Naziv: Grožđe

Grožđe je naziv za plodove vinove loze (vitis vinifera). Može biti zelenkaste, ružičaste ili modro-crne boje. Služi kao voće, odnosno za proizvodnju vina.
Postoji 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta grožđa od kojih se pravi većina svetskih vina. Ranije su se vina označavala prema području na kome se grožđe uzgaja, ali kasnije je broj proizvođača i područja sa vinogradima toliko porastao da je uvedeno označavanje prema vrsti grožđa.

Gde raste grožđe?

Grožđe je tip voća koji raste u grupama od 15 do 300 sadnica.

Zrna grožđa imaju tipično elipsoidni oblik, koji podseća na proširen sferoid. Ono traži dosta sunca i dobro dreniranu zemlju, kao i tlo bez korova i trave.

Grožđe se uzgaja na vertikalnim stubovima sa horizontalnim žicama koje će ga držati ili na mestima gde se vinova loza može uvijati oko stuba ili neke druge podloge. Može se posaditi čak i samo jedan red uz ogradu, gde sama ograda može biti potpora. Od raspoređenosti danas i razlikujemo više vrsta grožđa od koje svako ima poseban naziv i značaj i namenu.

Aproksimativno 71% svetske produkcije grožđa se koristi za pravljenje vina, 27% kao sveže voće, i 2% kao sušeno voće. Deo roda grožđa se koristi za produkciju soka od grožđa, koji se rekonstituira sa konzerviranim voćem „bez dodatog šećera” i „100% prirodno”.

Oblast namenjena vinogradima se povećava za oko 2% godišnje. Gotovo da nema mesta i države u svetu koja ne uzgaja ove plodove a od geografske pripadnosti danas i razlikujemo nekoliko vrsta grožđa.

Koji deo grožđa se koristi kao lekovito sredstvo?

Medicinska i hranljiva vrednost grožđa poznata je hiljadama godina. U naučnoj zajednici se sve veća pažnja posvećuje svojstvima polifenolnih jedinjenja poreklom iz grožđa s obzirom na brojne potvrde njegovog blagotvornog dejstva na zdravlje ljudi.

U poslednje vreme sve više se govori o lekovitom dejstvu grožđanih semenki. Smatra se da koštice grožđa sadrže sve one korisne sastojke grožđa, ali u koncentrovanom obliku, čime se pojačava njihovo dejstvo.

Koštica grožđa je jedan od jačih antioksidanata koji pružaju veliku zaštitu organizmu od slobodnih radikala i sadrže veliku količinu vitamina C kao i betakarotena.

Pomažu u čišćenju krvnih sudova.

Sastojci iz ovog semena mogu da čiste krvne sudove od štetnog sadržaja koji se zadržavaju od lekova i drugih supstanci. Upravo zbog toga, preporučuju se ljudima koji su izloženi riziku od bolesti srca jer stimulišu cirkulaciju i sprečavaju stvaranje ugrušaka.

Zbog obilja antioksidanata, ne čudi što se ovo seme preporučuje u borbi protiv raka dojke, kože i prostate. Ona sprečavaju oštećenje ćelija koje povećava rizik od razvoja ove bolesti.

Pasivni i aktivni pušači konzumiranjem ovog semena smanjuju štetan uticaj otrova koji se nalaze u cigaretama. Zahvaljujući sposobnosti da čiste krvne sudove, apsorbuju mnoge štetne materije, pa takve materije uspešno eliminiše iz organizma.

Sastojci iz ovog semena mogu da spreče razvoj mikroba i neke vrste upala. Smanjuju simptome artritisa i dermatitisa, sinusitisa i infekcije urinarnog trakta.

Antibakterijsko i antiinflamatorno dejstvo, pomaže u borbi protiv alergija, jača i štiti pluća sprečavajući razvoj infekcija koje mogu da utiču na njihov rad. Pošto jačaju imunitet, smanjuju rizik od prehlade, gripa i drugih bolesti vezanih za respiratorni sistem.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima grožđe?

Dragulj prirode, grožđe sadrži fitojedinjenja koja mogu pomoći da se smanji rizik od oboljenja srca, raka i šloga.

Antocijanini su pigmenti u crvenom i crnom grožđu koji mogu potisnuti rast tumosrkih ćelija.

Grožđe sardži visok nivo antioksaditivnih pigmenata zdravih za srce, koji mogu imati sposobnost prevencije zgrušavanja krvi. Sok od crvenog ili crnog grožđa je bogat flavonoidima koji mogu pomoći da se predupredi vezivanje LDL („lošeg“) holesterola za zidove arterije i stvaranje prepreka koje dovodi do infarkta.

Elaginska kiselina prisutna u grožđu je fenolna kiselina koja štiti pluća od toksina iz okoline.

Pektin takođe prisutan u grožđu je rastvorljivo vlakno koji takodje snižava nivo LDL holesterola.

Kercetin,flovonoid povezan sa smanjenim rizikom od nastajanja raka, može pomoći da se smanji i zgrušavanje u krvnim sudovima i olakšaju tegobe osobama s respiratornim oboljenjima.

Resveratrol se smatra fitojedinjenjem koje je prisutno u kožici grožđa i ima sposobnost da se bori protiv raka. Ono se takodje istražuje zbog efekta snižavanja nivoa holesterola i sposobnosti da pomogne u prevenciji šloga.

Kako se koristi grožđe?

Grožđe treba uvrstiti u svakodnevno koriščenje, jer je bogato korisnim materijama za naš organizam. Pored presnog voća preporučuju se i preparati u kojima je udeo ovog voća u velikoj meri zastupljen i obrađen.

Crno grožđe bi trebalo jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1 i B6. Ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

Suvo grožđe je zbog svoje slatkoće i lepljivosti dugo izbegavano, jer se smatralo da dovodi do propadanja zuba. Novija istraživanja su dokazala suprotno. Supstance iz suvog grožđa suzbijaju rast bakterija odgovornih za nastanak karijesa i bolesti desni, jer obiluju fruktozom i glukozom a ne saharozom, glavnim krivcem za oboljenja usne duplje.

Zanimljive činjenice

U Bibliji se spominje da je Noa zasadio vinovu lozu nakon što se posle potopa nastanio na novom tlu. Vinova loza dugovečna je biljka, u Burgundiji su poznate loze stare 400 i više godina, a Pilinije grčki putopisac spominje lozu staru i 600 godina.

Obično za grozd kažemo da je plod vinove loze, a zapravo je plod svaka bobica. Opisani su čokoti koji nose više stotina kilograma a promera su i 2 metra.

Crna grožđa sadrže veću količinu gvožđa nego belo. Crno grožđe je kiselije, s manje šećera, a belo sadrži više šećera i manje je kiselije.

100 grama grožđa čini oko 12 bobica, odraslom čoveku zadovoljava čak 18 % dnevnih potreba za vitaminom C. Voćni šećer iz grožđa razlikuje se od ostalih voćnih šećera po tome što ulazi u krvotok , tako da je priliv energije vrlo brz.

Autor: Snežana-Nena Janković, Inženjer hemijske tehnologije
Dozvoljeno je preuzimati sadržaj ili delove sadržaja i objavljivati ih na drugom mestu pod uslovom  da se navede ime autora i ispravan link koji vodi do preuzetog sadržaja (originala).