.

Ekstrakt uve inhibira lipazu pankreasa, što omogućava njegovu primenu u lečenju gojaznosti.

Infuz i dekokt cvetova uve se primenjuju u lečenju konjunktivitisa i blefaritisa.

Eksperimentalno je dokazano da arbutin snižava nivo šećera u krvi.

Antioksidativna aktivnost uve je posledica direktnog antiradikalnog delovanja zbog sadržaja slobodnih fenolnih hidroksila arbutina, flavonoida i fenolnih kiselina.

Tinktura uve se koristi za lečenje bolesti nervnog sistema, metaboličkih poremećaja, neuroze, nesanice i alkoholizma.

Kako se koristi uva?

Čaj
1 kafenu kašiku lista uve preliti šoljom (200ml) ključale vode. Sud poklopiti, ostaviti da stoji 15 min. Čaj procediti i piti 3 puta dnevno po šolji čaja.

Dekokt
1 kašiku lista uve staviti u emajliranu posudu, preliti šoljom (200 ml) vrele kuvane vode, poklopiti i ostaviti u vodenom kupatilu 30 minuta. Procediti pre hlađenja, iscediti ostatak. Zapreminu dobijenog dekokta dopuniti kuvanom vodom do 200 ml.

Uzimati po 1 supenu kašiku toplog dekokta 3-5 puta dnevno 40 minuta nakon jela. Trajanje tretmana je 20-25 dana. Po potrebi se tretman ponavlja nakon 10-12 dana pauze, ali ne više od 4 puta godišnje.

Usled dužeg kuvanja uve izdvaja se velika količina tanina, što u slučaju predoziranja može izazvati mučninu i povraćanje (reakcija želuca na tanine). Da bi se dobio ekstrakt uve uz očuvanje svih aktivnih sastojaka, ali praktično bez tanina, lekovita sirovina se infuzira u hladnoj vodi 12-24 sata.

Zanimljive činjenice

Naučni naziv roda biljke potiče od grčkog arktos – medved i staphyle – grozd grožđa, a naziv vrste od latinskog uva – grozd grožđa i ursus – medved. Očigledno, biljka je dobila naziv „medveđe grožđe“ zbog činjenice da medvedi najčešće hrane njenim plodovima.